Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sreja uzeo ćemane pod pazuho, pa se pokunjio i zamislio, jer mu se dosad nikad nije desilo da tako prođe sa svojom svirkom... A od bakšiša nema već ni pomena.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čekrci škripe, dižemo sidro. Izlazak iz Novog bio je vedar i plav, pri zalasku Sunca. Novi, sa svojom plažom i svirkom vojne muzike, sa belim odećama žena, kao malim jedrima, ostao je u senci brda.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije mogla da veruje. Neće valjda toliko ići daleko da, dovodeći kupca i prodajući poslednje, čini to još sa svirkom i veseljem! Ali odmah ga razumede. Valjda da se to što bolje sakrije, zato ovako i čini?
I na iznenađenje svih, pucnji pušaka ubrzo počeše da se mešaju sa svirkom svirača, koji su odjednom, od nekud odozgo, ovamo kući počeli da dolaze. A sve je to bila Magda spremila.
I kao što je red, sve je to praćeno svirkom i pesmom svirača sproću njih, na doksatu, ali ne svirkama i pesmama kratkim, burnim, koje čoveka presecaju,
I prateći ih svirkom, zajedno se i on za njima penje. Gore ih dočekuju. Efendi Mita sa svima se ljubi. Ali Markovi seljaci još nikako da se
se, naročito odeven i ukrašen seljak, a tamo kroz | kapiju grunuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom: Hadži Gajka, more, hadži Gajka devojku udava.
Uz to se još zvona sa crkve počeše mešati sa svirkom, hukom, te joj poče sve teže bivati. A pored ove gužve i tišme ispred nje, dosađivala joj još i ona svatovska huka iza
Ćosić, Dobrica - KORENI
sviralu, pa mu je tesno u njoj i grca, klikće, izvija, prepliće, sve življe i sve luđe, a vetar, odjednom namamljen svirkom, sjuri se kroz badžu i uhvati u kolo s plamenom. — Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I opet ga volim. Šta ćeš!... U poverenju ti saopštavam, taj je svojom živošću, pesmom i svirkom održavao moral kod vojnika... Išli smo grivičkim putem i prilazili rovovima. Baterija je milela.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jasnu vrulu ima — nestala su vremena U kojima je Orfej zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sa takom svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom odostrag, opet uđe u ulicu i odnesen bi u svekrovu kuću.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ispred kola svatovi, banjski Cigani u njihovim belim čalmama oko glave i dugim kolijama. Sve se primiče tiho, sa svirkom svatovca. Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i Ahmet. Dotrči Kurta. KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi!
Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde!
(Penje se u kola.) SALČE (ostaje onesvešćena na zemlji.) Koštanu u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.
Šantić, Aleksa - PESME
43 Stara mi bajka snežnom Sve rukom maše, i poj Tu zvoni, sa svirkom nežnom O zemlji čarobnoj, Gde krupni cvetovi redom U pozni željkuju sjaj, I gledaju se gledom Blagim i čednim kô
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pio bi, a čočeci bi mu pevali i igrali i vili se pred njim do zore, a on ih, raspoložen pesmom, svirkom i igrom njihovom, bacao na krilo tako silno da bi im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i dinare i
Ni tumaranje po ulicama, ni pokušaj da se razgali u veselom društvu i da zaboravi nemio večerašnji događaj, da svirkom i igrom zagluši buru koja mu je besnela u grudima, — sve mu to nije pomoglo!
Zamišljao je sada Zonu, razdragao se; zato sâm produži dalje pesmu, koju opet svi svirkom i pevanjem prihvatiše. Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj!