Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava.
Kad ih slušaš, misliš da gnjave punu vreću mačaka, ali tek opet mogu podneti. — Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prođe dan i spusti se noć... Turci i ne pokušaše više; čak se i ne pojaviše... Ne ču se ni svirka ni talambas; jedini zvuk sekire što šumu obara.
Dučić, Jovan - PESME
Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga pana. Ču se strasna svirka. Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lica njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle dobrog ručka i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve je to bilo pijano, i tamo po sobama i u kujni i u avliji i selu. Tek pred zoru umuče pesma i svirka i prestade žagor i svatovi se raziđoše iz prizrenja prema umornim mladencima i sutrašnjoj kiseloj čorbi.
Afrika
Ništa milozvučnije i nežnije. Nema teškog udara u bubanj, ni piska u rog. Svirka je dolazila beskrajno moćna svojom lepotom i slaba svojom čujnošću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pendžeri na toj kući bili su osvetljeni, noću, do neko doba, i, iz te kuće, često, orila se pesma, i svirka. Trandafil je voleo društvo i govorio je da je njegov ded pošao, go, kao pištolj, iz Soluna, da je bio zastao u
Za sve to vreme, iz zidova, dopirali su, do Pavla, svirka, dreka, smeh ženski, vriska. U kući je, negde, moralo biti mnogo veselog sveta. Gospoža Huml učini se Pavlu vrlo čudna.
Velika, u rešetkama, u gvožđu. Iz tih, noću osvetljenih, prozora, orila se, svako veče, svirka i pesma, jer je Višnjevski, u Tokaju, živeo, à la grande!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka. Pa i ono malo stražara, oko logora i kod topova, udesi te se poče dozivati.
Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo. – Iz trpezarije je dopirala svirka. Kroz otvorena vrata, miris jorgovana. Večeras dobija čistu spavaću košulju. Počeo je da broji sveće.
Matavulj, Simo - USKOK
hladovinama, što se iz daleka vide kao crne pjege, pase silna stoka, kreće se svijet, razliježe se pucnjava, svirka, udaranje sjekira, pjevanje, a ne rijetko i naricanje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh i stadoh na prag od kujne. Mesec beše nasred neba te ne beše velikih senki. Larma, pesma i svirka sve se više približavaše i ječaše.
u dolinu i ne gledeći na onu ledinu ispod česme, na kojoj se streljaju osuđenici, a sa koje se sada čuo zvon ovaca i svirka čobana u duduk.
A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Mera
Snaga joj se krši i vije kao zmija. Samo joj oči raširene, čudne, tamne, a opet tako svetle... Pesma i svirka sa svadbe sve jače. A mesečina se razastire i pliva, pliva...
A i u vazduhu kao da struji neka golicava raskošnost i izobilje. Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila.
A od svuda, sa sviju strana, po komšiluku pesma, svirka, vesele. Pa čak se već zašlo i u piće. Eno: Jovan Palamar zaseo nasred kuće.
Pa i braća joj bila su prema njoj sad drukčija, i, kao sad nešto višu od sebe, oni su je pratili, ugađali joj ... A svirka je bila meka, dan topao. Prvi put ona oseti — oseti da je lepa, mlada...
Svet se pomalo razilazio. I kad se sve razišlo, ona je ušla u kuću. Međutim, svirka iz sobe, gde su sedeli braća joj, Ita, bila je jača.
Ali od svega u stvari nije bilo ništa. Pesma i svirka što su se čule u kraj mahale brzo su umuknule. A ko zna ko je tamo u mehani bio... Ništa nije bilo od svega.
Kostić, Laza - PESME
Tako zbore vilske oči, a u mene svirka toči, svirka lepa meni tepa: »Skoči dole, skoči, skoči! »Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja.
Tako zbore vilske oči, a u mene svirka toči, svirka lepa meni tepa: »Skoči dole, skoči, skoči! »Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši! Onda se car Trojak uveri da se na zemlji ništa ne može sakriti, pa onome
A pustinjik mu pruži jednu malu sviralu pa mu reče: — Ništa lakše! Ova će te svirka uvijek veseliti, a kad tvoje srce zaigra, igraće i sve živo okolo tebe dokle se god svirka čuje.
Ova će te svirka uvijek veseliti, a kad tvoje srce zaigra, igraće i sve živo okolo tebe dokle se god svirka čuje. Carević mu se zahvali, pa onda pođe dalje, a jedva čeka da bude sam pa da zasvira.
Ne imajući gdje leći, spusti se za mlinske kamenice i tu se skupi. Kad je bilo tako oko ponoći, oćuti se pjevanje i svirka. To su bili đavoli. Kad su bili blizu onijeh mlinova, svrate se u onaj isti mlin gdje je džomet bio.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Kakav je to sat? LjUBA: To je muzika? STANIJA: Što je to muzika? LjUBA: Zar ne znaš? Svirka. STANIJA: Pa svirka su zurle. LjUBA: Hi, hi, hi! Ko će zurle da sluša? Čekaj malo. (Otide fortepianu i počne svirati.
) Kakav je to sat? LjUBA: To je muzika? STANIJA: Što je to muzika? LjUBA: Zar ne znaš? Svirka. STANIJA: Pa svirka su zurle. LjUBA: Hi, hi, hi! Ko će zurle da sluša? Čekaj malo. (Otide fortepianu i počne svirati.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najzad pesma zamre, svirka umuče. Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku. Svirka se prekide, prekide se i igra.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sevaju varnice, pucaju učvrsli purenjaci, što su ih oko vatre poređali, a među pušničarima zavela se priča i pesma, svirka i šala.... Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«.
Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da pođe u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono
Orila se pesma po kitnjastim palanačkim bašticama ili po ravnim dubravama, grmila je svirka, teklo je rujno vino, tutnjila je zemlja pod nogama lakih igrača, a vazduh se prolamao od uzvika i veselja...
U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Još od pada Bastilje Ne podnosim nasilje.” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?” Pa će, glasom prebolnim: „Ni ja tuču ne volim, Ali šta ću ako me Napadnu u Gackome?
Vetrova pesma je tužna, al on je nikad ne menja; To je svirka večnog sećanja i večnog prolaženja. SLUTNjE PO VETRU Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čuje se svirka. On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i
VIII Baš na drugi dan Duhova, u veče odozgo sa „baždarnice“ začu se svirka grnete, koja poče da se izvija i okruglinom i čudnovatošću i nepoznatošću arija. Mati joj kao da predoseti.
Još više je zbunjivala svirka ispred kuće a najviše navala sve ta: komšiluka, dece, i starih žena, što počeše, kao na svakoj proševini, da pune kuću
I zato, kada se već jednom ču odozgo svirka, cela se kuća pokrenu, sve polete na kapiju, s uzvikom: — Eto čalgidžija! Svirači su zaista dolazili.
Uskoro dvorište im postade tesno, svirka jaka i silna, čočeci tamni i razdraženi... XVII U samu noć dođe kući i efendi Mita, obrijan i očešljan.
Kroz nozdrve joj dopire noćni hladan vazduh. Bašta poče da joj se nija, noć sve lepša, određenija, kao i ona svirka, pesma: — Hadži Gajka, mori, hadži Gajka devojku udava, Em je dava, mori, em je dava, em je ne udava!
I zaista su to bili oni, „prijatelji“ i dolazili ovamo u pohodu! Čula se čas zurla, čas ćemane, i varoška, i seljačka svirka. Uskoro se poče da poznaje u sredi njih Marko, svekar.
Alil, čisto kao uvređen, odgovori: | — Gazda Marko, svirka moja, obraz moj! I klečeći još više se saže. Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se
I klečeći još više se saže. Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se razleva svirka, čuveno „teško oro“. — Todora, Todora! — povikaše svi.
Ali u samoj crkvi joj bi bolje. Valjda što | ona vreva i svirka presta, a ona, odvedena pred dveri, osta sasvim sama. Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve,
Opet poče svirka. Istina umorna, upinjući se, ali opet sa hukom i toplo. Opet poče kroz noć da treperi grneta. A tu svirku, huku, on,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
što se u daljini čine kao male crne pjege, pod sjenovitijem kitama bukava, borova i vitijeh jela, razlijegala se svirka i pjevanija.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: „U cara Trojana kozje uši.” Onda se car Trojan uveri da se na | zemlji ništa ne može sakriti, pa onome
Stanković, Borisav - JOVČA
) III Kuća kao u I činu. Noć zvezdana, bez meseca. Prazna pozornica. Izdaleka, sve bliže i jače, čuje se silna svirka, seljačka i varoška, sastavljena iz više grupa svirača: goč bije, grneta pišti i trešti, ćemana cvile i izvijaju.
Svira se svadbena pesma, kad prosioci, novi prijatelji, idu da prstenuju devojku. Urnebes, svirka, topot, podvriskivanje, tufeci sve bliže.
Spolja se čuje svirka samo ćemana, prigušeno, čežnjivo. JOVČIN GLAS E, prijatelji, eto to je ta Jovčina kuća, imanje. Široko koliko zid ovaj
(Sviračima): Svirajte bre, silno. I ona da se probudi! (Bešnje): Otvarajte! Snažna svirka; goč. Kujna se otvara, osvetle se vrata.
Odmorite se. Dok zatreba. S nama samo tiha svirka. Je li tako, prijatelju? JOVČA (trza se): Da, prijatelju. (Viče prema otvorenim vratima kujnskim.) Podrum otvarajte!
Pauza. U sobi, gore, utišaniji žagor: »Ako, ako, prijatelju! Aferim, Jovče! pa tiha, meka, čežnjiva svadbarska svirka. JOVČA (izlazi iz sobe na doksat; ljut što se njegovi ne pojavljuju; s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer
(Zatvori vrata od sobe gde su gosti i svirka): Ovamo! (Istrgne joj sveću, otvori Vaskina vrata, osvetli sobu. Kad vidi da je prazna, izbezumljeno, drugim glasom):
Ko zna koliko, ali kroz koji dan možda će da rodi... (Pometeno silazi, beži u kujnu.) U sobi pojačana svirka, koja i dotle neprekidno traje; sad i prigušena svatovska pesma. JOVČA (od besa ugriza se za jezik.) Av!
) Av! (Naglo otvara vrata od gostinske sobe, staje na osvetljena vrata.) Prijatelji! Svirka i pesma, prvo pojačane otvaranjem vrata, prekinu se.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Valjda neće biti bezdušnik.. ...Simkinom ranom mili vijavica iz mraka u jabučaru. Teče njome lako, kao krv iz nje. Svirka bridi njenim kostima, odvaljenim, rasutim po vlažnoj i tvrdoj posteli, kostima što se samo vlaknima i žilama bola drže
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zar je neobično da su mali svirači postajali sve slavniji? Da se verovalo kako njihova svirka izvlači pupoljke iz golih grana? Da zveri izlaze iz šuma i kamenjara i slušaju ih kao zatravljene?
Sama od sebe niče priča kako njihova svirka uspravlja oduzete, gluvima vraća sluh, slepima vid. Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo ih je da se vraćaju na
Car Žuto Uho bio je malo nagluv i svirka ga nije zanimala. Ali ako je otmeno da drugima sviraju muzičari za vreme svečanih večera, što ne bi i njemu svirali?
Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio slađi.
Skupi se celo ribarsko selo. Veselju nikad kraja, ali i uhode su putovale, prerušene. — Ako je tačno da je njihova svirka lek, mi ih moramo naći!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
280 CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA 281 CXLVIII 2 282 CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA 283 CL ZAVET 285 CLI NOĆNA SVIRKA 288 CLII IZ JEDNE ŠETNjE 292 CLIII ZVONI 295 CLIV NA BUNARU 299 CLV GALIUM VERUM 301 CLVI APRILSKA
Štekće lisica gladna, i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko sitno hore se njihovi zvuci, I tonu u jasnoj noći...
Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga Pana. Ču se strasna svirka. Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lida njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle dobrog ručka i perfidnog
V. Rajić CLI NOĆNA SVIRKA Kad lepa „Gospa“, u ponoćno doba, Sa puno čežnje zavesu otškrine, Do nje tad dopru zanošljivi zvuci S „Gospodinove“
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stade da sluša, ugušujući svoje rođeno disanje, ali mu u ušima nastupi čitava svirka od zujanja, sve po taktu, na prekide, te stade očajavati da ne zagluhne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši! Onda se car Trojan uveri da se na zemlji ne može ništa sakriti, pa onome
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Čuje se svirka. On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ništa milozvučnije i nežnije. Nema teškog udara u bubanj, ni piska u rog. Svirka je dolazila beskrajno moćna svojom lepotom i slaba svojom čujnošću.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
čuju brujanje i kretanje u turskoj vojsci: s večera su se čuli prvo odjeci večernje molitve: »Alah il alah«, zatim pesme, svirka, vesela graja, a docnije tutnjava od pokretanja vojske i vojene opreme i zdržani ljudski glasovi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.
Izgledalo je da je ceo taj kraj varoši gde je bila njihna ulica, odakle se čula svirka, pesma, zajedno i on sa njima se veselio i terao svadbu i da će ovamo, za svoj račun, odvojeno i on se veseliti, piti.
Iz čaršije opet žagor, kretanje. Iz koje kafane čuje se svirka. A opet, sve to od njega nekako udaljeno, visoko i zajedno sa mrakom, noći odlazi, diže se od njega, usamljuje ga...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— De, još! — veli Rade. Ali Ilija ne posluša. A i po polju čuje se svirka svirala i kavele, i na mahove, za čas, pojavi se svjetlost naložene suve balege na čijoj vatri čobančad prži klipove
I on u tren krenu nizbrdicom za njima. Nijesu daleko odmakli još sek čula svirka harmonike. Mladić se nije žurio; nije mu ni bila briga da dostigne povorku: nije mu godila buka ni razmetanje na ovome
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svirači cijuliču u svirale i dvojnice. Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama. Komeša se gomila u kovitlacu kola, zajapurena lica mladeži, podvriskivanje i razuzdanost.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci I tonu u jasnoj noći...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Odmah zatim on se onesvesti. U samrtnom ropcu, iznesoše Tiha iz dvorane. Svirka umuknu, gosti se raziđoše. Posle naprasne smrti Tiho Brahea, koga položiše na večni počinak u crkvu Sv.
Stanković, Borisav - TAŠANA
NAZA (uplašeno Sarošu): Što je to, što ovako dockan, u nevreme, veselje i svirka? Da me je sam paša zvao ne bih mu došla, ama ti, ti si moj paša!
NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja. Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak. Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao.
Zvao sam vas u goste i na vas je red da se veselimo i pevamo, a sutra u Donjo Vranje moje je. Dede, bre, čočeci! Svirka: »Teško oro«. Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček.
Oh, de, beže: »Veselo, Stojno, Veselo«. Svirka i pesma: Veselo, Stojno, mori, veselo! Što nesi uvek, mori, veselo? Da li ti je žalba, mori, za mene, Što ne smem,
Pa neje pravo da ti beguješ, a mi da gladujemo. Svaki svoj zanat! REŠID BEG Ako de, ako!... Cigani, bre, svirajte! Svirka i igra dugo. Zora sviće. Na vranjanskoj Sabornoj Crkvi udara zvono jutrenje. REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča.
Po svršenoj igri begovi, Cigani i čočeci odlaze. SAROŠ (ode za njima). ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i svirka aga koji prolaze pored kuće Tašanine. Tašanina soba. U veliko dan. Po sobi posluje Tašana.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Volela je i pesmu i Srbu. Još serenada nije bila sasvim prestala, a gospa Nola ču nečije korake u bašti. Svirka se prekide. Malo zatim čuše se i Srbini koraci: vraćao se pod prozore.
Ponekad, Josif je tražio da svira. Ta svirka je mamila suze na oči svakom živom, a Leksa se, negde skrivena, gušila od plača, udarala u grudi od nemoći, jer su i
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
ARSA Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam. (Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi!
Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući. Svirka i pesma burnija i sve bliža.
Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući. Svirka i pesma burnija i sve bliža.
(Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona!
Svatovi napred, mladoženja ostrag, a Cigani za njim. Pevaju mu i sviraju oni da ga razvesele, a svirka im oštra, oštra te srca kida!...
Pevaju mu i sviraju oni da ga razvesele, a svirka im oštra, oštra te srca kida!... Takva je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem
Iza njih primećuju se vinogradi kroz čiju sredinu vodi širok, prav peskovit drum. Iz daljine čuje se svirka svatovca. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima.
KMET (ostaje, i svaki čas viri. Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu?
(Koštani): A ti? Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem? Larma, svirka svatovca jača. Čuje se krckanje kola, bat nogu. STOJAN (naginje se nad Koštanom): Kaži mi! KOŠTANA (besno): Nisam!
Šantić, Aleksa - PESME
duhova ostrvo lepo U mesečini je bilo. Tu se uz slatke zvuke Magleno kolo vilo. Vilo se tamo i amo. Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo dalje, Neutešeni i boni.
I gledaju se gledom Blagim i čednim kô raj; Gde zbore stabla cela Kô hor gde peva les, I žubor čuje se vrela Kô svirka uz laki ples; I pesme ljubavne zvone Što još ih ne ču sluh tvoj, Pa ti sva duša tone U čežnji sladosnoj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(davor’) — uzvik koji najobičnije pokazuje žalost, a uz to često i prekor, ređe pretnju, radost, čuđenje davorije — svirka, pesma dažd — kiša daidža — ujak daja, dajko — dem. od daidža dalbulana — veliki bubanj danaske — danas danica — v.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! — Za Mana ne biva! — veli Taska. — E, zašto da ne biva? — Hehe! — osmehnu se prezrivo Taska — „Gaki nema, — svirka saka!“ — E, dajte gu, podajte gu za nepriliku, za Manulaća toga — planu Doka.
To se Mane sa drugovima veseli... Čuje se svirka nadaleko! Čuje je i Zone kroz onu meku i tihu septembarsku jesenju noć, a već pre toga stigao joj je pozdrav i vest da