Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Još je malo u visinama treptao mutan odblesak, onda se oblaci umetnuše i crni zastor poče da se razvlači. Jedna munja svitnu, pa odmah potmulo zagrme. Topovi su treštali... Srca su drhtala, a i zemlja pod nama kao da je stenjala...
Sa napregnutom pažnjom posmatramo gde će metak pasti. Svitnu šrapnel i sunu iz njega gust dim... Dimljive lopte ostadoše nepomično u vazduhu pozadi neprijateljskih rovova.
Zrna zaparaše vazduh, onda zašumeše, zatim iz vazduha dopre kao neki šapatljivi šum, za trenutak sve zaneme... I svitnu. — Hiljadu pet stotina. Naša pešadija, podstaknuta artiljerijskom vatrom, otvori još žešću paljbu.
Ali u tome času nešto svitnu i prolomi se strahoviti prasak. Vojnici skočiše, pitajući bunovni: šta je. Odjeknu još jedan plotun i iz hiljade grla
Međutim, neprijatelj kao da je pogađao našu nameru, i kad vojnici opališe prvi metak, odmah zatim, iznad glava njihovih svitnu šrapnel. Poleteše u zaklon. Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici.
U crkvi se od prašine nije ništa videlo i, teturajući, ispadosmo u crkvenu portu. Munja svitnu i zagrme. Krupne kapi su vlažile suvu zemlju. — Savijaj žicu, pa u bateriju! — i mi pođosmo žurno.
Narednik promoli glavu. — Beži!... — Kuda, zašto, stani! — i ja pritrčah otvoru, da bih umirio savest svoju. Munja svitnu, te mi oči zaseni. Grmljavina i tresak razornih granata zatresoše kuću i grede na tavanu kao da zastenjaše...
Razorna tresnu iza zaklona, jedan se povede i pade. Onaj opet viče: popravnik, popravnik... Prvi top grunu, svitnu plamen i iz našeg, čaura odlete. Oko nas kao da gromovi tresu... Opet relej: po tri s košenjem...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Gr-u! Gr-u! Gr-u!... „Jaoj!“ Larma, povici. Gr-u! Zemlja se tresla. Tamo pakao. Eksplozije ne prestaju, Levo svitnu raketla iz bugarskih rovova. Gospode! Du-du-du-du! Štektao je negde puškomitraljez... Levo i desno osu brza paljba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko... Noć je stigla, neprozirna i gusta.
Konj zapinje kao pobesneo... Ali se baterija vuče kao crevo... Čini mi se čuh da neko dreknu iz porte: „Serb“... Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže!