Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Odvraćaj uši svoje od pesni i svirnje, psovnih i šaljivih beseda, ponajviše od laživih i šugavih za svadu i tuđ ukor pridonosnih reči.
KOLO Ako nisi i sam u sadruštvu, zgledni de, gdegod, gde se svirnje i hegeda čuju! Koliko se onde muška i ženska fela skačući lome, krše, more se i znoje gologlavi, te i dolame svoje od
Ja štarad uzalud zuriš? Šta li pregledaš zadugo po vašaru, već ako kockaše, karćaše, svirnje, tancovođe, i druge koje sprdnje i maminovce, viku i psovku, protiske se tam i ovam kroz narod, konjsko li trkalište i
doticanje s nogama, prolaz i izlaz često, iščekivanje se napolju po budžaci, slatko slušanje mnogozabavno hegeda i ostale svirnje, pesmi li kojih bezočnih.
Uši mu od svirnje zvrje, obraz mu se praži, želja ga bode nezaboravno. Strmo gledi, na sokak izviruje, po ulica razgleda, prošećuje se
CAREV KAPIDžIJA Kad negde danjom, noćom li čuju se mnoge svirnje, klepet, skaka i igra, zločesto lomno srdca tankovito žensko mamljivo pojanje, sve izokola muško i žensko, malo i veliko
Dede propitaj tancovođe i svirače oko kojih no se mnogi izokola skupljaju za čudo zgledno i čuveno igračine i svirnje. Doista će otkazati kogod ponametljiviji, što je ta mudrost i našto li je pristala u tome veština?
One tvoje prvašnje ljubovnike, igre, tance, svirnje, mnoge povare, ješća, pića, kitenje, mazanje mirizmami svoje lice, lenost, mnogoležanje, zaludnje na ulici zurenje, kobi