Upotreba reči svoja u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I one ljube ono šareno cveće što svoju lepu glavicu umiljato dole savija da u svoja nedra usisa te biserne kapi potokovih poljubaca... — Ti kao da iz knjige čitaš, moja mila Jelčice? — Ah, i čitala sam!

Obradović, Dositej - BASNE

Srećni bi se zemljedjelci zvali, Svoja dobra kad bi poznavali!” A navlastito kad živu pod mudrim i zakonim pravljenijem, gdi se ne boje nasilija i nepravde.

„Otvorite prijatelje sebi od Mamone (tojest od izlišnjega imjenija) da jegda oskudjejete primut vi vo svoja”, uvještava nas premudri Spasitelj. A onom drugom šta veli? „Vosprijal jesi blagaja tvoja v životje tvojem”.

Duša je naša u takovom sojuzu s telom da kad je ono zdravo i trezveno, i ona je takova, i sposobnije svoja djejstvija črez um ispolnjava, ako je samo odveć silovite strasti i pohoti s puta ne smeću.

” Naravoučenije Svakome je svoja pesma mila, baš ako neće i ništa drugo biti nego: „Filipi und Jakobi, Jakobi und | Filipi.

i golubovi Novi, prekrasni finiks rodi se iz roditeljskoga pepela, narasti i načne raširivati i tresti krila svoja, k stogodišnjemu letenju spremajući se.

no ništa manje, svaka blagorazumna i čelovekoljubna duša blagoslivljaće imena njihova, koje je večni Promisal za orudija svoja izabrao, za umaliti neporedak, varvarstvo, kugu, mrak sujeverija i nevježestva, i sva zlopolučija koja se iz ovih

Kad se ova nova zdanija savrše, sakupe se opet vrapci, tražeći svoja prva obitavališta i stanke, no užasnu se kad ne nađu one pređašnje razvaline i rupe, i među sosobom stanu mudrosloviti,

A pravi neprijatelj, on za šalu neće da zna, nego sa svoja dva oka, ili, ako je po slučaju ćorav, a on i s jednim bolje gleda i vidi nego stookati Argus, pak ako će biti ono što

ovo piše s namjerenijem za oporočiti naše nastojašteje sveštenstvo, koje ili je sasvim bez nauke, ili bez dovoljne za svoja znanja.

Svi koji se nahode u dobrim opstojatelstvam, i imadu dovoljna sredstva da mogu telu svome ugoditi i sva čuvstva svoja nasladiti, po višoj časti ta ista sredstva na zla i nedozvoljena uslaždenija upotrebljavaju, i to nizašto drugo ne čine

„Kako šta mi je učinio? Evo ravno dvadeset godina kako trpim neiskazane muke!” Pak počne iskazivati svoja stradanija na ovi način: „Kako umočih glavu u onu prokletu vodu, nađem se na bregu Nila reke.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Budući da je običaj bio da i muselim i kadija pod arendu zakupljuju svoja mesta za suđenje, tako je Asan-aga, brat Osman-paše iz Srebrnice, zakupio muselimluk, a brat mu kadiluk u Valjevu (to su

Odemo noćom u Kitog. A kad Turci svoja goveda isteraju da pasu, jurišimo, goveda otmemo, govedare pobijemo, jedva koji uteče.

Kako je Karađorđe čuo, da je Janko Katić poginuo, odma je poslao svoja četiri momka, da dođe brat Jankov, Marko, Janku na mesto, i povede od svoje knežine svu vojsku.

pokrovitelja svojego, i jošte u ovakom položaju, da istrebleniju serpskom klonjaščago s̓ tirjanstva nikomu drugomu ruki svoja ne prostirajut, tokmo pokrovitelju svojemu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Naposletku, Strahinja zahvali i Purku i Živanu, pa reče da najvoli ići u svoju kućicu, jer je, veli, svoja kućica — svoja slobodica. I tako se Ovčanci kretoše kući s mladoženjom i nevestom.

Naposletku, Strahinja zahvali i Purku i Živanu, pa reče da najvoli ići u svoju kućicu, jer je, veli, svoja kućica — svoja slobodica. I tako se Ovčanci kretoše kući s mladoženjom i nevestom. Zarožani ih ispratiše čak gore Do na Golo brdo.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ko hoće da zna njene draži i njene lepote, taj mora živeti u njoj. Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne

To Drina priča čudnovate priče. Priča čuda i pokore što ih se nagledala i naslušala... Mnogoga je nevoljnika u svoja nedra primila. Taj užasni huk, to je jauk njihov...

I, evo, živoga mi boga, velim ti: ako se kadgod susretnem s junakom, i ranim ga — na pleća ću ga svoja natovariti i skloniti da ga ne kljuju orli I gavrani! — Jest. Junaka treba...

A sva je drhtala kao prut. Da je Stanko bio pribraniji čuo bi kako joj srce bije... Ali i on beše poleteo u svoja nebesa žudan i žedan, pa naišav na taku prepreku — naljuti se. — Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina...

— Nemoj boga srditi!... — Da pozovem čeljad!... — reče Jova. — Što će?... Neka deca gledaju svoja posla. — A zar im nećeš ništa kazati?... — upita Petra. — A šta da im kažem!... Sve je to čestito i valjano.

— Šta je? Jesi ranjen? — Jesam. Ali grmljavina iz pušaka osu. Nisu mogli čuti jedan drugog. Surep ga diže na svoja široka pleća kao dete kakvo, a Zavrzan uze nož, koji je kraj njega poboden stojao... — Gde je glava? — prodera se on.

Zbeg ožive, ali ožive piskom sitne nejači. Stariji se digoše ložiti vatre da bi ogrejali siročad i svoja ozebla srca. Čudno je odjekivala u noći ta piska. Kao da gledaš male ptiće u gnezdu kako gladni i ozebli majku traže..

Zeka ga zagrli. — Ama što me gledaš tako?... Ja ti govorim celu istinu!... Ja sam svršio svoja posla... Kome ću sad?... Kome bih i mogao pričati nedela turska?... Koga bih ja pozvao da brani sirotinju?... Nema više!

Dučić, Jovan - PESME

strepim pred tvojom podmuklom Lepotom — Da ne digne jednom, kao gladna vila, Dok žalosna srca i ne slute o tom, Dva svoja u suze zamočena krila.

Jedne noći jaki je bdio. Mislio je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do

I svaki put kad sevne, svaki put kao da se otvore one krvave ruke, visoko u nebu; izgleda da obuhvataju u svoja naručja sve prostore u toj ledenoj noći.

je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male princeze. Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote.

Tad reče svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu. Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala. Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.

SVETLOST Taj čovek je čekao u zvezdari da u zodijaku blisne jedna zvezda koju će on uhvatiti u svoja ogledala, i koja će biti njegovo otkrivenje.

Kraj lokve krvi mučenika, I tu imate svoja mnenja... Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja... Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Njega! Sad se moramo vratiti natrag. Natrag sa mnom za čitavih mojih dvadeset godina! Ja ću ispričati svoja sećanja o čiča-Đorđu i sve ono što mi je mati pričala o njemu, o Đorđu Radojloviću. Ne brigajte!

Obrecuje se. Ne trpi nikaka zapitkivanja, odmah se ispreči: „Gledaj svoja posla!”, ili: „Imaš li ti druge kake brige?” Nije vajde, kazao sam ja: video je on sam da ne valja šta radi; ali ga

Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu. Trgovci zaviruju u vreće i pipaju jagnjad.

Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor. — Ko će sa mnom! Pomisli šta je uradio ludi Nikola —

Seli smo posle na travu pod jedan orah. Ona je bila tužna — Zašto si tužna? — rekoh ja Ona metnu prstić na svoja usta u znak da ćutim. Od nekud dopiraše do nas tonovi od fagote. Bili su neobično tužni.

I ja sam rasipao svoja osećanja i zamalo pa ih više neću imati ni za tebe, ni za sebe, ni za kuću. Tvrdo sam se odlučio da raskrstim s njome.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« A čovek, što kažu, »ništa sobom ne ponese već skrštene bele ruke i pravedna dela svoja!« — »To jest«, odgovara paor, »kaz’ti: ’vatate duši mesta!

po ćilimcu u toploj sobi, ili se sa dedom, koji također čuva zapećak, bodu i tucaju glavama k’o ovnovi i čeliče svoja temena na taj način, da vremenom postanu tvrdoglavi, i da se ne dadu svakoj šuši pulgerskoj!

putevi pokvareni, a blato veliko... — Da, da, to je nevolja jedna! — A kako bi sad dobro došlo da imaš svoja kola i konje! — veli gđa Sida. — He, to sam ti, Sido, i sam više puta pomislio, he... al’ šta ćeš!!...

A ima i dobre arnjeve. Kupio i’ baš tu skoro kad se prodav o neki štajervagen, pa skin’o i metnuo na svoja laka lepa kola. Njega, njega najbolje... — E, vrlo dobro. Pa idi, pa se cenjkaj. Il’ kako bi bilo da ja sam odem?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

samo on mogao do klisarnice, u jednom zaklonu od streje i pruća, da u toj, kao nekoj sobi, samo on spava i dovlači ta svoja pustinjska odela. — Žene davav, Taja buta! — gunđao bi on stenjući i navlačeći na sebe ta odela.

Teško je da se bile vidi, nađe i uzbere. — I da bi ih uverila, kako je zaista teško, razgće i pokazuje im svoja izgrebena, krvava kolena kojima se vukla i pentarala po gori, stenama, urvinama, berući te lekovite trave, bile.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Dobro je reko', dečurlija k'o dečurlija, da idem ja da gledam svoja posla. Ja radim na mašini i lepo, da vidite, zarađujem.

i ponudila mi svoje piće To je slučaj da sam nju sreo mogao sam sresti drugu I pred tom drugom, onako isto, otvoriti svoja žedna usta da prime njezin napitak.

da pređe s one strane, i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene padine.

dva. Ne čuje se; ne ugiba se. Nekad, znam, on se ugibao pod mojim nogama. Dakle: a ne postojim. Znači: ja sam svoja senka. Pst! Moj rskavičavi, koštunjavi kostur, kičmeni stub, lobanja, cevanice sve je iščezlo. Zubi? Gde su moji zubi?

Afrika

U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare. To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili

Čim se dohvatiše broda rastrčaše se na posao, ne pitajući gde će nalazeći svoja mesta već tradicijom utvrđena. Žene, koje se ukrcavaju za put, dizalica broda peca kotaricom iz čamca; crne, uplašene,

Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven. Crnci, radnici, svršivši svoj posao, vraćali su se pevajući u svoja sela. Gospodin koji se tušira i oblači iza zaklona izlazi i završava rečenicu koju je još otpočeo dok je bio nevidljiv.

Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne

puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N.

mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao.

Zatim bih opet, savladan umorom, zaspao u nosiljci; budio se naglo, uzbudljivo, kada bi nosači izmenjali svoja temena, ili, stupivši pogrešno u pomrčini, svaki čas skoro ispuštali nosiljku.

oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš? Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo? Da si ne makniš od tvoja soba.

JUCA: Ona je... JANjA (preseče joj): Otišla j... (Da ti djavol nosi!). (Pomrkne na Jucu.) Otišla j kod svoja drugarica, znaite, da šije. MIŠIĆ: I to je dobro dete! Samo treba da joj dobru priliku nađete.

JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta! JUCA: Zaboga, ta to je učtivost.

JANjA: Ne igra biljar. MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav? JANjA: Ne zna minutu, ne zna tajč, ne zna kalup, paši svoja kecelja, pa čuva svoja kuća, kao pošten čovek. MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju!

MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav? JANjA: Ne zna minutu, ne zna tajč, ne zna kalup, paši svoja kecelja, pa čuva svoja kuća, kao pošten čovek. MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju!

Da čekaš krajcara, i ne dobiiš, i da umreš od glada. Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Niti da ušore svoja sela. Zato je u pomenutim, crnim, putničkim kolima, iz Beča, osvanuo, u Temišvaru, pred vratima Engelshofena,

Sedajući u svoja kola, on je nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa

Kad je Garsuli sedao ponovo u svoja kola, našao se, licem u lice, još samo sa grofom Palavičinijem, koji je, tog dana, vršio, kraj njega, dužnost ordonansa

pred juriš, i urliču komandu „obnaži sablji“, ovaj Isakovič, u takvoj prilici, imao je običaj da samo izjaše pred svoja dva reda konjanika, pa da pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve

Žene ti triba, nije udovički život srića.“ Međutim, kirasir je bio svršio u stražari svoj posao i izišao je u svoja kola i čekao da se svrši familijarna scena.

Načinile bi krug, dva, pa bi zatim odjahale i nastavile svoja beskrajna torokanja, o ljubavi, i ljubavnim parovima, u Temišvaru, uz šolju takozvanog mleka od badema.

Pitao se samo, da li će uspeti da provuče svoja ramena, tuda. Ali, sve se može, kad je opasnost smrtna. Vezavši svoje papire, apšit, iz Temišvara, u svoju košulju, a

Pre bi taj svoj život položio, nego što bi dozvolio da se nešto desi na putu čoveku koga je u svoja kola i svoje društvo primio. „Samo se vi držte à la grande! – moliću lepo.

Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla. Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što je video u prolazu. I u Budimu.

Kao i svi plahoviti, i oholi, ljudi, i Isakovič je brzo menjao svoja duševna raspoloženja. Kraj sve žalosti, koju je u sebi osećao, on poče da se teši, pri prvim zracima Sunca, da će on,

On joj ne brani. U tom manastiru, Hrist, za vreme noćne mise, tako gospoža Montenuovo tvrdi, uzima kaluđerice na svoja, probodena, rebra, pa ih mazi. I Tekla hoće to da vidi.

znao reći ni jednog njenog švalera, iako su oficiri zazirali od njenog muža, za koga se javno govorilo da je ubio dva svoja prijatelja, gospoža Evdokija bila je vrisak Budima, već godinama, pre nego što se sa Pavlom srela.

Teodosije - ŽITIJA

da me vaša ljubav otpusti, da krstonosno za SINOM pošavši stignem u pustinju, gde ću, odrekavši se svega, tačno ispitati svoja zla dela i o njima se brinuti.

Jer svima se sav nalažaše. Jer nikada ne oskudevaše u njega riznica Hristova, jer mu i zemlja otkrivaše svoja skrovišta, kao što ispričasmo.

Onda najpre prot svetim i blagouhanim mirom, obrazom krsta pomazujući znamenova sva svoja čula. Tako i svetoga pomazujući znamenova.

grleći ga celivaše, i mnoge svoje suze sa mirom njegovim rastvaraše, prinoseći srce i usne i oči, a ujedno i mažući sva svoja čula osveštavaše.

Časnu raku prepodobnoga svoga oca celivajući okropi mnogim suzama, i tako sva svoja čuvstva mirom pomaza, osveštavajući se.

onima koji se na me podižu, da vidi neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, i ruku svoju da položi na usta svoja, da se užasne i uboji, i od straha uši njegove da ogluhnu.

episkopi i blagorodni n sav narod sabrali, sveti arhiepiskop sede sa samodršcem bratom, i otvorivši bogorečita sveta svoja usta ka svima, reče: — Braćo i drugovi, i čeda u Bogu, saslušajte reč moju s pažnjom dostojnom vaše ljubavi, na vašu

Navuhodonosoru: „Savet moj neka ti dođe na vreme, o care, grehe svoje očistićeš milostinjom prema ubogima i bezakonja svoja milosrđem prema ništima“.

oca Simeona, u kome mirotočive svete mošti njegove leže, s ljubavlju I sa suzama celovavši, svetim njegovim mirom pomaza svoja čula i osećaše da se veoma obogatio.

A on, ukazavši ih gde leže blizu groba svetoga i pokazavši svoja kolena, obvezana čojom i kožom, uveri ga da mu istinu govori.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

mešaju rasni instinkt, instinkt za životom i za razvijanjem, instinkt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instinkt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje da ima teškoća koje ne bi mogao savladati.

god. Jezikom punim slika dinarski su ljudi uspeli da izraze svoja najdublja osećanja, svoja junačka dela i nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i

god. Jezikom punim slika dinarski su ljudi uspeli da izraze svoja najdublja osećanja, svoja junačka dela i nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i nacionalni ponos i svoje

Imaju mnogo finoće i umešnosti. Duhoviti ljudi nisu retki. Oni često na otmen način iskazuju svoja osećanja i želje. Uglavnom Starovlasi pokazuju veliku moralnu energiju i dragocene intelektualne sposobnosti.

Ali Amerikani, oni koji se vraćaju iz Amerike, ipak unose u svoja preduzeća više žurbe i pohlepnosti: oni su već smeli i gramžljivi.

psihološko osećanje: umeju da procene ljude, njihove osobine i strasti; ali dok ljudi dinarskog tipa često iskazuju svoja opažanja, ovi to čine samo izuzetno. Teško je zadobiti njihovo poverenje.

Nesumnjivo je da su ljudi centralnog tipa bistri i brze shvatljivosti. Uvek imaju pri sebi sva svoja čula i duh; gotovo su uvek pribrani. Nema kod njih duhovno tromih, izuzevši pojedince u šopskom varijetetu.

Izgleda da su ove duševne osobine različnog porekla. Ovi varoški Sloveni mogu u tajnosti očuvati svoja duboka osećanja kadšto do smrti.

Vraćajući se donose novine u svoja sela, koja se usled toga počnu menjati. Dodir s Arbanasima nije uopšte kod njih razvio ratničke osobine.

Gotovo svakog leta oni dolaze na kraće vreme u svoja sela. U Beogradu imaju posla sa ljudima srednjih društvenih redova i sa svojim mnogobrojnim zemljacima, koji su istih ili

Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana, napasao svoja stada. Po narodnoj skasci u njoj spava Kraljević Marko, koji će se probuditi kada vaskrsne srpsko carstvo.

U srednjem veku su u nju prodrli Sloveni i izmešali se s ovim starincima, osnivajući po svoj prilici svoja sela. Usled ove mešavine i dodira nastalo je poslovenjavanje Aromuna.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

što se ne da čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Razbijena je samo ova mala kaseta, koja je inače zaključana i u kojoj ja držim svoja pisma. Iz nje je, vidi se, ukraden jedan deo pisama. I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi.

Tako tek: robija, kao da drugog zanimanja u životu nema, nego robija. I zašto ne bi gospodin zavirio malo u ta svoja uputstva za život da i sebi odmeri koju godinu? SPASOJE: Ja nisam nikome zajeo 10.000 dinara. ANTA: Pa nisi, dabome!

ANTA: Možda je čovek hteo da obiđe svoje imanje? SPASOJE: Možda! A možda i da naplati svoja potraživanja koja nisu naplaćena. RINA (nervozno): Ja ne mogu, ja ne mogu nikako da se priberem ni da se umirim.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Zbog svoja dva metra bio sam gotovo nezamenljiv i to me je obično dovodilo do ushićenja. Sada mi se nije išlo, iako sam znao da bi

više mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka tela tamnozeleni bokori šimšira, izjednačeni sa sutonom.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet Krečar svoja tri, a za četvrta uzeće jednog kiridžiju. Za osam dana sve je to u redu. „Auspruh”, i taj je u redu.

Birtaš vrati se radostan i javi, a gospodar Sofra sam pošlje s birtašom svoja kola po molera. Moler dođe i ponese sav nužan materijal. Gospodar Sofra pozva ga na doručak.

Sad sedne pa piše. Piše i Čamča, i Krečar. Gospodar Sofra je opisao svoja stradanija na čardi i kako je prodao „auspruh”, i da je već blizu Krakove.

— Ah, to je „gumilasti!” Ja koji sam u Veneciji vidio igrati „Cerіtto”, da ja takovo što igram! Šamika je imao dva svoja obična jaka izraza: „gumilasti” i „kabinetsštik”; „gumilasti” kad što prezire, „kabinetsštik” kad mu se što dopada.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Shvati ono što se desilo, stisnuvši svoja kolena i zarivši ruke u zamršenu kosu. Bila je provela noć sa deverom. U prvi mah reši se da to ni sama sebi ne veruje.

Gladan uveče i prozebao jutrom, kraj zapaljenih stogova, tek sad poče da uviđa šta je učinio. Ostaviv svoja sela, ostavljao je i sve što mu beše razumljivo i vidljivo, da zađe u taj svet nerazumljiv i nedokučiv.

To behu, tek probuđeni, u gaćama, ljudi potpolkovnika Arsenija Vuiča, koji sa svoja dva puka beše stigao glavninu. Učini im se kao da su na domu i razveseliše se.

Već idućeg dana, za tim ulaskom, dođe poruka i od potpolkovnika Arsenia Vuiča, koji je sa svoja dva puka bio odmakao, na dva dana hoda, pred Isakovičem, da se ulogorio i da ga čeka, jer će Princeza Mati doći u

Kad Isakovič dojaha, oficiri zauzeše svoja mesta pred pešacima. Isakovič je bio u novom novcatom odelu, od crvene čohe, sav podnaduo pod nataknutim klobukom i

Odrastao uz oca koji je još Savojskom prodavao stoku i koji je svu svoju decu, braću, rodbinu, i sva svoja kumstva i poznanstva terao u austrijsku vojsku koja je potiskivala Turke, imao je u mladosti čak i lep život u toj

je punio glavu o povratku u popaljenu i poklanu, opustelu Serbiu, on je u vojsci živeo ne samo u miru, već i u sva tri svoja rata, bezbrižno i zadovoljno, očekujući jednako nešto prijatno što će svima njima da se dogodi.

Ponižen, kako mu se činjaše hotimično, prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih neko drugi čini, gazeći među lešinama kroz zapaljenu ulicu, kao u snu.

Turkinja i dve sestre, Rumunke, koje pre nije marila, a koje su joj dolazile u kuću skoro svaki dan, da joj pričaju svoja čuda koja su činile sa muškarcima, imale pravo, jer su bar znale zašto su živele.

Zastavši kod jedne česme, ostavio je svoja kola pod nekim šljivama, pošav nizbrdo, praćen gomilom radoznalih kroz prekopane vinograde i trnovito žbunje, do kuće u

bio najviše izginuo, bilo je već van svake sumnje, ali vesti, koje su se čule iz sela iz kojih beše Vuič pokupio svoja dva polka, behu još strašnije.

Babe, izlazeći ujutru više sela, na brdo, do bunara, zgražale su se, pričajući svoja čuda jedna drugoj, krsteći se, pri tom, sve brže. Grom je trebao da udari u selo, pa da ga spali.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

i ovaj postupak: kad se neka žena porađa, nerotkinja treba prva da prihvati novorođenče i da ga zatim proturi kroz svoja nedra. Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi.

Dete je, dakle, animal educandum, biće koje svoja generička svojstva stiče, odnosno osvaja, zadobija tek u procesu ovladavanja kulturom i, ujedno, animal symbolicum, s

bili prilično nepoverljivi prema „stranim“ ljudima koji dolaze iz njima „tuđe“ sredine i da su se uzdržavali da iznesu svoja intimna uverenja i verovanja (za koja pretpostavljaju da će kod ljudi iz grada biti ocenjena kao „sujeverje“,

Da bi se ispitanicima olakšalo da iskreno iznesu svoja stvarna uverenja, koja nisu uvek i socijalno poželjna, u upitniku o običajima i verovanjima izbegavala se formulacija „Da

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste trava i nebo ogrozdom zvezda rodi uzaludno traži svoja prava.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ponekad bi svirači prevarili mlade lavove. Bubnjar bi uzeo palicu u ruke i izveo svoja četiri čuvena udarca, na šta bi momci jurnuli ka partnerkama koje su se lukavo igrale ravnodušnošću i svilenim

Vraćaće se zakrčenim drumom u dugoj koloni povratnika što su po ko zna koji put ponovo pronašli svoja prezimena. ĐAVOLjI KURŠUM – A stari Mitar? — upitah. — Kako je on? – Kako? Đavolje! — reče starac.

Drugi prodaju u bescenje svoja, do juče, nova kola, samo da se reše bede. Ko će usred leta prevoziti olupinu, tražiti majstore, petljati se sa

Sutradan, baš kao da odlaze na neki važan i odgovoran posao, oni ponovo zauzimaju svoja mesta na zidu pokraj nevidljive crne tačke, da čekaju nove goste, od kojih će se samo nekima, onim retkim izabranicima,

Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine. Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela. Niko ne spominje onu devojku koja je otišla ko zna kud?

—Svuci vindjaku! — naređuje carinik. Svukao je vetrovku i tada ga krupni čovek iznenada steže čeličnim mišicama na svoja široka prsa. Osetio je na licu oštrinu njegove brade. — I tako, ne poznaješ više Žiku? — viknu.

—Pustite malu! — viknu neko. — Nova godina je! —Gledaj svoja posla! — preseče ga revizor. — Platite kaznu, molim! Ali ona nije imala novaca. — Onda ličnu kartu . . .

Pre podne vuče svoja kolica, garav, nikakav, a po podne — gospodin čovek! A na kolica zakačio automobilsku tablicu SD-24-Z6-12.

— rekla je prkosno jedna stara dama. Šesto grama mlevenog! On je još spavao. Onda si se vratila istim putem vukući svoja ručna kolica za pijacu. Onda si skuvala kafu. Onda ste doručkovali.

Zaslepljeni suncem, stoje kao opčinjeni, ošamućeni i sapeti u svoja gradska odela, u predelu gde im je poznat jedino automobil, a ta blistava limena sprava izgleda kao da je pala s neke

rođena i odrasla, ponela sa sobom i neku tipično čubursku drskost u hodu ili držanju glave, u načinu na koji je vozila svoja mala žuta kola, »dijanu«, oštro i mangupski obesno.

Matavulj, Simo - USKOK

Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da graja utoli, da počne.

— Metaniše, sinko, i bogu se moli po svu noć! Danas je jednoničio! Ništa u svoja usta uzeo nije, nâko u mrak zdjelicu čaja. — A što je to čaj, striko?

glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje! Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svojega.

X Starac Lovćen, zimi nepristupačan ni najbližoj svojoj djeci, ljeti ih dočekuje u svoja njedra; zimi pust i studen, ljeti je pun života i mirisa.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

po vinogradima, pa se žali Imam dara Za pudara, Al' me ljudi neće, Tu sam loše sreće, buha i muha prepričavaju svoja sitna, svakodnevna nevaljalstva Koliko me vidiš malu, Ja s ljudima zbijam šalu; Ja im zujim oko uha, Čovek maše,

Pouka tek sada počinje da deluje: parodiranjem se stvari dovode na svoja prava mesta. Kao da je uzor prema kojem je parodija građena bio karikaturalan, pa je parodiranjem karikature dobijena

Zbog toga je i smatram značajnom. Osamostaliti mišljenje, imati potpuno poverenje u svoja čula i u svoju glavu, osloboditi se stidljivih obzira i stega, verovati u čudo ne očekujući od drugih da ga potvrde,

I kada govori o svakodnevnim zbivanjima u životu i svetu, pesma je odvojena, slobodna, svoja, ironična, bez posebnih obaveza prema tom svetu: Bila devojka Mara Kći Sime obućara Imala bluzu roze I dve čarobne

cvetova, zuj insekata, protok godišnjih doba, a u tom izveštaju dete, i čovek, i dete u čoveku, radosno prepoznaju svoja najranija čulna iskustva.

zakone tih kretanja; nastavnik maternjeg jezika — kako da skladno i tačno, lepim jezikom, izrazi svoje doživljaje, a ne svoja politička uverenja.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Popovi, neobrazovani, slabo pismeni, katkada i nepismeni, kupovali su svoja mesta od vladika, i da bi isterali svoj trošak, otimali su od naroda.

srpskih, vrdnički iz 1764, pećki iz istoga doba, tronoški iz 1791, u kojima je narodna knjževnost našla materijala za svoja razvijanja.

Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti glubocej«. Prešavši u Ugarsku on je doneo veliki broj rukopisa i starih štampanih knjiga,

pokazuje kako je ruska teološka književnost počela da utiče na Srbe, ali on je naročito značajan zbog jezika kojim je svoja dela pisao. Upravo, on ima dva jezika kojima piše.

On stalno piše molbe i žalbe, traži svoja prava, stupa u vezu sa predstavnicima srpskoga naroda, kojima pomaže u nacionalnim tražbinama i koji u njemu počinju

Bivao je i domaći učitelj, nalazio je utočište i u fruškogorskim manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio.

On ustaje protiv moćne katoličke crkve i kao vladalac koji brani svoja prava i moć i kao pristalica modernih filozofskih načela, radi ostvarenja modernih ideja: svetovnosti države i škole,

blagodareći rodoljubivoj pomoći kojega od imućnih srpskih trgovaca, ali odziv je ipak bio tako slab da za izvesna dela svoja nije mogao da istera ni trošak oko povezivanja.

I prva svoja dela Obradović će pisati prema grčkim delima. Bukvice su izišle iz odlomaka iz Jovana Zlatoustog i navoda »elino-grečes

Od 1815. do 1830. Srbija proširuje svoja prava, a od 1830. stalno proširuje svoje granice, prisajedinjujući jednu po jednu od srpskih oblasti, postajući sve

o pozorištu mislio isto onako kao ona ličnost u jednoj njegovoj komediji koja veli da je »teatr škola gde se ljudi uče«. Svoja shvatanja drame izneo je u predgovoru Tvrdici: »Moje je namerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na

je i ne doći na ovaj svet, koji je »dolina suza«, a kada se čoveku već desi nesreća da bude rođen, najbolje je umrtviti svoja čula, ništa ne videti i ne osećati, čekati grob u koji leže sve i koji jedini daje odmor i mir.

Milićević, Vuk - Bespuće

kao da se zderao neki veo s tih lica koja je on naučio da viđa gdje ulaze u kavanu stalno vrijeme, gdje sjedaju na svoja mjesta, čitaju iste novine, i opet, u stalan čas, kreću se, dižu i izlaze.

- I zar samo to sačinjava tvoj život? upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja. — Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da se brani. — Nemoj da me koriš.

Pomalo je kadgod razgovarao s njom na hodniku: oboje naslonjeni na svoja vrata. U kući mu se bolje sviđala, gdje se jače, bez šešira, isticala njezina kosa.

Radičević, Branko - PESME

do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka, Pod nebo se digô tić i sada, Al' veseo nije kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo,

kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja usta, Oh željice, ala si mi pusta!

sreća salomila, Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja Blizu neba izlečio svoja, Sa neba i rosom zalivao, Munjom vitom krila zavijao, Povratio zdravlje i veselje, Pa udrio u bojeve velje, — Oh

Ao sele, brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče.

“ III PESMA 1. Gore, pesmo lakokrila! Al' ne vod' me na nebesa, Niže pusti svoja krila, Nisu za me ta čudesa, Put je tamo studen, ladan, Mogâ bi se smrznut jadan. 2.

Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda, Veće dođe nojca tavna — Njena došla već odavna.

Sve je mirno, i žbun i drveće, Ni se travka, ni se listak kreće, A tičice mukom zamukoše, Svoja gnezda tražiti odoše. Sve je mirno, ka u kakom grobu, Sve se nada nekom strašnom dobu.

O, tako su divna braća bila, Šta će bez nji ovdje seja mila? Murto-bego, đavo te izlegô, Pa u kola svoja te upregô, Nećeš videt divotne hurije Da o vratu pusta se savije; Ti zagazi u krvavi brčak, Bićeš đavlu divan

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Rđak jedan — korio ga je djed izbolovanim glasom — šta on zna šta je svoja muka. Predomišljao se dragi bog bi l načinio goveče il čeljade, pa tako ispao brat Sava.

— E, brat-Sava, tako ti svake godine, a ja toga tvog Mađara još ne viđeh kao ni svoja leđa. — Rade, brate, nemoj biti zlopamtilo. Zar si ti spao na to da pamtiš sve ono što klepeće kakva benasta starčina?

na začelju kolone, gnjura se sve više u nepoznate šikare, gajeve i klance, a Grmeč, rođena planina, tek tu i tamo pokaže svoja grbava leđa, već uveliko izbrisana daljinom, prozirno-plava, i jest i nije — kao san. — Kume Perajice, jesmo li ono mi?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

gleda na sve strane, traži kamen, grudvu kreča, izvaljen kolac ili koju trulu gredu, da to ponese, odvuče i ubaci u svoja dvorišta.

Ona bi tada, kriveći ta svoja prsa, obraze, sva zajapurena, očajno šaputala: — Oh, pusto ostalo! V Posle godinu dana umre joj muž.

nju uzeo, uveo u svoju kuću, postala njegova, od tada je mogla slobodno da gleda u svakoga, mogla da živi, jer nije bila svoja.

Kostić, Laza - PESME

vrata nečujno, nečujno stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

raskrojiti, pa će ji u tim opancima poslati u svet da mu traže i dovedu verenicu, za cara caricu, sa kojom će obadva svoja velika carstva upravljati.

Ona se sad digne, uprti njega i sve što je on za nju pripravio na svoja leđa, pa hajd gore. Kadgod je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, n ulio jedno vijedro vina.

Makar i tetka, opet je tuđin, nije joj od srca otpalo, pa da ga žali kô svoja majka. Ele kako mu drago, ne šćede sestri ništa govoriti, već kad pođe, povede sa sobom i dijete.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Spasića nalaze, a ovakovim će se načinom najbolje viditi: ima li g. Spasić pravo što svoja književna dela brani i za bespogrešna izdaje.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Mrak je bio veći, A zvezde bliže za meru gorčine. (H 1966 — H 1968) PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR Zima je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad svaka boja je zelena, Jer

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd vid: „Ma

“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd“.

najboljih drugara, pravite budalu od njih, tražite da zbog originalnosti naglavačke skaču u fontanu baš onda kada obuku svoja najnovija odela, a ako ne budu hteli da skaču — proglasite ih malograđanima, naterajte ih da zajedno s vama trče bosi

odmah mogu da predvidim čitav zaplet unapred, čak i to kako taj blesavko pored mene na kauču počinje nedeljom da pere svoja kola u dvorištu, a to je više nego mogu da podnesem. To kad se nedeljom peru kola, mislim!

Bilo kako bilo, fini svet taman zauze svoja mesta kad neki odrpani Francuzi, ravno s pozornice, počeše da šljagiraju i pljuju publiku! Strašno zezanje, na časnu reč!

Volela sam ga zbog toga što ste nekako bili sigurni da neće zaboraviti mesto na kojem je parkirao svoja kola, ma o čemu se uzbudljivom pričalo pre toga. E, pa jedne noći izađosmo tako iz Golfijane.

sam trčala kroz travu, da ću jednog dana obavezno vraćati klince i klinceze bez veze iz stare Golfijane, ako nemaju svoja kola. Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra.

Kao, znam ja da i oni imaju svoja kola, ali zašto da ih troše kad su moja već upaljena, kao, čine mi uslugu, u stvari, na časnu reč, voziću ih posle sve

Kazala sam: Tenk juri veliku mačku i pošla levo! Najzanimljivije je to što su Englezi uglavnom vozili svoja kola baš tom, levom stranom strita. (A kod njih neverovatno, sve ulice se zovu street!

— on baš mesečarski bulji kroz prozor u betonsko dvorište u kome najmanje šezdeset kretena upropaštava nedelju lickajući svoja kola. — Malograđani! kaže s prezirom, ali da je u tom trenutku bacio pogleda iza sebe, ne bi to ni u snu izvalio!

On je, po toj teoriji, jedini pošten tip koji živi od svoja dva prsta. Zašto od dva, a ne od deset? — pitaćete se. Zbog toga što moj matori ne ume da kuca na mašini sa svih deset

ni kintaća (čak ni za kofi), a dođe vreme da se sređuju formalnosti, oni — ti ležerni tipovi, mrtvi-ladni, srede lepo svoja pića, a kad im ja, misleći da su stvarno zaboravni, odvojim lakat u pleksus i kažem: „Pa, dobro,bre, a šta je sa mojim

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

A lirski udes, mogranj ludila, čaškama zaspe ruža Budima. SEDMICA I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini, i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA (gledi): Može biti. No kad je svoja dela vtori put izdavao, on je sigurno i to uzeo. O, to je visprena glava! JELICA: Čitate l i vi rado knjige?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

vojnike: ne tuku se više, vazduha nemaju, rane svoje otvaraju kao škrge velike i kažiprstima polako po mulju imena svoja povlače. Dva se boga o tela njihova otimlju i bezbroj riba. Kuda sad, pitaju me sa krivim mačem u grlu, kuda?

Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne možete poznati.

po zemlji počinjemo da otvaramo ponore ne znaš kako je kad te ponor uhvati za nogu nudi raskoš i ropstvo i upravlja svoja klešta pravo u lice ispod onih ponora što ih čovek sanja otvara se još jedna provalija sivi ambis znanja kažem ti

lađa sad će se moje dete popeti na nebo da sudi sopstvene vatre ćeš dobiti natrag u krljušti lica kad podigneš svoja krila ispod kojih su ubice 1000 godina će čedni biti na vlasti najteža i najsurovija vlada bilo bi lakše s Ocem

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tada ćete primiti nova naređenja. Jeste li razumeli?... Na svoja mesta! Kroz bateriju se proneo glas da ćemo večeras krenuti, jer su posilni pričali kako je naređeno da njihovi

— Vešta veština i brza brzina! — poče Tanasije da razlaže, ali ga prekide oštra komanda: „Na svoja mesta!“ Vojnici se raziđoše. Još se neki iskašljuju, i onda baterija zaneme...

— Vidim da si đavo... — Na svoja mesta! — začu se komanda, i baterija krete. — Ne da mi se — veli očajno Aleksandar. A znaš kakva je!

— E, e, ta je dobra... makar i konjosali! — Kapetan Stanojčić se najednom uozbilji, jer ugleda komandanta. — Na svoja mesta! Tek oko deset časova kretosmo. Niko više i ne pita na koju ćemo stranu.

Poslužioci, zanemeli od užasa i straha, zauzeše svoja mesta... Ali, neprijatelja nigde... A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno.

Onda ljudi zapnu još jačom žestinom, kao da bi hteli da zagluše svoja čula potmulim udarima pijuka. Malo posle opet zastanu, slušaju i sve im se čini da poznaju glas...

A kad punilac Rajko iskoči, onda hitro za njim poskakaše i ostali i zauzeše svoja mesta. — Na neprijateljsku bateriju... plotun zdesna!... Baterija je zanemela.

Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru. Stanoje promoli glavu. — Gde udari? — Ispred topa. — Posluga na svoja mesta... — začu se glas Tanasija releja. Vojnici su čekali celu komandu.

A odaslana je i jedna oficirska patrola duž Save, u cilju osmatranja. Kapetan Jovan nam tom prilikom izloži svoja zapažanja i planove kada bi, na primer, on bio neki komandant: — Prvo i prvo, ja ne bih artiljeriju dovlačio na samu

— odgovori odlučno komandir. Nama svima kao da laknu. Topovi su bili pripravni za dejstvo, osmatrači su zauzeli svoja mesta. Dugačke senke drveta su neprimetno klizile po zemlji.

Tišinu prekide glas desnog osmatrača: — U pravcu sela Šašinci vidi se neko kretanje. — Posluga na svoja mesta! — komandova neko iz baterije, a mi okretosmo durbine na tu stranu...

A iz sela žurno beže starci, žene i deca. Usplahirena izgleda, pretrnula od straha, napušta nejač svoja ognjišta i celokupnu imovinu, da bi samo sačuvala goli život. Začu se komanda: „Sprema za paljbu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Zatim se okrete svojim nestašcima i strogim tonom vrati ih na svoja mesta. Deca se uplašiše od njenog strogog izraza i tona, pa se svako ukrutilo, gleda je pravo u oči i ne trepće.

A što ?... Zar se mene što tiču njegove stvari ?« — zapita se ona bojažljivo, anališući sa zebnjom svoja osećanja, ali se odmah umiri.

— More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo. Ćuti i čini se nevešt svemu.

— He, sokole, nisam ja prorok. Tu se sad nešto krupno lomi... biće grmljavine i svega. A ti čuvaj svoja leđa, jer sad mogu najgore stradati. Gojko ga pogleda plašljivo, a on hodaše po sobi, mršteći se i misleći.

da je taj čovek, koji im je pričinio toliki bol, sada tu uz njih, da stoji kao teški krivac i očekuje kaznu za svoja nedela. Ljubica osećaše samo gnušanje i bol, ali Gojko...

ćuteći koračati pored njega, a Gojko iđaše veseo, zadovoljan, jer je danas dobio potpunu osvetu za sva teška stradanja svoja. Pobedio je i njega i nju, oborili su pred njim glavu, ali on ipak oseća neku prazninu u veselu srcu svome..

hodite i stanite ovde uz ovu veliku i nepromenljivu istinu, pročitajte večnu reč na ovom okamenjenom licu i umirite srca svoja... »O, ala mi je dobro !... O, ala mi je dobro!«...

Ona opet stade, dvoumeći: nešto je snažno vuklo tamo u sobu... Ali što će tamo ?... Da iznese na vidik i njoj svoja stradanja, svoj poraz... da joj da prilike da likuje nad njom !... Ne, ne... Ne tamo!... Ali kud će?...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) JELISAVETA: Veštica, ne prestaje da se svađa! Kako se samo ne umori! VASILIJE: Gledaj ti svoja posla! JELISAVETA: Šta misliš o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kažem ti, da gledaš svoja posla!

VASILIJE: Gledaj ti svoja posla! JELISAVETA: Šta misliš o ovim krvavim tragovima? VASILIJE: Kažem ti, da gledaš svoja posla! JELISAVETA: Smem li da pitam šta misliš kud ćemo sutra? VASILIJE: Smeš. JELISAVETA: Pa... šta misliš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja sam u Beču imao svoja pređašnja društva, većinom studenata, i studentkinja, sa Univerziteta. Kosta je imao svoja društva, raznih Bečlija, i

Ja sam u Beču imao svoja pređašnja društva, većinom studenata, i studentkinja, sa Univerziteta. Kosta je imao svoja društva, raznih Bečlija, i Bečlika, iz svih klasa, čak do ćerki hausmajstora. Oko ponoći, onda, počeo bi da nam priča.

čvrstog uverenja, u svom životu krdžalije i austrijskog mercenairea, da je najbolji lek za sve nedaće našeg naroda jedna svoja država. Otuda kod mene to rodoljublje, tada, kao neka vrsta ludila. Železnice su, u prečanskim krajevima, bile prekinute.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A Eva bi ih brala, brala, zadevala ih u kosu, plela od njih vence i njima obvijala glavu i vrat i bedra svoja pa ih davala i mužu. I oni bi se zajedno radovali cveću i radovali se životu, hvaleći Boga.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Rodoljubivi građani posedaše na stolice, a sazivači zauzeše svoja mesta za stolom. — Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se ovde okupili.

— Ta ostavite, molim vas, zanesenjaka. Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla. Koga god bih upitao, dobijem tako isto mišljenje o takvim ludima, pa čak ih svet gleda sa sažaljenjem, ali i

Zatim opozicionari pređoše na svoja ubeđenja i principe. Jedan predloži da se zbor završi i da svi zajedno odu u mehanu na čašu vina.

Večerao sam dobro a po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

šećerliju ili na kraljicu, vodenjaču, slatkaču ili na pozni mednjak ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice),

Kako li će lepo da urani svoje mile vočiće, svoja goveda i ovce!... Po livadama beli se i šareni stoka, a okolo sena skupila se gomila čobana.

Još putem, dok se provlačismo kroz goru i šiblje, pokušavaše po neki smeliji mladić da iskazuje glasno svoja nadanja od ove potere, ali ga kmet, po dužnosti, i plašljiviji susedi, od straha, ućutkivahu.

Prema tome nije ni čudo što se moj duh, našav ovako podesno zemljište za svoja vežbanja, odmah dao na posao. Ne znam koliko je trajala ova blagorodna gimnastika mojega uma, tek ja odjednom opazih da

onda lepo svi usednu na kola sa belim konjima i voze se u veliku šumu koju zovu Topčider; tu Bora trči po parku i vuče svoja ručna kolica... vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga...

Tom prilikom se svi žale mojoj ženi, kako im se ne mili svoja kuća, kako ih sve nešto vuče ovamo... Istina, i teško im je, nije vajde.

Mora se to sve rasvetliti, sve doznati, pa ako bude opasnosti, mora se braniti svoja pozicija. Dođoše kući. Čim ugleda majku, dete u sebi govori: »Neću joj kazati... neću! ... Zaklela sam se! ...

— Stoj. Ne valja se vraćati! Podneše joj pomodrelo, obeznanjeno, onakaženo tugom dete. Ah, prevelika svoja sreća ne dopušta čoveku da razume tuđ bol... Povraćeno dete krete očima oko sebe...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.) III PAVKA, DANICA PAVKA: Ja ne znam samo zašto taj čovek ne napiše na svoja vrata: Advokat; ovde je Advokat; i da izmoluje onaj prst (pokazuje poznati prst iz oglasa), nego tako, svaki čas nam

I ako te pripita ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide! Je l' tako? JOVICA: Tako je! JEVREM: I tako ćeš da radiš?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Šta ti se sve nije iznosilo kao uzrok! Svet kao svet, znate ga, hvala bogu: šta ti neće izneti i izgovoriti na svoja pogana usta!

probuđeni i od reakcionarskog bunila osvešćeni narod ustati kao jedan čovek, jedna individua; ustati i potražiti svoja pogažena prava i podviknuti i Milisavu birokrati, i Jovici buržoazu, i Purku, tom jadnom predstavniku militarizma i

Za ono malo ajluka, reko’, trujem svoja pluća, a gospoda što ništa ne rade nose štivlete i krkaju pivo i bivteke, a ja, ka’ jedan produktivan i koristan

ga je poštovao i jako cenio zbog toga njegovog smelog i odlučnog koraka, što je, to jest, svoju građansku slobodu i svoja građanska prava više svega cenio i izašao iz te srednjevekovne i neproizvodne klase, i na taj način spasao i očuvao

Štaviše, gladni vlasnici to i vole da se narod zamaje tim a batali svoja sveta građanska prava; pa što veće blagostanje u narodu, biće mu veći i porez! A ja to ne dam!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Savest je u Sartra, a kod Žan-Pola svratio gost. Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje! Treba svoja, pošto vreme ne predstavlja živo stvorenje. Kad ima najmanje sumnje: o, koza i ovaca!

Dosta si uživao u obilju... Otuđio si se u toj tuđini, Čas je da se vratiš rodnom okrilju, I da rodoljubna svoja čuvstva Obnoviš na oltaru našeg kumstva!” Jer Srbi poštuju svoje kumove Više nego najveće svetske umove!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Biološka stanica u Kopenhagenu imala je u to vreme za svoja istraživanja jedan mali parni brod »Tor«, opremljen i udešen za obična oceanografska istraživanja u blizini morskih obala.

IV. Dvadeset i pet godina krstarenja po okeanima Kao što je pomenuto, prvi brod sa kojim je Šmit počeo svoja istraživanja bio je »Tor«, parni brodić od svega 90 tona, koji je pripadao danskoj kraljevskoj marini.

Vrativši se sa takvom nadom u Dansku, Šmitu je pošlo za rukom da za svoja istraživanja zainteresuje danski kraljevski dom i uticajne ljude u državi, kao i velike danske pomorske kompanije i

Iznurenost ga je i sprečila da dovrši svoja ispitivanja u Tihom Okeanu, gde je na okeanskoj pučini naišao na oblasti sa jeguljinim larvama nešto drugojačim od onih

laboratoriji pridat je 1936 godine i jedan plovni muzej, u koji je pretvoren brod »Dana« sa kojim je Šmit vršio svoja okeanska istraživanja. Brod je nešto pre toga, 1935.

jegulje radije zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka, dok buduće ženke u većem broju idu dalje uz vodu tražeći svoja prebivališta. Sa tim se tvrđenjem ne slažu svi prirodnjaci.

na njih je naišla druga jedna, opet francuska ekspedicija, pod vođstvom velikoga istraživača Dimon-D̓irvila, koja je sa svoja dva broda »Uranіe« i »Phyѕіcіen«, sa svojim prirodnjacima, a za vreme od tri godine, uspešno vršila oceanografska

fregata »Bonite« izvršila je put oko sveta u cilju ispitivanja morskih dubina. A iduće godine opet je Dimon-D̓Irvil sa svoja dva broda »Aѕtrolabe« i »Zélée« vršio oceanografska ispitivanja u Tihom Okeanu i južnom polarnom moru.

ČETVRTI ODELjAK: DOPUNE ROMANU JEGULjE XVI. Jegulje raznih vrsta Jegulja ima više vrsta, koje imaju svoja prebivališta u raznim delovima sveta.

Australiska i neo-zelandska jegulja imaju za svoja plodišta jednu okeansku oblast simetričnu sa plodištem japanske jegulje prema ekvatoru.

Na udice se meće čudan mamac: gužve od kukuruznog lišća; ribarski brodovi, razvivši svoja jedrila, plove po površini mora vukući za sobom takve udice.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

iz Skoplja, iz neke upola grčke familije, ipak on, jedva izdržavši nekoliko meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim javnim svetom.

Naskoro žena umrla, brat u manastiru, Svetom Ocu Prohoru, | umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja. Kćeri, s pomoću stričeva i rodbine, mesto njega vodile kuću.

Brzo ga dovuče k sebi i držeći ga međ kolenima i, ne slušajući njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja prsa i na svoju jednu dojku silom položi njegovu ruku pridržavajući je, pritiskujući je... Oseti samo bol i ništa više.

Ni mrak, ni samoća, ni mrtvo padanje vode sa česme ne uznemiri je. Sada je već ona svoja, nije Sofka devojka, Sofkica, efendi-Mitina, već prava žena, svoja, ničija više.

Sada je već ona svoja, nije Sofka devojka, Sofkica, efendi-Mitina, već prava žena, svoja, ničija više. Od besa stiskajući prsa, da bi od bola čisto jaukala, i dižući šalvare, da što brže i sigurnije korača,

I zato se očima, uprtim u svoja prsa, kolena i vrhove nogu, s jednom uzdignutom rukom, pusti celu sebe u igru. Prvo kao pokleknu, odskoči i odmah

I da se ne bi ovaj dosetio, Marko tom podignutom rukom za nož na sebe, na svoja prsa, srce, samo što poče da briše čelo.

Pandurović, Sima - PESME

srcima sviju neumitno bude, Kod sveta što gleda kako ih sad nose, Te proste heroje, te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala, Ognjišta i kuće, i nejač, i žene, I čija crvena, topla krv je pala Po zemljama što su suzom zalivene.

Na njegove snažne i lisnate grane Proleća svakog sletale su tice, Da opet odu u jesenje dane. Pastiri su svoja dogonili stada U žarko leto, da umorne primi On, u svežinu svog prostranog hlada. I oni su ga napuštali zimi.

Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja, biće i mrtvima laka.

Samo jedna ljubav ne čili u pari Prolaznosti; samo jedna se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskušenja, Sve se više voli što se većma stari.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

U hitnji baci mu iz njedara kao neki zapis obješen o trakama. On imade još vremena da cjeliva taj zapis i da ga turi u svoja njedra pa se onesvijesti... Kad se osvijesti nađe se u nekakvom velikom logoru, pod šatorom.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

O NEVOLjI — Svako u svojoj koži živi (i svojom dušom diše). — Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja. — U nevolji nema pogodbe. — Svak’ je tuzi i nevolji dužan. — Gdje nevolja ruča, tu i tuga večera.

— Svekrva — svekriva. — Kad se mater zove, nebo se otvara. — Bogu se ide kroz majčino srce. — Svakom svoja majka mila. — Mekano je krilo materino. — Majčina ljubav, djetinje veselje. — Nad majkom nema prijatelja.

— Obraz ide s glavom O SREĆI — Ne bježi od prve sreće. — Nije vuk nikome sreću pojeo. — Svakom svoja sreća. — Svaki je svoje sreće kovač. — Ko je srećan, i vrane mu jaje nose.

— Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. — Danas vezir — sjutra rezil. — Svakom će svoja doć’. — Muka duše ne vodi no suđen dan. — Što mora biti, biti će. — Što rijeka donosi, rijeka odnosi.

i svojemu domu išle igrajući i pjevajući, muška čeda grleći, u naručju noseći, i na lijep rod rišćanski gledajući, za svoja čeda boga moleći, bogu se umolile, čeda odgojile, s oružjem ih sastavile, duše im mjesta ufatile.

Izići će dva bijesna junaka, manji od oraha a poviši od lješnika, i počnu pred knežinom svoja junaštva pripovijedati, i zva se jedan Mićun, a drugi Krcun.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija siva i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje.

17. OČINA ZAKLETVA. Bio jedan starac pa imao tri sina i jednu kćer. Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio.

Kad onaj s bravima opet naljeze, i vidi još jedan opanak, onda mu bude žao što onaj prvi nije uzeo, pa sveže svoja dva brava kraj puta za jedno drvo, pa se povrne da ga uzme, da oba sastavi.

je, a ona mu ne dade, nego zavika: „Dosta, dosta, ja znam što ti je, nego uzmi ovu travu što mi je u njedrima, te je u svoja njedra stavi; raščešljaj mi kose i pušti mi polovicu sprijed a polovicu niz pleći, pak do doveče ostani ovđen kod mene.

“ On je posluša: uzme joj travu iz njedara i stavi u svoja njedra, pa rasplete joj kosu koja pade po dolini sva crna kao ugalj, samo đeđe koja sijeda.

Ploveći tako dođe pod jedan veliki grad, u kom je car živio, ispustivši svoja sidra stane grad topovima pozdravljati. Svi se građani začude, a i sam car, ne znajući ko je i što je.

Sveti Sava - SABRANA DELA

i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim trgovcima koji kupiše sebi predivnu ovu kupovinu, jer sva svoja imanja dadoše i kupiše jedini besceni biser Hrista. (Mt. 13, 45).

(D. A. 14, 22, 21) Zato molim sve vas, vladajte se kao što je dostojno pozivu vašem, (Ef. 4, 1) postavite telesa svoja Gospodu, volite jedan drugoga, dobro hitajte u predstojećem podvigu, što je dobro, što je ljubav prema dobru, na to

I pomislih: kada sa vama u manastiru provođah želevši sabrati vas ili poslužiti vam, i iz ljubavi prema vama zaboravljah svoja preumnožena pregrešenja koja behu prema Bogu, i promislih u sebi da treba razmisliti i o svojim sagrešenjima.

bude ovog premudrog i divnog muža delo, blagoslovivši svet svoj, ostavi vladavinu njemu od Boga danu i sva mnoštva svoja izvanredna i različita, Hristu Bogu pošto se izvolelo tako i Presvetoj Vladičici Gospođi Bogorodici zasititi mu želju

njegov krst uzev posledova mu, zasađen u domu Gospodnjem procveta kao finik, kao kedar livanski umnožio si čeda svoja, muž želja duhovnih, jer se kao čudotvorac javi, Hrista Boga moli neprestano za sve nas!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Drži se ti malo dalje od njega. Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lično ne znam, gledam ja svoja posla! ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola!

IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da imaš veliko imanje, veliku kuću, veliku porodicu!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti. Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku,

Zato, ko želi k njoj doći, valja da svuče sa sebe sva svoja mnenija i mudrovanija, jer inače neće biti primljen. | O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na više mesta spominjaću;

Mnoga starost, trud i muka potrebna je za ot[h]raniti i do savršena vozrasta dovesti čada svoja. A osim toga, kolikim bedstvovanijam i bolestima podložna je svaka mati, noseći u sebi i [h]raneći plod utrobe svoje,

ko mnoge sirote devojke kao roditelj uda i udomi, svetim bračnim sojuzom mnoge parove sojedinjavajući, i nji[h] kao čada svoja bogapodobnim glasom blagoslivljajući i govoreći: ˋRastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte otečestvo s

potomkov naših imena moji[h] ljubimejši[h] prijatelja i blago|detelja koje je preblagi božji promisal za oruđa svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao.

učini me sutradan poznati se s jednim poštenim čovekom [H]ercegovcem, imenem Antonijem, koji u gradu imađaše dva svoja dućana, trgovaše s[a] svakojakim voćem i zelenima i tu oženjen dobro stajaše.

slobodno mogao u svi višerečeni mesti prve i najlepše bečke gospođe, koliko sam god hoteo, gledati, i niko za obadva svoja u[h]a zato ne bi mi smeo reč reći; al’ ovo nek stoji. Samo ću još jedno kazati, pak ću ovi period zaključiti.

Ovaj gospodin primi nas s velikom učtivostiju. Prelat nađe lepo društvo Rusa i Poljaka za preći „vo svoja.” I ovde se s njim s velikom ljuboviju rastanem, ibo treći dan pođe zbogom.

njegovog učenika Johana Eberharda voobražavati — zamišljati voobraziti — zamisliti, uobraziti vooružen — naoružan Vo svoja — kod kuće vospeti, vospoju — zapevati, zapevam vospetiti — sprečiti vospitavati — vaspitavati vospominanije —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Prvi uđoše Čagljina i Šunda. Za njima Kljako i Rdalo sa dvojicom svojih momaka. Pa onda pet Krkotića: Rkalina i Rora sa svoja tri sina. Jedan za drugim svaki nazva: „Valjen Isus!“ i svaki poljubi fratra u ruku, pa posjedaše. — Kako, Jure?

Potom, kako je Isus sakrušija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu cveća, a prokleti sotona prosuja otrov!

— Nemamo kad, ćaća, nego samo malo riči! — I, hodeći, Bakonja mu ispriča sve izmjene koje će nastati i svoja nadanja. — Jedino mi je za misâ kakav će mi biti novi gvardijan, a biće cigurno Vrtirep, a on, znaš, ne gleda nas lipim

“ I on uvede Bakonju u ćeliju. Vra je ječao na krevetu. Tetka se malo zadrža, pa ih ostavi. Tada Brne poče svoja naricanja: — Proklet bija dan u koji sam se radija, kâ šta je rekâ pravedni Job.

U povratku Bakonja vidje gdje Vrtirep viri kroz svoja vrata. U stričevoj sobi ču razgovor. Brne vikaše: — Nema tu: „ali“, ni „ovo“, „ono“, nego kad nisi donija jaspre,

Ćosić, Dobrica - KORENI

) Istinu da kažem, ja i neću da sledim tvoju politiku... (Kidaj do kraja!) Ja, oče, imam svoja načela. — Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke? — mirno reče Đorđe.

— Ja sam. — Zašto si skupio narod? — Da branimo svoja ustavna prava i slobodu. A pitam ja tebe, oficiru, je li ovo tursko selo da vodiš vojsku na njega?

Puške na gotovs! — Vojnici, sinovi naši, na koga puške nišanite? Zar na seljake, Srbe, poštene građane što brane svoja prava, zar na svoju braću i očeve? Čuješ li me, vojsko? — Aćimov glas se gubi u vrevi puščanih okidača.

— Hoću da kažem da je taj nepismeni vodeničar Luka Došljak, taj beli čovek što je vek na Moravi odživeo, imao svoja moralna načela i držao ih se do konca života.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Rogatih i repatih će nestati i ti ćeš morati da bežiš. Ali, ne brini: i među ljudima, kao i među đavolima svakom je svoja koža najbliža!

Ti! — udara Repati Rogatoga, ali ni ovaj ne ostaje dužan: — Dobro je Poglavica rekao: svakom je svoja koža najbliža! — nasmeja se Đavolak. Kako su se samo ljudi čerupali! Jedni drugima razbijali noseve i glave!

— Da ti pomognem, majko? — Dečak skide vreću s njenih leđa i prebaci je na svoja, začuđen. Vreća je bila lagana. Od čega se starica povijala? Dečak pođe niz stazu, starica za njim.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

sebe zamišlja u drugima a druge u sebi; zabavljalo ga je da, u mislima, menja svoju kožu kao što je, u stvarnosti, menjao svoja zanimanja. Umeo je i da obrađuje zemlju, i da trguje, i da ratuje, i da zapoveda, i da, sjajno, govori na skupštinama.

Umnožio je svoja lica: ranije, pod Srbima, bio se klonio svakog isticanja i mario je samo za svoju trgovinu; sada je, pod Turcima,

govorilo se kako Filip Višnjić, slepi guclar, starac, jednom godišnje, u avgustu, kad se zvezde otvaraju, sam istera svoja kola i konje u noć, pod nebesku pustinju, i onda peva tužbalicu koju niko nikada neće zabeležiti. DODATAK.

su izlazili pisma i proglasi, knjige i brošure, privrženih je bivalo sve više, koncentrični krugovi su se umnožavali a svoja unutarnja zadovoljstva, sve gušća, Riga je obeležavao razgorevanjem energije, sve većim.

je valjalo da se ukrasi unutrašnjost ondašnje male Saborne crkve, tamo na savskoj padini, jedine u varoši, a započeo je i svoja nastojanja oko osnivanja Bogoslovije.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka! Pod nebo se dig’o tić i sada; Al’ veseo nije k’o nekada!

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi.

Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo

je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male princeze. Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

prenesu gorkome; neka svoju nepostojnost grdnu sa prokletstvom tamo oplakuju u suzama i u ridaniju; nek tijela svoja prepitaju sa bilijem i njinim sjemenom, vodom hladnom i sa životnima.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“, dodadoše nekoliko njih starijih. Pitagora se osmehnu. „Da, deco moja, što više godina tovarim na svoja leđa, u toliko radije mislim o svojim mladim godinama.

„Tada sam uvideo šta bih sve mogao da naučim i saznam, kad bih i ja pošao onamo gde je Tales svoja znanja prikupio, znanja koja su nama, Grcima, bila dotle nepoznata; odlučih da pođem u Egipat.

Na to pitanje ne mogoh odgovoriti dogod ne dopunih i ne proširih svoja znanja, donešena od kuće, jer sam, kao i svaki drugi Grk, bio vičan da računam samo sa celim brojevima, a sada ubrzo

Počeo sam svoja ispitivanja time da vidim mogu li da pronađem takva tri cela broja koja, isto tako kao brojevi 3, 4, 5, imaju tu

„Da bih to mogao dokazati, morao sam još više proširiti svoja geometriska znanja. Procunjah veliku biblioteku koja je stajala pod upravom Rehmozisovom, tražeći u njoj matematičke

U njenu sredinu stavi roba koji je korpu, napunjenu zeljem i voćem, okačio na svoja pleća, a onu drugu na svoje grudi, levo i desno postrojiše se ostala dva roba, onaj sa teletom i onaj sa jagnjetom, u

Slabunjav i sitan, ali sa osmehom punim samopouzdanja, izgledaše kao orlić koji zatrese svoja krioca da uskoro poleti. Sa tim osmejkom na usnama, kroči mladićkim korakom do ubavog hrama Atene Nike, koji se

U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko nije upućen u geometriju!

U njoj je napisao svoja dela o spoznanju sveta. Dva različita puta vodila su ga napred: naučno razmišljanje i iskustvo. On pođe spočetka prvim

On je, isto tako kao i Euklid, stavio na čelo svom delu nekoliko definicija i tri slavna svoja aksioma, i na tom temelju sazidao je celo delo deduktivnim putem.

Na onoj zdravoj nozi poigravao bih od veselja“, reče Zenodotos stenjući i pipajući svoja otečena kolena. U dvorani se pojavi jedan mladić koji nosaše sa sobom veliku drvenu tablu.

On pozva odmah k sebi zapovednika svoje mornarice i upravnika svoje riznice, pa im dade svoja naređenja. Onda dade pozvati i Aristarha. On ga dočeka prijateljski i reče mu: „Slušaj, sinko!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A u toku vremena, zatim, društveno uređenje razvilo se dotle da je pojedinac nalazio svoja prava i na drugom mestu, izvan onoga gde se rodio i gde su živeli njegovi preci.

me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.

— reče on okrenuvši se upola — vi i ne sanjate o tome koliko je nesrećno stvorenje čovek koga ste ljubazno pustili u svoja kola, ne sanjate tako mi Boga.

Povraćam, gospodine, svoja sopstvena creva povraćam i s njima zajedno fascikulu po fascikulu iz arhive prvostepenog aleksinačkog suda, koju sam ja

“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja posla.“ Uz Mitra do samoga prozora zauzeo je mesto starac jedan izmučenoga lika.

Zar nisam imao prava? Manite se ćorave politike, gledajte svoja posla, ostavite taj guravi narod neka sam trlja glavu.“ Ćuti Ilija Ilić, ćuti, ali vidim ja da se ne slaže on sa mnom.

je teški ranjenik, ne mogavši govoriti, savio palac svoje garave desne šake, koja je grčevito grebla zemlju, i pokazao svoja četiri prsta, Packo je, rastužen i duboko tronut sudbinom ovog oca četvoro dece, jer ih je i sam imao, natukao šajkaču

Vratio se čim, osim stražara određenog kod uzetih topova, nije više nikog bilo i na svoja uska pleća natovario ranjenika kome su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na previjalište gde ga je

Ona gomila vojnika i oficira poče da se zbija; komordžije priđoše svojim kolima; tobdžije sedoše na svoja mesta, kao da je neko komandovao; oficiri oborili glave i pokunjeno ćute.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Za oblačnih i besunčanih dana, u njemu nije bilo igre. Hodnik bi navukao sjenu na svoja stakla i pogasio svoje jabuke. III U prizemlju se nalazila djedova pomorska agencija.

Da. Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva. Oni su, štoviše, ljubomorni na njih. Oni se ponekad čak i vrijeđaju kad im se ne priznaju.

ih bar zadrže na nekoj udaljenosti ostali su potpuno bezuspješni: djeca bi samo prenijela svoje ispitivačke poglede i svoja otvorena usta sa žena na muškarce, da ih čas zatim, s odmorenom radoznalošću, opet vrate na žene.

U natkrivenom trijemu gosti igraju partiju karata s bakom i stricem; tetke pored njih pletu svoja beskonačna pletiva. U posjetama je i župnik iz nedalekog sela.

Nije konfekcija. A to je svakako neka vrsta luksuza. Zamisli samo: imati svoja znanja fazonirana i oblikovana baš onako kako tvoj mozak treba i kako može da ih primi!

Nešto šta sićušni duhovi nikad neće razumjeti. Čovjek je često svoja žrtva. A ko to nije, njemu su često žrtve drugi. Vidio sam da se fra Anđelo, siromah, trudi da iznađe kako da me

Pred njegovim se licem nisam pretvarao. Dao sam mu svoje zanose i svoje padove, svoja pregnuća i svoja klonuća, napore napetih žila i snove preznojenih uzglavlja.

Pred njegovim se licem nisam pretvarao. Dao sam mu svoje zanose i svoje padove, svoja pregnuća i svoja klonuća, napore napetih žila i snove preznojenih uzglavlja. Sve je bilo moje: i radost i bol, opsjena i razočaranje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Dole nož, kad ti kažem! — ponovi kmet i pogleda Obrada značajno. — Noža ne dam, a ti gledaj svoja posla... — promuca Đurica jetko i pođe još korak natrag, ali ga odjednom dočepaše mnoge ruke, odvukoše u brvnaricu

— poče Đurica. — Bi ono što ne valja. Ako si ti svakad tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.

A šta li će reći Vujo ?... Ko mu sme na oči izići!...« Nekoliko puta je sedao i odmah skakao, ne mogući umiriti svoja uzbuđena osećanja. Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred...

Mladost stupa u svoja prava, ne razbirajući ni za prilike, ni za posledice, ni za šta na svetu... U veče Radovan stiže prvi na noćište.

— Ih, da ga hoće gde sukobiti: ala bi bilo smeja i pričanja po selu! — More, deco, gledajte svoja posla — odgovara im onaj s puškom, otresajući pečen kukuruz i zavijajući ga u zelenu šašu.

Pogledaše se oboje, i dok im se pogledi ne sastaše, mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta lica, oboriše glave i zaćutaše oboje. — Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ?

zavukao se u svoju jazbinu i čekao da padne i da se otopi sneg, da ponovo lista zelena gora, koja će ga opet primiti u svoja nema naručja... Živeo je kao što živi zver, koja svakoga trenutka očekuje gromovito halakanje potere.

— Sad ću, ne ulazi ovamo!... — odgovori otud ženski glas. Pobratimi se vratiše na svoja mesta, a malo zatim uđe u sobu visoka, crnomanjasta žena srednjih godina, noseći u ruci poslužavnik s kavom.

Đurica planu. Naljuti ga prava istina, koju mu Stanka reče, i na koju on ne mogade dati opravdanja. Svoja krivica se obično zaglađuje ljutnjom. I on se naljuti...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oćepa ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao, i ostavi ga nakom sebe da

Ona se sad digne, uprti njega, i sve ŠTO je on za nju pripravio, na svoja leđa, pa hajd̓ gore. Kad god je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, i ulio jedno vijedro vina.

OČINA ZAKLETVA Bio jedan starac, pa imao tri sina i jednu kćer. Kad dođe vreme da starac umre, on dozove svoja tri sina, pa ih zakune da sestru dadu prvome ko dođe da je prosi, makar ko bio.

Izjutra, kad je izgonio svoja goveda na pašu, bacao je svoj topuz u visinu, a dočekivao ga u ruke čak uveče, kad su se goveda vraćala kući.

Produži kolar da vuče svoja kola, pa i zaboravi na junaka u čakširama. Kad bi veče, htede kolar da sedne, a poče junak iz čakšira da viče: —

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle...

I tu vide doba, ona svetla, vedra, Da ih već nestaje polako i tužno, Da prolaznost svoja otvara im nedra, I da stvarnost svuda podiže se ružno. Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo.

Ne znaš ni to, da sam sve prebol'o, Da si sada prošlost moja sjajna. Moja ljubav pod životom spava, Otkad mis'o rađa svoja čeda: Tako mrtvi daju katkad java, Moju ljubav još sećanje ne da. PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako?

Možda spava sa očima izvan svakog zla. MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i san što ih ljuška, I veru u Boga, puške i trobojke.

Videlo se kako, sred najvećeg boja, Ljubav neizmerna u srcima živi, I kol'ko se voli otadžbina svoja, Zemlja večne borbe i proplanak sivi.

Zar ničega nema? i zar život presta, U vizije svoje razli se i plinu. U oblik pre svega, U postanja svoja, U prolaznost trajnu, U večitost tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I na prostor

Bolesna noć je oko njega bila, Velika, crna, s povetarcem mekim, Smrt po njoj svoja lupala je krila I lutala je snovima dalekim.

Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode. I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Pazi kako ću sada da ga pokrenem u suprotnom smeru.“ Ne mogu da opišem svoja osećanja. Da je Pigmalion video svoju statuu kako oživljava, ne bi mogao biti potreseniji.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Verni starim običajima Srba, u dugim zimskim večerima Idvorci su održavali svoja posela. Kao dečak ja sam bio na mnogima od njih u kući svoga oca.

Samo je ljubav prema slobodi, pravima i pravdi podstakla Srbe iz Vojne granice da ostave svoja stara ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u Austriju, gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice

Ovi lopovi bi se sakrili u kukuruzu i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna polja, na drugoj strani njihovog sela.

Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana! Ja znam da će on ispuniti svoja obećanja.“ Na kraju je moja tuga sasvim popustila i vratilo mi se samopouzdanje.

Iako sam se trudio da prikrijem svoja osećanja i misli, odavalo bi me rumenilo koje bi izbilo na mom licu. Pogađajući moje misli, smeškala se zadovoljno, ali

Pogađajući moje misli, smeškala se zadovoljno, ali je izbegavala da mi pruži priliku da joj poverim svoja osećanja. A ja bih to možda i učinio, iako sam bio veoma stidljiv.

Zato su se moji drugovi ustručavali da me pozovu i uključe u svoja razna udruženja iz bojazni da im neću moći izići u susret i da će me to činiti nesrećnim.

Tamo, kao u snu, video sam dečake kako posmatraju svoja krda volova tačno onako kako sam i ja to činio, i igrali su iste igre kao i mi nekada.

To je ono čime oni najviše privlače Ali zašto vi, naturalizovani Amerikanci ne gledate svoja posla kada nam dođete u posetu? Kadaje ovo rekao izgledao je mnogo manje ozbiljan i strog.

Tamo, kao u snu, video sam dečake kako posmatraju svoja krda volova tačno onako kako sam i ja to činio, i igrali su iste igre kao i mi nekada.

To je ono čime oni najviše privlače Ali zašto vi, naturalizovani Amerikanci ne gledate svoja posla kada nam dođete u posetu? Kadaje ovo rekao izgledao je mnogo manje ozbiljan i strog.

” U duhu ove misli shvatio sam da me je Maksvel kroz svoja dva mala klasična dela ”Materija i kretanje” i “Teorija toplote”, doveo u kontakt sa tvorcima nauke o dinamici, a da mi

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Otac gleda svoja dva sina, mlada i jaka, i misli: „Dok je njih, biće i hleba!” Pa se dogovoriše: digoše od svoje vlade putne listove i

Ne ljube se niti zdrave; kao da se boje da time u ovome nedostojnome mjestu oskvrne svoja vrela osjećanja. Iza njih stoji mladi sudac; službeno prisustvuje sastanku, jer istraga još traje. —Jeste li zdravo?

Djevojka se skanjivaše: teško joj najednom prekinuti sa svojim djevojačkim navikama i zaboraviti na svoja slobodna poznanstva. Živjela bi ovako do smrti, i ne bi se ni s kim mijenjala...

A Marko uvijek za njom pristaje, sam je u kući, a i ona je sama. Biće svoja, neće trebati da sluša gospodarevu volju... Pa ona uvalica odmah ispod kuće...

! A kako bi lijepo bilo da je samo svoja i slobodna, da može ići gdje je volja! Požurila bi dolje k njima, i sigurno među njima našla bi nekoga s prijinim

Propovjednik nastavi: —Sveta naša mati Crkva milostiva je: ona je kao kvočka što, kada oluja nasluti, pod svoja meka krila sakuplja svoje piliće da od oluje ne nastradaju! Ali, kako je milostiva, tako je i pravedna!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Simboličke, međutim, ostaju takoreći kod sebe samih, zadržavaju svoja sopstvena, plastična svojstva i s njima se uključuju u oblikovanje pesme.

U ovakvome, vešto sređenome poretku, slike i dolaze do izražaja, slike same po sebi, slike kao takve. One ističu svoja plastična svojstva i okupljene su u jedinstven prizor objavljene lepote.

Njegovu pak funkciju nije odveć teško otkriti. Pažljivim posmatranjem lako se zapaža da je Matić svoja ispitivanja postepeno usredsređivao na odnos između govornoga i stihovnog niza, a taj se odnos najjače ispoljava na

Stih im daje izvesno zajedničko značenje – utoliko one gube svoja samostalna; stih ih uvodi u izvestan zajednički ritam i čak tempo – utoliko one gube svoj samostalni ritam; stih im

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Teško je danas o plati živeti, ali ovaj moj ne ume. Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku. SAVKA: Pa jest!

ČEDA: Ono, kako vašem Raki trebaju svake nedelje nova pendžeta, bilo bi doista dobro. ŽIVKA: Gledaj ti svoja pendžeta! ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tako, na primer, u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u

i trnula kroz sobe u baštu ona bi otkopčavala mintan, razgrtala košulju na prsima i posmatrajući s čežnjom i bolom svoja puna, kao mleko bela prsa, mećala, strepeći da ih ne povredi, svoju vrelu ruku na njih i mislila o sebi, majci, ocu,

” Prvi put sada ona deluje kao da su u mozaiku sve kockice vraćene na svoja prava mesta. A skladna je, uravnotežena i - po postupnosti imenovanja likova od najdaljeg ka najbližem - prikladna baš

Ukratko, sudbina Aničina u ovome je. Zato što nije mogla suzbiti svoja jaka čula i duboke emocije, ali je u isti mah i teške moralne norme bespogovorno prihvatala, ona se na kraju

lik), puk je prešao Rajnu kod Štukštata, ratovao u Loreni, i pod Strazburom, a nakon sklopljenog primirja vratio se u svoja sela početkom leta 1745. godine.

Sredstva opisivanja deo su samog opisa. Pogotovu u umetnosti. Prikazani svet u romanu svoja književna svojstva dobrim delom dobija otuda što izražajna sredstva kojima se pisac služi ističu jedne a zapostavljaju

Promene su, očigledno, započele u stihu, pa odatle i treba poći. U dva svoja pogramska teksta - Objašnjenje „Sumatre” (1920) i Za slobodni stih (1922) - Crnjanski tradicionalnome, metričkom stihu,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Samo jednom rukom beše podnimila slabinu, stegla svoja lepa staračka usta i iz sve snage uzmahnula da je ne bi strašan događaj potkosio.

— Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno. — Još odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i sišao na Kosovo. Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!..

A sad, u slobodi, taj čovek napustio svoja brda, svoje čardake i seljačko gospodstvo, pa sišao u ovu kosovsku šikaru da ponovo skućava. Zašto?

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ali stan’mo; to je dosta, Bliže s’ tajni ne sme prići. Ljubav mu je kumovala. — Ljubav ima svoja prava Kâ i slava što će da mu Spomen večno obasjava. — Pa zar koga prati valja Od božanskog onog plama?

»Starmali« 1889. POLITIKA Politika, ona ima Za svak’ slučaj svoja vrata, Politika, ona ume Različnih zanata. Politika ume kuvat’, Politika ume varit’, Politika ume gasit’,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: A gde je burmutica? RUŽIČIĆ: Otišla je vo svoja si. EVICA: Ej, teško si ga meni! (Otrči.) RUŽIČIĆ (sam): Njest li sija bolja od matere jeja?

SARA: Ha, ha, ha! Ma shère, jedva čeka prsten. RUŽIČIĆ: Gdje kći svoja dražesti pokazuet, Tamo mater vjenčanje ne čekaet. FEMA: Šta, gospodin filozof, šta vi govorite?

Miljković, Branko - PESME

Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju. SONET To su reči uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk? U — u, — komandant se uhvati za glavu, — ja govorim a vi pijete. U — u... Na svoja mesta... na svoja mesta. Mršavi ađutant brisao je sa lica vlažni, vidljivi trag komandantovih reči.

U — u, — komandant se uhvati za glavu, — ja govorim a vi pijete. U — u... Na svoja mesta... na svoja mesta. Mršavi ađutant brisao je sa lica vlažni, vidljivi trag komandantovih reči. Oficiri su hitali četama.

— Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta. Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba. A Duško se smešio, jer se sećao poljupca koji je danas sa zlatnih zuba u letu primio. Sećao se i Mija.

Bilo ih je svuda. Bilo je čitavih bludnih ulica, koje su mirisale na pomije i sapune. Žene su pred ulazima izlagale svoja tela u kratkim košuljama. Pa samo bi se po kakav pijani matroz ili strelac iz Senegala odvažio da unutra uđe.

Vile kraj mora imale su svoja kupatila. Oficiri iz štabova većinom gojazni pukovnici, i tumači, kupali se oko mesta, gde se kupale ljubaznice

Petrović, Rastko - AFRIKA

U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare. To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili

Čim se dohvatiše broda rastrčaše se na posao, ne pitajući gde će nalazeći svoja mesta već tradicijom utvrđena. Žene, koje se ukrcavaju za put, dizalica broda peca kotaricom iz čamca; crne, uplašene,

Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven. Crnci, radnici, svršivši svoj posao, vraćali su se pevajući u svoja sela. Gospodin koji se tušira i oblači iza zaklona izlazi i završava rečenicu koju je još otpočeo dok je bio nevidljiv.

Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne

puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N.

mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao.

Zatim bih opet, savladan umorom, zaspao u nosiljci; budio se naglo, uzbudljivo, kada bi nosači izmenjali svoja temena, ili, stupivši pogrešno u pomrčini, svaki čas skoro ispuštali nosiljku.

oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

na buimirskom potoku, što su ga naši pokvarili pri povlačenju, a pred sobom su upalili selašce Buimir da dimom zaklone svoja kretanja. (Obična turska taktika.

nasta svečan mir, posle žarka dana tija, blaga noć; prorešetani, iznureni i od dima pocrneli bataljoni vraćali su se na svoja noćišta, po logorištu se zagoreše ognjevi, po bolnicama popališe fenjeri, bojno polje opuste, a bolnice i lazareti

Što nije htelo da savije svoj vrat pod ruski jaram — to je napustilo svoja popaljena ognjišta i iselilo se iz svoje postojbine. To je vrlo slična sudba sa sudbom srpskoga naroda.

logičnih veza da ih (načela) već počinje usvajati, pa u isti mah, kad ih je potpuno razumeo, on ih je već i usvojio kao svoja načela.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

malo, Ne bi l’ skoro sankom ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te majka rodu namenila.

Ja pred njima nisam klekô, Nisam prsa svoja bio; Ja im nisam ništa rekô, Ja sam hladna stena bio. Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Odmah! — on se okrete jednome vojniku: — Reci potporučniku Ćiriću da naredi pokret. Začu se komanda: — Na svoja mesta!... Jaši! Komandiru privedoše njegovog konja. — Je li to „Vitez“? — Stari i verni drug. — Komandir pojaha.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i osobita).

Sad zemljedjelec s odmornimi členi Plug izgonjajet na svoja njivi, Posle pokoja trudi prijemlja, Znoj s čela taret. Vsjaki hudožnik v svojemu djelu Zanimajet sja, a pastiri v

srećni, vide krasno pozorište, Na čas gde vergše Marsa ljubimci mač, Minervi čistu žertvu nose, Njoj preporučuju čeda svoja.

Potom si nadežda Ocena. Potom silna briga Njihova, umom i telom zdrava Da budeš! Potom svoja sokrovišta Podašnom rukom rado otvaraju, Da večnu sreću tebi, miloj, Stvore, i narodnoj česti dignu Stub!

Žedniš li znati rado l’ gosta prima I što zamuči prijan dok te prati: U svoja nedra ozbiljski se hvati, Ti ključ imadeš grud’ma dvoličnima. Sagrevaju sva srca isto seme!

Ti si poslušao suzno stvorenje, Dođe i porazi nam slobode ubicu! Opet čovek sad sme gordo pogledati zemlju, Sme svoja prava večnosveta iskati! Opet ruža u gradini cveta!

Pa ode s oba svoja verna druga U turski tabor, kako zora svanu, Na mamnom daru Muratu se ruga I zadade mu odmah smrtnu ranu.

Koliko Fruška ima ptičjih pesama gora, Sve, i duže i kraće, i naše odbijam i tuđe, I tek samo tebi otvoram vrata svoja.

Puno srce nikad ne traži reči, ove se Rekom liju, kad grud čuvstva odgati svoja. Tako i meni srce usnama ulije život, Niko ne može drugi doći do reči lako.

Oružija moja Zlobnje pritupljajet, A okovi svoja Na mja vozlagajet: Čada udručaja Nogami toptaja Vrag moj zlokovarni. Ishodišča vodna Lijet oko moje; Tuga

Oružija svoja Vragom polagajut Iščušče pokoja, No ne obrjetajut: Zavist, merzost, zloba Mež imi do groba, Vožda ne imušče.

od ovih pesnikovih primedaba koje tako jasno upućuju na moguće poetske izvore Gorestnog plača, pa proširujući potom svoja istraživanja i na druge moguće književne obrasce, Bernard Džonson je u svome radu Gorestni plač i Plač Serbiji Zaharija

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Osnažite svoja krila, pa se visoko pod nebesa dignite i krilite zemljom i svijetom. Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane

— 'Ajde, rode, 'ajde! — mrmljao je potmulo Relja, podmećući prkosno svoja gola, razdrljena prsa nemilosrdnom i neodoljivom šibanju planinskih ljutih vihora.

Bojić, Milutin - PESME

Oholi, mada bez roda i krova, Čekamo smeli svoja groblja nova. Kroz vekove smo krv neštedno lili: Još angorske su poljane rumene I klanci Karsta, što su krv nam

Gospod u strašni dan suda, A ja ću mu reći: ''U najcrnjem mraku Tvoju reč sam čuo gvozdenu i jaku I zbog njih počinih svoja dela luda.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Pa onda! MILISAV: Onda moramo izvršiti napad. JEROTIJE (prepade se): Kakav napad? MILISAV: Kad stignemo svi na svoja mesta, vi ćete, gospodine kapetane, da nam date znak zviždanjem. JEROTIJE: E, to ne mogu! MILISAV: Zašto?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Čak su i pojedini srpski autori počeli pisati tadašnjim ruskim književnim jezikom, namenjujući svoja dela i srpskim i ruskim čitaocima.

U autobiografskom kazivanju, javljajući se kao svedok i učesnik događaja, Stefan opširno opisuje svoja ratovanja, u kojima pobeđuje neprijatelje Nemanjinim čudesnim delovanjem.

pokušava da se obnovi iz sebe same; pisana književnost naslanja se na usmenu poeziju, koja živi intenzivno, crpeći svoja nadahnuća, etička načela i plemenitu osećajnost iz svedočanstva srednjevekovne epohe, sačuvanih u knjižnicama starih

godine, koja je izašla u Beču, u podlisku prvih srpskih književnih novina, proširiće svoja razmišljanja: "Pjesme, zagonetke i pripovijesti (poslovice) to je gotovo narodno knjižestvo kome ništa više ne treba nego

Oni su dolazili iz raznih krajeva noseći sa sobom svoja regionalna obeležja. Glišić, Lazarević i Veselinović bili su iz zapadne Srbije.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

umače hleb u jelo, vadi meso, stavlja pred sebe, i polako, čisto, rastavljajući komad po komad od mesa, jede, meće ga u svoja smežurana, bez zuba, crnom šamijom stisnuta usta, te to celo jedenje njeno liči više kao na neki red, adet, a ne na

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Vojkan, dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola. Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se.

— Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade! — I, iznebuha, uhvati ga za glavu i prisloni je na svoja njedra... i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe...

I srce mu uvijek zaigra kad jutrom pogleda svoja dozrijela žita, što se u suncu prelijevaju u modričasto zelenim bojama, od pšenične jarke do tamnije ražene; i polje

— A zar Ilija nije došao kući? — upita Radin plemeštak jednako grijući svoja dva zaleđena prsta. —Nije... pa pođoh mu na susret. —Sa srećom! — zaželi starješina. —A bijaste li zajedno?

Radu prvo proljeće iza očeve smrti ponese nadom. Obilazeći svoja polja, premišlja i računa koliko će koristi imati, i što prodati i uštedeti, da gazdajovina čast dade.

A godina, po svemu izgleda, ponijeće dobro, i gledajući na svoja žita, ponosi se njima: —Bog će dati, pa će sve dobro biti! ...

— I zgrozi se, i trga ga velika neiskazana bol... — Drage volje podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u sumornome podzimnjenu danu puste, — da, podmetnuo bi ih, pa

I, pričvrstivši u sebi tu misao, bi mu lakše. Ali samo zamalo. Dok dođe kući, ugledavši žene i svoja dva sina gdje se igraju oko ognjišta, ostavlja ga jarost i zanos i uviđa da snaga popušta; i privukavši sebi sinove,

obiseni kolači, a mnogi ča je ovamo doša kaje se i povratija bi se, da jema s čim; i opet bi bija zadovoljan radit' svoja zapušćena polja i vinograde, ča rodu naša zdrava i kripna vina. Sada vam pišem jednu novu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem! Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati.

To se ponovilo i danas. Kad sam pred Pipcem n Dadarom izneo svoja strahovanja u vezi s Jelenom, Dadara se okrenuo, napravio kiseo izraz na licu i odmahnuo rukom (kao da ga čujem: Bogdan

Rekao bih nekoliko reči o Kirči i Pipcu, ne da bih ih ogovarao, nego tako, da i sam utvrdim neka svoja mišljenja o njima. Kirču je Lauš uzeo u službu kad mu je bilo dvadeset godina.

Makarije Dolina je ponovo oživela. Meropsi manastirski su se već odavno vratili na svoja razrušena ognjišta i vidim ih odavde kako užurbano rade da bi nadoknadili izgubljeno vreme.

tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula leđima ne bi li sakrila svoja uzburkana osećanja. Ali ništa. Ona je i dalje bila mirna, kao stub, vitka, krasna, prelepa u svojoj uzdržanosti.

mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde mi nije mesto. Mi smo monasi, rekao je.

“ Morao sam da vidim tog bezobraznika. Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji. To „gledajte svoja posla“ je dva sam procedio kroz zube.

Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji. To „gledajte svoja posla“ je dva sam procedio kroz zube. „Može te uhvatiti vrtoglavica pa ćeš zalepršati dole kao ptić poletarac.

Matija navalio da roviška po steni čiste sige nikako se nije mogla objasniti samo žurbom da što pre izdubi za sebe i svoja dva drugara suvu i prostranu jazbinu, niti nekim iznenadnim buđenjem graditeljske žudnje koja ga je nagonila da smesta

Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas trojica letimo, letimo opijeni ne opažajući da nas lišće i grančice šibaju.

A zar ja to isto ne nameravam? Imam tamo tri svoja čoveka. Kad dođe trenutak, neću slati kopljanike — poslaću monahe. Bogdan Sredinom jula počela je kosidba livada.

Ilić, Vojislav J. - PESME

bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja... Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888.

Pod njom je kalifa nežni, umoran od dnevna rada, Sanjao zavičaj mili i svoja vremena mlada: U jednolikome šumu širokih palmovih grana On je slušao pozdrav mladosti i cvetnih strana, Gde plavi

1890. (DOSADA, MAGLA I TAMA...) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh srebrne žice.

gde vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule svila Na svoja umorna krila.

Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća. Mamuze mu sitno zveče, A mač zvoni o stepene... On je drhtô kad je stigô Do mirisne sobe njene.

Tu sam, u tavne noći, Mamila pesmom njega, I tužna, u samoći, Spustivši ruke svoje Na svoja bela krila, U tvoje bistre vale Biserne suze lila.

dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.

12. Jedanput tako u proletnje doba, Kad mladi život i svežina vlada, Zatečem starca pored toga groba, Gde pase svoja sviloruna stada: Star i zamišljen, u rujnoj večeri, On je, ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da pogledom meri I daljne

Podoban smušenoj mački, sad ćata ponova sleta, I upre kolena svoja o trbuh bednoga kmeta. No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Sada, kada znam da ćete me Vi, draga prijateljice, na mom letu pratiti, širim svoja duhovna krila za daleke letove. Preletećemo celu vasionu i uleteti duboko u drevnu prošlost.

Dnevna žega upućivala je imućnije stanovnike da tek pred veče ostave svoja skloništa i uživaju u hladovitoj noći. Oni su, prema tome, imali znatno više prilike da posmatraju zvezdano nebo nego

Pored instrumenata rasporedili su se posmatrači, sveštenici u talasastim odeždama, pa vrše svoja posmatranja uz neke ceremonijalne obrede, kojima ne razumem smisao. Oni su se podelili u tri grupe.

Aha! Ono je onde Likejon, gde on svakog jutra i večera drži svoja predavanja, šetajući se po toj svojoj slušaonici sa svojim đacima gore dole.

sem stražara na katarkama i na tornjevima lađinim; i sami veslači su zadremali, pa u polusnu miču leno i nepravilno svoja vesla. Lađa se skoro ne miče s mesta.

Na krstu od belog emalja, ispisanom zlatnim grčkim slovima, raširila je pozlaćena ptica feniks tragičnim zamahom svoja krila idući dragovoljno u smrt.

Onda tek shvatih šta se sve od mene očekuje i kako sam brzo i nepromišljeno primio na svoja pleća odgovornost za uspeh jedne stvari u kojoj se, kako reče i sam Ministar, prepliću mnoge nepoznate tamne sile.

Pred tom bujicom napustili su svoja ognjišta iz prehomerskog doba milioni maloaziskih Grka, a strah i trepet obuhvatio je i carigradske Grke.

Iz jedne slušaonice u prvom spratu pokuljaše slušaoci. U njoj je držao svoja predavanja poznati peripatetičar Kremonini, koji je iz godine u godinu čitao, prevodio i tumačio jestastveničke spise

Tamo gore, odakle dolazimo, predaje klarisimus Kremonini, koji prima od Republike dve hiljade forinata za svoja predavanja, a ovaj ovde, kojega tako željno iščekujete, radio je u Pizi za šezdeset skuda.

Oni, su u većim varošima toga carstva imali svoja trgovačka stovarišta, bazare, hanove, crkve, pa i svoja kupatila. Dubrovačka republika stajala je i sa drugim

Oni, su u većim varošima toga carstva imali svoja trgovačka stovarišta, bazare, hanove, crkve, pa i svoja kupatila. Dubrovačka republika stajala je i sa drugim državama u jakim trgovačkim vezama.

Stanković, Borisav - TAŠANA

! Šta je to, kćeri? TAŠANA (okreće se od matere): Ništa. Ostavi me. Ne znaš ti. Svi vi tako. »U svojoj si kući, svoja si gazdarica«, a opet svaki na svoju stranu, svaki sebe gleda, a samo ja ovde jednako sama, jednako pusta, pa da se

Zar za komšije i ristijani? Ta stoka neje za taj raćija. A ristijani, kad izlegnu na pazar, donesu odi svoj dom svoja raćija i leb, sal čanče fasuljot što zemat od meneme.

Da, ima samoće koje su najstrašnije. Biti sam, a ne biti svoj. Eto ja? Kada sam ja bila svoja? SAROŠ »Svoja«? Uvek! Tašana, čuvena, velika. U svojoj kući i to u kakvoj kući!

Da, ima samoće koje su najstrašnije. Biti sam, a ne biti svoj. Eto ja? Kada sam ja bila svoja? SAROŠ »Svoja«? Uvek! Tašana, čuvena, velika. U svojoj kući i to u kakvoj kući! Opkoljena familijom, rodom, ocem, majkom i decom.

TAŠANA (uzrujano, besno): Oh to, ne to. Velika, čuvena Tašana. Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I tako Ristana neočekivano postade majstorica i svoja gazdarica. Šor je odmah podelio uloge. S jedne strane se rasklimatala daska na plotu; s druge strane, jednako preleće

Znala je poodavno da Boško nju ne vidi; da je Boško od onih tihih nezasitljivih ljubavnika koji kriju i tim više uživaju svoja uživanja; da Boško ima veštinu da u zgodan čas okrene zgodnu stranu svoje prirode i svoga govora.

Gospa Nola je prvi put u životu izgledala srećna. Dva svoja muškarčića ona je volela na razne načine, iz raznih pobuda, i to je njenom srcu donosilo širenje i punoću.

Sposobnosti vaše su lepe , i, govori palanka , lepo i zarađujete. Ali za vaš posao treba udobna svoja kuća, treba usavršavanje.

— Sedi, Luka, i pričaj mi šta radiš. — On je pričao o svojim istraživanjima, o uspesima, o svoja dva poslednja semestra u Nemačkoj — što takođe imam vama da zahvalim, i više nego za sve ostalo, jer su me u Nemačkoj

— Eto ti, Pavle, parče usmene kritike iz ovog našeg sitnog gradića! ... I ja tako, koliko mogu, u predavanja svoja uplećem malo svoga dnevnika, malo dnevnika drugih ljudi...

U tom bi zazvonilo zvonce. Deca žure na svoja mesta, u stavu su čekanja da učitelj uđe; a Mija još ne polazi u svoj razred.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No so tim druge u veću jarost podigne. Trideset nji, koji budžu, koji vilu podignu i nemilostivo ova svoja oružija, kad do Romana stignu, u dviženije stave, tako da ovaj vitez, podobno onom iz Manhe, u nesvest padne.

Obično spisatelji, pod izgovorom mnenija o svoji deli dobiti, običestvuju pre vremena faliti se i sočinenija svoja, dok su jošt u rukopisu, pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati

Najposle, gdi ni pomislio nije, nađe dragu svoju, koja mu pripoveda svoja udivlenija dostojna stradanija. Tu nađu lađu, koja ji baš čeka da u otečestvo njiovo idu; gdi zaista nađu roditelje

No naše žene tek onda usta svoja čuvaju kad nuždu vide od muževljeve pesnice sačuvati ji. Sad opet ajdmo k povesti. »Ali baš ništa žene u mesecu ne

Njemu padne sad agina kći na pamet, predstavi sebi s kakvim je plamenom ona svoja čuvstva izražavala, i za vreme koliko bi se čovek komotno nabeliti mogao, nađe se da je Roman u Jelenu Devojku

Drugim rečma: »Ja ću vas donde mojom ljubovju mučiti dokle vas smrt u svoja naručja ne primi«. — Ljubov koja karakter ili novce nosi opisana je malo više, gdi smo o ženidbi i udadbi gdikoji

« (Gospodična se mršti.) »Oće li se Amor na mene smilovati da slatkopuna svoja krila na nas oboje prostre? O, nebo, o, sudbino!« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira.

) — tronožac; govoriti s tripoda »proročki, bespogovorno, autoritativno«. (Proročica Pitija u Delfima kazivala je svoja proročanstva sedeći na tronošcu iznad pukotine iz koje su izbijala neka isparenja.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

o mene, tako da sam postao bio neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su — to se već razume — počinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta.

Jer, kada već neko postane veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao što se žena koja je stekla priznanje da je lepa

ali su sva ta mišljenja živih ljudi, koja oni, doduše, kad umiru, podvrgavaju izvesnoj kontroli, samo nam, na žalost, ta svoja kontrolisana mišljenja ne objavljuju.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Odstupali smo bez borbe sa jednog položaja na drugi. Pri mučnom i teškom povlačenju vojnici su prolazili kroz svoja sela, ostavljajući u njima na milost i nemilost neprijatelju i svoje porodice i svoju imovinu.

I bez moje komande, vojnici pritrčaše topovima i zauzeše svoja mesta. Potrčim kao bez duše na osmatračnicu i vidim kako purnja zemlja i leti kamenje iznad naših pešačkih rovova.

u podnožju planine, između pitomih kestenova, čobani su napasali svoja stada. A dublje po šumama, između četinara, kretale su se zveri, vrištali šakali, groktale divlje svinje, a nad svima u

Žene plaču. Deca teraju stoku I viču za njom. Svi napuštaju poslušno svoja ognjišta, kao da im neka bujica preti poplavom. I sav taj narod izlazi na glavni put. — Narediše ni vaši, da se selime.

Oko 1.30 po ponoći javlja se komandir jedne rovovske baterije. Veli, sad je stigao i pita gde će namestiti svoja tri rovovska oruđa.

Petrović, Rastko - PESME

Pradedovi naši Sloveni, krvoločni al' putnici, Braćo moja topografski radnici. Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo opet preko planina. Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo.

mostova gle, Pa ukrštenih, pa nadvišenih, gora svih lukova, Stigli smo da međ svodove bez broja postavimo i rebra svoja. Pa gle, pa kako! U gore, u divne zelene gore, U strašne zelene gore, Pa gle!

na čudan način saznam Da mi je duša raskidana na hiljadu krpa vekovima, A telo velikim prostorima, Ko oblak da sunčam svoja tvrda leđa na suncu Nad Ohridskim jezerom i manastirom svetog Nauma.

Da prihvatimo se njom vreline sunca, O vi pleća gola sad u odmicanju begunca Što kroz sve postelje proniže svoja kurvarstva: Više go, no mržnja našeg odsustva; Ne veruj ni sumraku u mlaz sunčani aorte.

dovoljno potvrđen ni završen, da bi se o njemu moglo postaviti pravilo: zato smo odagnali najzad relativnost, i uperili svoja tela u beskraj gde su bačena ispunjenja zakonska kao mostovi.

na podu, u bunilu, Toliko je duša moja teško patila, Sve jedan i isti san stajaše na krmilu, I ludilo je noćno razvilo svoja krila, Dok se vrata na sobi nisu otvorila, Kroz samu crnu patnju duša je jedrila.

Na ključ je u njih Sunce uterivalo svoja lučenja; I nikad suviše nije peklo na grudima. Oticalo je opet zorom, kotrljalo se po livadi, Gledah ga jedva razbuđen,

i hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka Za njima jagnjad omađijana I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona. Oči im sjaje u večeri plamičcima, Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju.

čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih smrkavanja, Ne pomišljajući da u rukama samim vašim cveta čvrstina, Svi vi

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

ali trave i vode su od njega postajale lekovite, zaustavljale se poplave i požari, otvarala nedra zemlje da pokažu svoja skrivena blaga. Da je hteo — mladić je mogao biti moćniji i bogatiji od svakog dara na zemlji.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ah, što se probudih? Ona beše! Ona, vrela, slatka Koštana! Klekla, ručicama mi stisla obraze, da mi usta odskoče, a svoja usta upila u moja... ah! STANA (ulazi brižno): Bato, zoveš? STOJAN (vidi je i zavaljuje se natrag): Ti?

Šantić, Aleksa - PESME

Ja sam išô visu gdeno beskonačne Podižu lepote svoja carska žezla. Svojim čelom samo pred njihove skute Padô sam, i cvećem osipô im pute, I klečô gde njihov svetli oltar

Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra... Evo sve družbe! Ovdje, ispod grana, Svoja gnijezda gdje kosovac gradi, Gdje s bukve šušte bajke davnih dana, Vidim ih. Hode.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara

care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestrića, dva sestrića, dva Vojinovića, Vukašina i s njim Petrašina; u piću su teške pijanice, a u kavzi ljute

“ Kad je care razumeo reči, on pošilje dva svoja čauša: „Otidite, dva čauša mlada, pak kažite Kraljeviću Marku da ga care na divan zaziva“. Otidoše dva čauša mlada.

Ode Rade preko gore čarne, Novak osta pod jelom zelenom a sa svoja dva nejaka sina. No da vidiš deli-Radivoja! Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća priskočila: susrete ga

on ćera tri tovara blaga, pravo ide drumom niz planinu; doke pade u busiju tvrdu, al̓ podviknu Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne

Al’ eto ti Petra Mrkonjića a sa svoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku

mu knjiga kaže, od ina se njemu ne mogaše, već on pusti sužnja Milutina, i dade mu tri tovara blaga, te povrati do dva svoja sina. 78 PREDRAG I NENAD Rani majka dva nejaka sina u zlo doba, u gladne godine, na preslicu i desnicu ruku.

A to gleda junak Hasan-aga, pak dozivlje do dva sina svoja: „Hod’te amo, sirotice moje, kad se neće smilovati na vas majka vaša srca kamenoga!

“ Bože mili, na svemu ti hvala! Tako radi jetrva Koviljka: ona hrani oba svoja sina, hranila ih do sedamn’est leta. Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Međutim, nije ni neprijatelj spavao. Jednog jutra banuše u selo ustaše i Talijani prije nego su dječaci i krenuli na svoja stražarska mjesta.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PROSJAČKI ZAMAK U SRCU Lisice svoje jame za boravak svoj imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko svoga mesta gde bih isto svoju glavu od zla vremena zaslonio.

Ne spavaj u nesvesti i u dubokom zabunu svome! Na oprezu se svakad drži, te od srdca uzdahni, pak raspruži svoja ti leteća preko sveta umljiva krila, i svuda, celopametljivo proletanjem vilajetskim svačiji život promotri, da proznaš

Molim te, izreci mi koju poslednju reč, da mešto tvojih slatkih usta udilj spomenom uslađujem svoja usta! Na koga me preporučuješ, kome li me hudnicu, ostaljaš, kojuno si tako omilovao, da i svojom božestavnom

ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće

ZDRAVICA II Davaću vam lepu kišu u svoje vreme i zemlja će izdavati svoja žita i voće svoj porod. I dopreti će vaša vršidba do istakanja vašega vina, i točidba vam postignuće pak setvu, i

Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom i širokom Prazdnom moru U svojoj tugi ginemo.

Dopade on na vrata, iskrha i izlomi direke, zasovnice i katance sve zdruzga rukama oko ponoći. Uze gradska vrata na svoja leđa, zasloni se š njima, da ga ne mogu streljajući za njim ustreliti, izmače između njih, ode k planini, izađe na visoku

te kad se je bila zapalila Trojada grad, i vatra ga je bila opkolila, on usuka se kroz vatru, te ga lati na ramena svoja i išika ga na stranu iz paleža.

Imaše jošte dva brata svoja, Lazara i Grgura, i ovi ponajhubaviji mu sin bijaše stasit, visok i vrlo krasan licem svojim.

I svoja ti usta pazi od psovki, ogovora, huđenja, zla prigovora, opadanja i kovlajisanja. Našto li je pristao taki post, ne jesti

Jedan što trpko jede, a drugom zubi trnu. Tuđ trun svakoga više bode u oči nego svoja glogova grana u trepavici zabodena. Ako bi štogod u srdce od rečenja ušlo, to bi i u mozgu zdržalo se.

I jesti ćete svake izobilnosti tako da svega budete siti. (Prorok Joil) Raskovati će svoje sablje na raonike a svoja kopja obrnuće na srpove i neće više meću sobom se biti, niti će jezik na jezik dignuti svoga mača.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Osvanulo lepo jutro. Počinju oživljavati i čaršija i mahale. Kreće se svet na svoja opredeljenja polako i postepeno, onako, što rekli, po činu i gospodstvu.