Dučić, Jovan - PESME
U gnezdu će biti sve ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje raste mome tiću.
Krvave zore sviću po praznim selima, Krvavo izgreva sunce u divljim hajkama, A još ti predačkih koplja ima po ždrelima, O sveta stara
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću. Izvan sveta, izvan ura, teče, teče moja Mura. KUPINOVO To je ono — nije ovo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
čovjeku u glavu i u srce ulije, pak onda načne ga biti što je najbolje mogao šakom govoreći: „Pivaj i ti, greben ti sviću! kad si u mijeh, ne oćeš pivati, a kad u me uđeš, koliko da trista vrazi u me uđu.“ 14. CIGANIN I VLASTELIN.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ta-ko! — reče fratar. — Sad mi izuj čizme i metni mi kladu pod noge! Ta-ko! E, sad zapali sviću! U svakoj katoličkoj kući nalazi se po jedna voštanica, osvećena na Sretenje (na Kandeloru), a čuva se u kući, za
— reče tiho Osinjača. — Zar se kandelorica pridaje vragu? — Pravo kažeš, nevisto! — reče glasno Rkalina. — Grijota je sviću grditi i kad nije kandelorica, a kamoli još vriđati boga prid dičicom i prid duovnikom.
Popa, Vasko - KORA
skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu tvome Pale se i gase Zvezde moje plahe Pronašli smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
mrzim, mrzim da mi otkrivaju istinu, da sviću dani i da gledaju u mene! [...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun
iz našeg prapamćenja: nebeske kapije i višnjev štap, putanjabora i trepavicevodilje – sve su to stara poznanstva koja sviću na granicama gde se različiti jezički i poetski kodovi sustiču i seku.
Miljković, Branko - PESME
BALADA Ohridskim trubadurima Mudrosti, neiskusno sviću zore, Na obične reči više nemam pravo! Moje se srce gasi, oči gore.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj
Petrović, Rastko - PESME
O! mrzim, mrzim da mi otkrivaju istinu, da sviću dani i da gledaju u mene! Gde sam to sada? Verujte da je onda tek ono: kad me dosada savršenstvu vodi; onda mi je
Šantić, Aleksa - PESME
Pred njom sviću jutra žetvena, i ona Sve stubove kutnje, mlade kô kap rose, I dične i svetle kô kraljevi s trona, Gleda među klasjem