Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu
Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne beskrajni, plavi krug. Ni u njemu zvezdu, kao u snu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.
Trava je bila mokra, pa smo klizili lagano, a neki su i padali. Kad smo se uspuzali na brdo, pod nama se, u svitanju, ukazao Dunav, siv, maglovit. Sva ta magla, iza koje se naziralo nebo, bila je neizmerna i beskrajna!
Zelena brda, kao ostrva nad zemljom, nestajala su još u svitanju. Bio sam zaostao iza ostalih. A moje misli, jednako su još pratile mog druga na onom njegovom putovanju o kojem mi je,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
'— Ustani! — Pa nađe žižicu i užge malu lampu. Slaba svjetlost po kući škilji, a pred prozorčićem gubi se u svitanju ljetnjega dana. Pada i na veliki krevet što zaprema čitavu polovicu niske sobice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
iz njegovog pogleda: „Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne beskrajni, plavi krug. Ni u njemu zvezdu, kao u snu ”.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
gega se poljar na krivim nogama, žure noge uzanom stazom, penje se staza prema Prokinu gaju, otkriva se Gaj u modrom svitanju. Krenuo je, dakle, stari Lijan da uhodi dječake u samom Gaju. Postaviće zasjedu na zgodnu mjestu i odatle osmatrati.