Dučić, Jovan - PESME
Moj zmaj nepobedni biće na mom štitu, I moje će ime biti na mom maču; I vodiću gordo svoju sjajnu svitu — Idući za glasom što se jednom začu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Triba Pavlu neko, mesto pokojne Katinke, eto to je! Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa.
Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!
Nevišt si, Pavle, u životu, jer si udov. Tako ti Katinke, sriće tebi triba. Propašćeš samohran, udov, nemiran u svitu. Ne valja samoća. Žene ti triba, nije udovički život srića.
Pavle za pokojnom Đinđom ne manje ot njega, Trifuna, slezi proliva. Sam samcit po svitu luta. Zar da izgubi i familiju i sladost ljubavi onih koje mutna Tisa nosi sa istoga splava i skele ko znaje kuda?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potom, da ti bude u svru, prid bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na onome svitu za život, a na ovome za dušu!
— O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti — uzdiše Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo.
— Nije to tako, moj doture — doda Brne — male su muke na ovome svitu prima onima što nas čekaju na drugome, ako se na vrime ne potkripimo svetim sakramentom pokajanja!
— Zato što mi je sotona obuzeja dušu — reče Pivalica spuštajući glavu sve niže. — Ja sam ti, oče, najveći grešnik na svitu... Ja sam sav ogriznuja u krvi... Ja sam zaslužija ne višala, nego da me živa peku... Pivalica zaćuta.
Bakonja odreče glavom, pak se ispravi. — Recite Jelici da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti lipa jabuka ako skloni malu da se uda, i to šta prije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ja ne marim, sinko, — pristane otac i opremi sina na put. Uzme ovaj višnjovac u šake, put pod noge pa udri po svitu, ne bi l̓ pravda jauknila. Odio on, brodio, sve vitrove protukô, al̓ iz vitra nikad da vikne pravda „joj“.
— A zašto? — Zato što ja pravdu tražim, — ociče ovaj i udri dalje po svitu. . . . . . . . . . . . . . . Sad nije dugo morô trčati, pa se višnjovcu opet našlo posla.
— E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi? — sad se opet poplašio otac. — To da ću ići po svitu s ove dvi tikve i ljudima pokazivati šta je i kako je, nek se uče, — na to će sin, i oprosti se s babom, pa u svit.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Zašto me to pitate? — I slatko se nasmije. — A zašto se vi, koji možete ne ženite? Ma da, jema dosta žen' po svitu. —Pa, imao si mladu? —Pustite! Triba se ustrpiti do bolje prilike, pa može se i to!
— Naopako, ako se našem svitu pušča! Ča ti njega grđe biješ, on je sve to bolji... Najzad se mladić oprosti i pođe u svoju sobu.
— reče udovica razgovijetno mjesto pozdrava došljacima, i obje žene sjedoše do njih. — A da zašto smo na ovome svitu? — odgovori jedan od ljudi. Ivo je gledao preda se; odmah iza zastora ležao je mrtvac.
— A ni vam bolje bilo u svitu? — U svitu?! — ponovi starac, pridrža u ruci kraj mreže, i pogleda ga ispod sebe. — Svud su ljudi jednaki.
— A ni vam bolje bilo u svitu? — U svitu?! — ponovi starac, pridrža u ruci kraj mreže, i pogleda ga ispod sebe. — Svud su ljudi jednaki.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu. I svinjar će možda znati Odgovora mudrog dati; Budi samo na to sklon, A poznati neće on.
“ „Čudna posla, smešno delo! Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže