Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Za prava boga se ko izdaje da je velikoga roda, kad on sam ne valja. Vredan čovek, dostojan i u svomu otečestvu zaslužen, ne samo počinje blagorodstvo svoje, no i roditelje svoje oblagorođava.
Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir. Ovi imađaše u dvoru svomu jednu sobu u koju nikoga ne puštaše, no sam svaki dan po jedanput tu ulazaše i bogu se moljaše.
Dođe, veli, zmija, i oblesti Evu, a ova sa svom neiskazanom svojom ljuboviju k mužu svomu, prelaštena budući, prepasti i njega.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mesec ravno ljepše sjaje, blagosloven bivaja; plodam zemnim rasti daje, zimu već otpuskaja, u poretku svomu biva i tečenje napravljiva. O zlatoje proleće!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sve to bijaše izgubljeno, a da ništa nije dobio u zamjenu. On pusti maha svomu nagnuću, i pitaše sama sebe: „Čemu sve ovo?
Jednom vrativši se, prilagodi se životu u varoši i bijaše otada desna ruka svomu ocu. On prvi ugleda Ivu i usrdno mu se javi. — A htjedoh da pitam oca ti kud si...
— Ni zima, — odgovori Jure. Nastade dugo ćukanje, dok se staroj dodijalo, te i ona pođe k svomu čovjeku na počinak. Ostadoše Jure i Jelka, je jednako sjedeći jedno do drugoga — i ne razgovarajući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Ali nasta sileni car sužnju svomu govoriti: „Koji ono junak bio side brade do pojasa, sužnju moj nevoljni, koj' Turaka pobijaše buzdohanom
“ Ali side Svilojević caru svomu govoriti: „Ono sam ti glavom mojom na medanu, moj čestiti care! U rukuh ti britka sablja, a na zemlji glava moja, — ono
Ali side car sileni sužnju svomu govoriti, sužnju nevoljnomu: „Kojoum smrtjom hoćeš ginut? Izberi si najvolenju!“ Tere ide Svilojević caru zmoženu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu s nerodstvom, I
je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini. A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena.
« Indi, što će? Posla po njemu k veziru svomu pismo u tabor da ga uredi u boju na prvi harc. I tako bi, te pogibe onamo. Onda David već uze mu ženu za sebe.
« I kako doču tu reč mučenik, skloni glavu dole s plačem i zadugo više ništa ne progovori. I svomu slugi mučeniku Lupu glas svoga namerenja što bi k njima on izrekao, priliku mu ukazuje da on za njega to izrekne.