Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Čuo sam njenu svirku, čuo neku dotle nečuvenu sonatu. Ali kako je ona svirala! — Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, koliko srca,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu su pred kućom pili, pa čak n igrali uz svirku koja se lepo čula iz kuće. Erža je posle sve još toga večera referisala gđi Persi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim dahom i retka zrna fijukala su oko njega da onu smrtnu svirku produže ravnicom sve do prve prepreke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dani su prolazili. Noću je imao, i dalje, da sluša ciku i vrisku žena, na donjim spratovima, svirku, i viku pri odlasku kockara, koji su odlazili, kad svane, iz kuće gospože Huml, izgubivši ne samo novac, do poslednjeg
Kreću naksutra. I zaista, naksutra, Mošorin ode, uz svirku i pesmu, kao da su selidbe, u daleke zemlje, neki praznici, i sreća.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Od svega toga on nije ništa razumeo. Kod Bugarina nema one sklonosti za svirku i pesmu koja je urođena ljudima nekih varijeteta centralnog tipa.
znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu svirku. Lirske pesme imaju znatnu vrednost. Neke su slične lirskim pesmama moravske Srbije.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
šta ćemo Sad ćemo večerati srž Srž smo za ručak pojele Sad šupljina u meni zanoveta Onda ćemo svirati Mi volimo svirku Šta ćemo kad psi naiđu Oni vole kosti Onda ćemo im zastati u grlu I uživati III.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
to jedan od drugoga, sve više malaksavali, i ražalošćeni, i zadivljeni, udisali visoke i svetle katoličke kantilene, svirku violina, raskošnu, rimsku igru popova, pod skupocenim baldahinom, oko biskupa.
i bokori jorgovana, i bagremovi, i kestenovi, a da se približe plava brda i trepćuće zvezde, biskup je, slušajući svirku, malo nalevo nagnutom glavom, dokazivao, pre svega: da je katolička crkva blaga, nežna i uviđavna.
Slušahu svirku za koju ne mogahu da nađu razloga, jer je dopirala iz zidova. Na vrhu jedne kuće, jednog ponedeonika, na krovu, ugledaš
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Eh! ... Odavno smo ručali i to većinom jučerašnja jela, što su nam ostala. Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo.
Hoćemo! Sad ćemo!! — Zatim uplašenu, silnu svirku. Odoh u spavaću sobu, u kojoj behu čitavi redovi pospale dece, razbacanih stvari po sanducima, tepsije pune parčadi
Gledam njega pa... — I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, već se bio zagledao napolje. Činio se kao da sluša pesmu i svirku koja je otuda bivala sve jača.
De, onu... „Poduhnuše“. I kao da ču kako neispavani, promukli glasovi Cigana zapevaše uz kreštavu svirku. A on se, Ita, zavaljuje. Kolija mu dotiče zemlju. — Da, da, tu... tu sviraj... „Razviše ružu vetrovi“ ... jest... da..
Kostić, Laza - PESME
»Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja. »da Ti duša svirku pije, »svetlost da Ti lice mije »plamen da ti srce grije, »divotama žiće sladi, »a pobratim mesec mladi, »da te hladi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Često ga je žalost snalazila ali se on čuvaše da ne svira kad je pored ovaca ili na paši, jer bi se ovce, čuvši svirku, mahnule paše pa bi sve uokolo igrale.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kakva svadba, žene gologlave, devojke u svatove, mlada nevesta bez prevez; bez svirku, bez običaja; sve naopako, sve na modu. NEŠA: Sad što ćeš, kako svi, tako ćemo i mi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Razmile se svuda po varoši i samo profuravaju kroz kafane. Pošto ih nema dovoljno za svirku, uvale svom izlapelom dedi gitaru u ruke, nameste mu prste kako treba, gore na žicama, i viknu: „Drž de, mator!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gde mlin je preo, razroko svetle vampir-koprive u pređi sivoj. A ko je mleo, neka dosluša, kada počine, svirku brašnenu, makar pazvuke mliva, radosne kao rad čunka, potkom što peva kad pokret ruke svede u tkanje zujanje klupka,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pahani, kod koga je dolazio i Meštrović, ali je mnogo lepši bio doček tih vojnika pred kafanom „Kontinental“, uz svirku Cigana iz Šapca. Tu se do zore orila pesma („Oj, jablane, širi grane!“).
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku. Svirka se prekide, prekide se i igra.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
na postelji, podupirući slabo i suho telo mršavim rukama, pa gleda žudno kroz otvorena vrata i sluša veselu pesmu i svirku, sažižući vrelim očima ovaj nenadni čudni prizor... Veselje !...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Opet poče svirka. Istina umorna, upinjući se, ali opet sa hukom i toplo. Opet poče kroz noć da treperi grneta. A tu svirku, huku, on, Marko, kao da je jedva čekao.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Obećaj mi... — plače. — Daću ti! Samo me pusti. Beži! Mijat zajauka od radosti. Đorđe čuje samo tihu svirku, čini mu se da je svirač na odžaku njegove kuće, a zna da to Tola sam u mraku svira. ...
A ne može da ne misli na svirku iz jabučara i ono veče kad se udavila u mraku i bosim nogama sebe zakovala za kvrgavo suvo dno.
rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete i čula se lupnjava što je podsećala na svirku. To je ona sa onim očima, zaključio je u sebi slušajući kako detinji prsti obesno jure po klaviru.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svu noć su svirali dečaci jedva se držeći na nogama. Niko i ne obrati pažnju na njih i njihovu svirku, ali pošto car Žuto Uho nije naredio da prestanu — morali su da sviraju!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ustala bi, unišla bi u kuću i sjela za klavir. Slušao sam njenu svirku u kojoj se pretakala predsmrtna razigranost još neistrošenih snaga mladosti. Pomišljao sam; gle, izgleda zaljubljena!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je išla radi jednog lava, Što j’ ukrotitelju bio dika prava.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
a za pogledom postepeno se rasplinuše u daljinu i misli, i ja naskoro zaspah uz najžešći prasak pušaka, kao uz slatku svirku mekih gudila. Jutros rano krenusmo se sa đeneralom Komarovom iz šumatovačkoga šanca Prugovcu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirjajet: O zlatoje proleće!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.
puta pečenja i vađenja hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku što se otuda čula.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posle, neko vreme, mirni i spokojni, osluškujemo bekrijsko blejanje i neskladnu svirku. Pobedu nad razbojnicima proslavljamo i nas dvoje iako joj baš ničim nismo doprineli.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uz svirku i pevanje krenula je ta povorka u Dalj, dokle je trebalo više od sat hoda. Mi, domaćini i naši gosti, krenusmo docnije.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirajet: O zlatoje proleće!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor. Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
čelo o staru lipu Nisam hteo da se petljam U poslove vračeva Oganj im ovde nema čistu savest Otkinuo sam lipov list I svirku ti produžio NEBOJŠA KULA Po ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje! Uz pesmu, svirku, ulaze Koštana, Stojan, Salče, Grkljan, i ostali.
Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more! ** I otac ti dođe, zastidi se, more! KOŠTANA (uz burnu svirku, praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček »Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući
Služi gazdu, još sada, pa posle, možda, smrt će... (Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku. I to onu svirku, kad se pođe na venčanje za staro i nedrago! Svatovi napred, mladoženja ostrag, a Cigani za njim.
(Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De! Ne pesmu, glas samo i svirku. I to onu svirku, kad se pođe na venčanje za staro i nedrago! Svatovi napred, mladoženja ostrag, a Cigani za njim.
Šantić, Aleksa - PESME
u sobi tamnoj, Sedeo je m čekô, Pružao ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu, I s vrata kucanje neko.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jelke zulumćarke!... Ela da igramo! Ela da trupamo! Opet umuknu pesma i pevanje, a igranje i dalje traje uz svirku Cigana. Mane stoji, ne igra, gleda igrače.
Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva...