Dučić, Jovan - PESME
Dok ponova kucnu: tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane. No skriveno zvono kad pod svodom lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari.
Albatros je jedan kružio nad vodom, Zalutao amo ko zna s koga mora. I plamen dok hvata krvavijem svodom, I puši iz modrih maslinovih gora, Gordo, sa daleko raširenim krilom, Kružaše albatros...
I kad sklopi oči na tigru i svili, Imperator vide kako pređe svodom Strašni sen Nemanje pobedničkim hodom. ZAPIS Pomeni, Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je ugledao polk na utrini, čim su kola izišla pod svodom kapije princa Evgenija Savojskoga. I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira.
Penjući se, tog dana, uz široke, drvene, stepenice traktira, pod svodom, pri ulazu, Isakovič je bio susreo momka traktira, koji je po ceo dan, tu, kotrljao neku praznu burad pivsku, tamo‑amo.
U aleji, koja je vodila do mosta, ulaza, nije bilo žive duše, a stražara, pod svodom tvrđave, bila je osvetljena, ali skoro prazna. Video je u njoj, kako se kreću, kao senke, samo dva‑tri vojnika.
Njegova soba bila je nad ulazom traktira, nad svodom, ali je imala doksat, iznad avlije, oko koje je bila bašta. Bašta je, posle kiše, sa svojim poznim ružama, još
Višnjevski, o njemu, ima mišljenje, visoko. Jako ga ceni! Pavle je stajao pred tom lepojkom, pod svodom kapije, pred ulazom u svoju izbu, zanemeo. Ona ga je sećala na Božičku, kao što ga je Višnjevski bio Božiča setio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skloniv se pod jednu kapiju, nad čijim je svodom bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti, što su bili tako
Pod teškim svodom zdanja, po kom su bile izvešane ikone, Aranđel Isakovič, u mraku i hladu, posle vrućine i sjaja spoljašnjeg, pognu glavu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
E, baš je mišić skitara prava ... Hajdemo kući, meni se spava.“ KUĆA POD PEČURKOM U šumu tajna stazica vodi pod svodom lišća u sjeni vije. Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije?
“ Šalju ga, vele, kopnom i vodom, stići će k nama najbržim brodom, najbolje momče pod plavim svodom. Puna mi kuća šarene raje, dvorište puno vesele graje, kad najzad evo i moga Paje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
tom nedoglednom prostranstvu i obojila ga čudnim, raznim bojama, te sve treperi, sija se i preliva pod jasnim nebesnim svodom, koji se, i sâm osvetljen žarkom rumenom svetlošću, nadneo nad ovim kitnjastim prostranstvom, pa ga, kao ono svemoćni
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i mučnije, šta mu navlači na dušu ledenu stud; da li ove ogromne zagasito sive mrlje, što se nose lako pod nebesnim svodom, ili ove zagasito crvene krvave, što plivaju pred njim u zemljanom sudu...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve je bilo počišćeno. Velika kapija sa svodom, krovom svojim, kao čitava kuća za sebe, rušila se. I kao da se rušenjem te kapije, koja je ovamo celu kuću i dvorište
Pandurović, Sima - PESME
Ali divno Padaju zvezde preko mrtvih. Minu... Daleko kob se javlja lakim hodom, Daleko zvezde izdišu nad svodom. Daleko, tužan, sam, sred crnih njiva, S bolom, prazninom — sve k’o da se sniva! A oko puno gorkih, teških suza.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vazduh utoli, baš kao da se smrklo među višnjom cibrinom i ljutom cičom što mu se potkupila. Nebeskijem svodom šetaše pun mjesec, rasipljući kroza tišinu svoje blijede zrake.
Ali Gospodar bijaše toga časa udubljen u molitvi; on stajaše pod desnijem svodom, na istome mjestu, gdje mu i danas mošti počivaju. Služba započe.
Stoka je već u torinama, čeljad večerala i pospala. Pod vedrim zvjezdanim svodom, proza zelene česti, kao tajanstveni uzdasi nevidovnijeh bića, ćuhole ljetni lahori i raznose pojanje slavuja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zvuci jeknuše blago, i jače, i jače grme, I rasprskaše se silno pod svodom mračnoga hrama... Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama.
Dok ponova kucnu: Tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane... No skriveno zvono kad pod svodom lednim I opet se začu iz topola stari', Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. J.
To se bude groblja pod širokom vodom! Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
hram vozdvignut, zla obitelj tuge i žalosti; svaki smrtni na zemlji rođeni ovom mračnom obitelju vlada pod koje se svodom otrovnijem mučenija vremena gnjijezde.
Mučitelno vraga neba carstvo niskijem je svodom nadneseno kruta tuča neobdjelanoga; po njega je okean veliki smolne smradne vode zauzeo, koja kipi s užasnom
riču grdna tartarska strašila, zveče lanci s jarošću uždeni, buče volne s mučiteljskom bukom: sve glas sliva pod svodom mračnijem; tutnji tartar iz mračne utrobe strašnim grlom, zlom opštega glasa: sve za žertvom huliteljah čezne!
Kad se sabra sila nečestiva pod tučnijem svodom raskaljenim, uzavreše dreke i krivanje od vragovah i od čudovištah; činjaše se da ih svod tartara neće moći uzdržat
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
dugi niz milenija ljudima bilo alfa i omega u njihovom mučnom pentranju, u njihovom crvljem koprcanju pod hladnim bešćutnim svodom. Ali ako hoćete da kažem ozbiljnije, a ujedno iskrenije, moju misao, stari bog je mrtav, bespovratno mrtav.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je odudarala od života u beskrajnim banatskim ravnicama, gde sam čitavih šest nedelja svakog leta, živeo pod nebeskim svodom, posmatrao volove koji pasu, zurio noću u bezbroj zvezda i slušao milozvučne tonove srpske frule.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Samo što je on izrazito lirski i dolazi iz bliskog dodira pesničkog subjekta (u vučjem obliku) s nebeskim svodom, gde obitava božanstvo.
Pesnik u vučjem obliku, dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom linijom horizonta: „Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja. Budilnici svesti i namere krasne, Nosioci misli tako gorostasne, Vi ste sada mrtvi — vreme napred uji,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi —
Bojić, Milutin - PESME
KROZ PUSTINjU Lutasmo pustinjom odmerenim hodom Bez ognjišta svoga, ogoljena raja, Ali sumnja našim ne zastre se svodom. Ne tražismo Bog da siđe sa Sinaja.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dato im je da umru poput kakve zvezde koja mine nebeskim svodom i ugasi se u dubinama crnog prostranstva. Ja neću da se čudim. Odbijam da postavim bilo kakvo pitanje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
I zvuci jeknuše blago i jače i jače grme, I rasprštaše se silno pod svodom mračnoga hrama Začuđen diže se Avgust i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe i bleda caruje tama.
I vas je vreme uklonilo s puta, I vaše gose pokrilo je mrakom. Vas više nema. Pod nebeskim svodom, Sve se je živo izmenilo redom: Majke se naše pomirile s modom, A mi sinovi s nevoljom i bedom.
Petrović, Rastko - PESME
Jarki pastiri naše paše, I tolka čežnja, žal i tuga Nad zemljom tamnom kud projaše Svodom zasvetli nova pruga. PREVODI PIJANI BROD Kako silažah onda lenivim Rekama, Ja ne osećah više vođstvo alaske
Šantić, Aleksa - PESME
Odar su njezin široki velenci Od modrih trava. Tu, gdje ona sanja, Potoci šume u dubokoj sjenci I slavuj pjeva pod svodom od granja.
Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa... Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti,
Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove; na igru svi hrle; Mi ostajemo pod svodom groba, I tvoje ruke me grle. Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući. Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno.