Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ja sam onda kao ubijen!... Ne govori mi to, vojvodo! — Ali... Zeka mahnu rukom: — Svršeno je!... Ja i moja družina, moji goli sinovi, ostajemo ovde, ostajemo ovde da izginemo!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
opirala se po kojoj želji i trudila se da održi svoj autoritet; ali kad sam ja već nešto učinio, kad je nešto bilo svršeno onda je bilo uvek i — dobro!
kako da kažem?... moje patnje. Sve je svršeno — ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptičići.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bio je lep letnji dan, ova današnja nedelja. Jutrenje svršeno, izlazi svet iz crkve. Obe popadije se vraćaju s jutrenja svaka svojoj kući.
Mladić je već razgovarao sa mnom, a i Melanija mi se ispovjedila... To je već svršeno... Sve mu je zabadava sad. — Nemaj ti brige. Ti pazi kujnu, a meni ovo ostavi. Kol’ko sutra naći ću se s njim.
! — Pa zbog mladoženje... gospodina Pere. — Pa mi u ovom sokaku čuli da je to sas Julom i gospodinom bilo svršeno još dok je ovaj bogoslovac bio... kažu da je odma’ sutradan, kad je doš’o, bio i prsten. — E, bilo đavola!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajla Varvara vidi da već nema kuda a čika-Gavra je još držeći čovek, pa se reši za njega poći. Sve je već svršeno. Čika-Gavra će doći k njima u kuću.
Afrika
Panter ili bauk sasvim je isto. Zato i Mej smatra da, pošto je sa Sambom sigurno sve svršeno, bolje je poći. N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom, odlično.
Venčanje je svršeno tek što se mladenci behu videli. Varvara je bila udata, uz miraz čuveni; Katinku su pratila samo jedna kola nameštaja,
Pavle je kao ošamućen ćutao. Osećao je, međutim, kako ga Volkov vuče za rukav, pa razumede da je, sa audijencijom, svršeno. Poče da se klanja duboko, a da izlazi, iz salona, natraške, propisno.
Aha! Aha!“ A kad Pavle uzviknu da to još nije svršeno, i da mu on nije kriv, Petar se durnu i dreknu: „Dockan kukaš, dugonjo! Aha! Aha!
Ali, ako Varvara ostane u Novom Sadu, a Petar bude u Kijevu, on, Đurđe, misli da je u tom braku sve svršeno. Ne drži se žena salutima što se preko Meseca šalju. Ni ljubavnim pismima iz Kijeva u Bačku! Ženama treba drugo!
On, kaže, ovih dana, zauvek, iz Vijene odlazi, pa će onda sve biti svršeno; želi joj svaku sreću, a ne veruje da će je u životu, ikad videti. On se seli u Rosiju. A njegovi su putevi nedohodi.
Teodosije - ŽITIJA
blagorodnima dođe na izvršenje praznika, i kada se skupilo veliko mnoštvo ljudi, bogatih i siromašnih, pošto je bilo svršeno večernje slavoslovlje, čašću se izveseliše o spomenu oca, i tako svi odoše na počinak.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) „Ilirija”! „Ilirija”! (Zagrli ga čvrsto.) SPASOJE: Da? ĐURIĆ: Da! SPASOJE: Svršeno? ĐURIĆ: Da! SPASOJE (poleti mu u zagrljaj): „Ilirija”! Milioni! (Na jedan mah se trgne.) A greda? ĐURIĆ: Kakva greda?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Njega će otsada zvati „mali fiškal“. Tako se lako dao gospodar Sofra prelomiti na volju gospođe. Jedno je svršeno. — Ja ću se razgovarati sa Krečarem, pa će i Čamča ići s nami u Krakovu; sve poznaje u prste onde.
Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom.
— Drugo baš ništ’, samo još novac, pa je sve gotovo. — Dakle hoćemo li, Krečaru? — Svršeno je. — Daj ruku. — Evo, ja nosim deset hiljada! — Ja dvadeset. — I ja dvadeset. — Ja trideset. — I ja trideset.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tvrdoglavo požuteo i pozeleneo od besa i očajanja, hteo je da se nada i onda kada je već i sam video da je sve svršeno. Ne misleći na brata, ni za čas, ne očekujući ga, ne bojeći ga se, ne mareći uopšte za njega, bez ikakve griže savesti,
Matavulj, Simo - USKOK
čuo si već da je u njega polovina pečata, a polovina u vladike, pa kad oni sastave obje polovine i udare pečat, onda je svršeno. — Šta je svršeno?
— Šta je svršeno? — A ono što su odlučili svi glavari, u ime svijeh plemena, recimo, mir ili rat, ili umir između brastava, kao što će
Vjerenici čekaju vrijeme koje stariji odrede, pa se vjenčaju, i svršeno je! Ali ima dosta mladića i djevojaka koji nijesu tako vjereni, ali se ni tada oni ne pitaju, no ih vjerivaju roditelji.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Je l’ istina? ŠERBULIĆ: Smemo li čestitati. NANČIKA: Jest nešto u stvari, no nije baš svršeno. ŠERBULIĆ: No, to mi je milo. SMRDIĆ: Vi ste najbolje profitirali u bežaniji. LEPRŠIĆ: Je li prilika dobra?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Tražio sam ilmi-haber, eto zašto! MAJKA HASANAGINA: Onda je, znači, svršeno! BEG PINTOROVIĆ: Rekao sam da te bez ilmi-habera kući ne vodim. I to vrlo energično!
Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno! Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i čime su te nagnali da pristaneš, samo na materinom oku spazih još neosušenu veliku suzu, kad se vrati i reče: — Svršeno je! — I onda brzo odnese stvari: čaše, šolje, sahane kod vas što će trebati za tvoj ispit, a što vi niste imali...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Veznik o pridev brojkama tuče glagoli trajni svršeno zvuče. Senarska zemljo, tržištem zlosti imenskih reči valja se reka, uzvikom bola prilog se gosti, luduju rečce
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Mislite li da vas je voleo? — Ne znam, ja ništa ne znam; ja savršeno ništa ne znam. On se oženio i sada je sve svršeno. — Ne bih želeo da više govorimo o tome, ako vam je teško. Možda vam je i lakše što možete da kažate. — Lakše mi je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
u širokim čizmama, za celu onu masu ljudi koji se postrojili, ukočili i gledaju u narednika, koji objašnjava: —... Svršeno je. Od sada za vas važe pravila i propisi o vojnoj disciplini.
Ali tada me ščepaše nečije ruke kao klešta, i svi skupa počesmo da tonemo. Pomislio sam: sad je svršeno... i ja još očajnije dohvatih te ruke i jedva ih odlepih... Besmo već uz most.
“ Mi smo ćutali. Stanoje pogleda upitno podnarednika, a ovaj manu rukom kao da veli: „Svršeno je sa njim, a ti čuvaj sebe.“ Ali izgleda kao da se sunce i ne pomera i kao da nas večnost razdvaja od noći.
U našim zaklonima bili su Austrijanci. A iz one šume nastupali su u masama. Narednik je bio pred kućom. — Svršeno je — reče — što brže u bateriju, da i nju ne zarobe. Selo se razlamalo od eksplozija šrapnela i razornih granata.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona stade uzvereno gledati oko sebe... »Da li da ide u školu ?«... To je sad fatalan korak, jer tamo će biti sve svršeno. Može se i vratiti. Zašto ne!... Napisaće Gojku da je bolesna, i onda ništa... Nema ničega!
Gojko se požuri za njom, vičući: — Samo nemojte da se promenite do sutra... Ja sam kazao... nek se smatra to kao svršeno... Stojan iziđe iza odžaka, gde se beše prikrio, pa se stade okretati po kujni i krstiti. — O, ’natema je !..
I zar baš mi moramo imati kakvih veza sa obližnjim školama?... Vidiš, kako ja znam! Sutra ću u Beograd, i to će biti svršeno... Samo ti reci da hoćeš... ti reci! I on joj, ovako uzbuđen i zanesen, steže kolena, gde beše naslonio ruke.
drugi,.. i oči se sasvim promeniše, pravo staklo !... Svršeno je!... Kad opremiše i namestiše na krevet mrtva Gojka, Ljubica opet uđe u sobu i stade blizu mrtvaca.
Još nije mogla verovati da je to sve u istini svršeno, da je onaj otresiti, pametni i lepi čovek njen muž, da su sve ove zgodne i lepe stvari u sobama, — njene stvari, da je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Svršeno je, sad mi je dobro«, — moglo se pročitati na tom licu i, kao za potvrdu toga, njegove usne behu razvučene tako, kao da
— E, pa onda nam kaži, koji se ono Plantagenet borio s duhovništvom? — zapita ga profesor. »Sad sam pao!... svršeno!«... — pomisli on i oseti kako mu se penje nešto uz grlo, pa zastade baš pod vratom i poče da ga draži.
Dobro je, Taman koliko treba! — Ujaa! ... razleže se njegov sipljiv zamoren glas, i odjednom počeše zvona ustavljati. Svršeno je!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA i SPIRINICA (zgranu se): Ti? JEVREM (stavlja prst na usta): Pst! To je zasad još tajna, još nije svršeno. SPIRA: Pa pravo da ti kažem, i treba. Iz naše familije još niko nije bio poslanik, a tolika familija.
SPIRINICA: A što ti da nemaš poverenje? JEVREM: Ama, čekaj, brate, nemojte se svađati; još to nije svršeno, još je zec u šumi! SPIRA: Pa recimo i da je svršeno, ne vidim što ti to smeta za Danicu.
JEVREM: Ama, čekaj, brate, nemojte se svađati; još to nije svršeno, još je zec u šumi! SPIRA: Pa recimo i da je svršeno, ne vidim što ti to smeta za Danicu. JEVREM: Kako da mi ne smeta?
Pijemo na tvoj račun!” (Zbunjen radošću, ushićen.) Spiro... Spiro... SPIRA: Čujem... JEVREM: Pola svršeno! SPIRA: More, sve je svršeno. Kad tebe načelnik zove na savetovanje, a Vidiš i Sekulić je tu... pa onda...
” (Zbunjen radošću, ushićen.) Spiro... Spiro... SPIRA: Čujem... JEVREM: Pola svršeno! SPIRA: More, sve je svršeno. Kad tebe načelnik zove na savetovanje, a Vidiš i Sekulić je tu... pa onda... JEVREM: I već piju na moj račun!
PAVKA: Znam! JEVREM: E, ako znaš, eto pogledaj me: ja sam narodni po slanik. PAVKA: Je l' svršeno? JEVREM: Svršeno! PAVKA (ushićeno): Jevreme!
PAVKA: Znam! JEVREM: E, ako znaš, eto pogledaj me: ja sam narodni po slanik. PAVKA: Je l' svršeno? JEVREM: Svršeno! PAVKA (ushićeno): Jevreme! JEVREM: A, Jevreme, sad, a juče mal' mi nisi razbila glavu ključem od dućana.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je. Eno, on tamo, gore: besni! Na oči ne smem da mu izađem. Oh, crna ja! Sofka se diže.
Zahuktan, nije mogao da se smiri. I Sofka oseti da ovo što je rekao, i što se zbilo između nje i njega, nije svršeno, nije najgore, da po ovome što nikako ne može da se smiri, ima nešto još gore da dođe, jer, osvetljen od onih sveća,
A što je najgore, znala je da je, posle ove njegove ispovesti i njegova poniženja pred njom, između nje i njega sve svršeno. On nikada više u njenim očima neće biti onaj njen veliki tatica, efendi Mitica, i zato nikada već neće smeti da je
kao pri svakoj svadbi i proševini, svi se iznenađeno trgoše i uveriše se da je zaista i sa njom, Sofkom, već jednom svršeno...
I Sofka tada, na užas svoj, vide da je — ne čeka, ne da će možda to i s njom biti, nego da je to svršeno, to se već zna, jer eto počeše, kao čestitajući Marku, na Sofku padati masne zdravice, zadirkivanja i smeh...
U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo. Veliki oganj, kao svršivši svoj posao, sve više je trnuo i pepelom se
Između njega i tamo te sobe, kuće, ženinog cviljenja iz- | gleda da sve je bilo svršeno i propalo: ceo život, detinjstvo, otac, mati, naročito prokleti otac.
A međutim da se opet vrati, tamo, kod žene, u onu sobu, kući, ne može — svršeno je! A to njeno cviljenje, a baš stoga što nije silno, ne priziva u pomoć, već tiho, ubijeno, bez nade, baš zbog toga ono
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Re ći ćeš: zar nije i danas tako? Pop očati slavu, pa svršeno! — Ne, danas je malo drukčije. Danas popo natakne petrahilj, očita iz trebnika dvije-tri molitvice, pomene mrtve, okadi
„E, moj serdaru!“ odgovori on lagano, „nema tu lijeka. Što je bilo, bilo! To je svršeno, niti se ja za to kajem, vjeruj mi, no mi je žao one nesretne cure i onog dobrog poštenog starca, što ih više neću
Zar bi je danas porekao, pa da bi i imao kakijeh razloga za to, koje ne bjeh predvidio? Ne, moj Adolfe, to je svršeno: ja ostajem. A što sam veseo, to, tome ne znam ni sam uzroka. Tako mi je u srcu ovoga časa, pa tako se i pokazujem.
časa, vidje da mu je nemoguće da se ostvari ono za čijem je čeznuo i što mu se u jednome trenutku učinjelo kao već svršeno, biva: da uzme Stanu. „Kako da ona bude moja žena?“ mislio je u sebi. „Ko sam ja, šta sam ja?
“ „E, pa ajde. Dosta više! dosta smo se napričali. To je svršeno. Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Kada je ovo svršeno bilo, otac naš gospodin dođe u naš manastir, koji i sazda, Svetu Bogorodicu Dobročiniteljku. Gospođa Anastasija ode ka
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dosta je da to čuje fra-Brne, pa onda svršeno je sa mnom zauvike! — I Bakonja pokri lice rukama, a Bujas izađe, tobož i on pogružen. — Ja da moje dite unesrićim?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svojim brodom sâm krmani. Dođe li do sloma, i krivac i tužitel biće on. Neka i propadne. Svršeno je s prerovskom idilom. I zabludama. — Hoćeš li da doručkuješ? — Simka odškrinu vrata. — Zašto si tako umorna?
Ne čuje ni odgovor. „Sad je svršeno s Tvojim Aćimom“, kaže Tošić. A Andra, Vukašinov učitelj, rekao mu: „Ni o kraljevoj ženidbi nije se toliko pričalo.
S njom da rodi sina. Mlada je i zdrava. Sve su žene iste. Što je Simka bola od nje? S njom je svršeno. Ona, dok ja živ, neće prekoračiti prag njegove kuće. Ovoj će dati para koliko god hoće i odvesti je nekud dok ne rodi.
Mrzim žensko. Sve što je žensko... Mrzim i kravu i ovcu i kobilu. Ne! Žensko za noge pa o direk! Neka bude s Tolom i svršeno. Samo jedanput. Nekoliko puta najviše. Ubiću je posle. Posle, kad se rodi... otrovaću je. Ako ona neće? Kako neće?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ostavljajući ih, verovao sam da je sa njima svršeno, da naša ognjišta više ne postoje i da su naši dragi izgoreli u zemaljskom paklu.
Naprotiv, i meni je, izgleda mi, nekako lakše bilo što je najzad svršeno sa onim bezbrojnim leptirima, koji su toliko dosađivali mome jadnom prijatelju pa mu čak i pili nešto i u onako žednoj
I tako vičem ja u pomoć kao lud a oko mene lom, urnebes. „Braćo, velim ja, ne braćo, nego nebraćo, svršeno je sa savezom, kidamo savez, kidamo, kidamo najozbiljnije, cepamo ugovor, ugovor je parče artije, tražićemo druge
A stomak — da poludim, vri, čupa, svira, cvili, razdire, ključa. „Svršeno je, mislim, jer u pomoć više ne smem vikati dosta mi je ono batina pred kafanom.
I ko zna, možda bi se sve i svršilo na tim sentimentalnim suzama, da je nekako sa Bosnom jedanput zasvagda svršeno bilo, ali jest, bosanski sokoli tek sad nailaze, i što više nailaze bosanski sokoli, sve se više Jaćim kida i obara i
„Svršeno?“ — obratio se on doktoru. A tada najedanput učini se Mitru kao da su i on i doktor i hodnik sa duplim vratima i cela b
časa kad je drveni kovčeg konopcima u zemlju spušten i kad mu se iz duše opet oteo onaj isti bolno potresajući uzvik: „Svršeno je, svršeno.
drveni kovčeg konopcima u zemlju spušten i kad mu se iz duše opet oteo onaj isti bolno potresajući uzvik: „Svršeno je, svršeno.
“ Ja nisam bio ni primetio da je suđenje davno otpočelo i da je nekoliko parnica već bilo svršeno. Najedanput čuh da sudija završi čitanje akta naše parnice. — Molim, gospodo sudije, ovde, u ovom slučaju...
Ti si bio, ti si živeo tako malo, s tobom je svršeno, dragi brate. Kad si bio mali ti si najviše voleo da igraš „dućana“.
— Okončano je. Znam. — Aspuzijan? — upita Iketa. — U arhivi, u arhivi, svršeno. — E pa sve je u redu — zadovoljava se Iketa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
nada, i on se dohvati nje slepo, grozničavo, bez razmišljanja, i ako mu je neki unutrašnji glas govorio da je sad sve svršeno i da posle Kasacije nema šta čekati...
Užas i čuđenje ispisano je na tim licima. Neko preseče konopac. Stade da pada zemlja u raku... Svršeno je ! Pravda je zadovoljena, zakon je izvršen !
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sada joj je nesumnjivo žao što se našla ovdje, što će do časa biti sve svršeno!... Pri toj pomisli, nešto unutarnje silno je potiskuje da pobjegne, da se oslobodi od nametnute joj tuđe volje, i čisto
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Koja ne upali — — — Ponekoja i upali! — drsko odgovori trgovac, kao čovek koji vidi da je sve svršeno. Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje...
Krakov, Stanislav - KRILA
i sav krvav od njegove krvi, on se odjednom zasmeja zadovoljno, glasno, i oseti kako mu je noga sada beskrajno lakša. Svršeno je i to. Odneli su ga sada u drugi šator i stavili ponova na slamu. U šatoru je bilo sve tamno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Panter ili bauk sasvim je isto. Zato i Mej smatra da, pošto je sa Sambom sigurno sve svršeno, bolje je poći. N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral ce posle strašno naljuti; on nije tako mislio, on je to samo u ljutini rekao, ali svršeno je. Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata!
Drugih pokreta ne beše; dr. Vladan ga opipa, pogleda i reče: »Svršeno je.« Ostavim ovaj žalostan prizor, pa se okrenem bedemu iza koga naši pešaci behu otvorili jaku vatru, a iz topova se
Ideš napred, a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i odgađaja već moraš napred dok te ne dočeka neprijateljski plotun...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ništa — veli ravnodušno Vlajko. — Šta smo mogli da radimo?... Poginuo i svršeno. Od početka rata on mi je bio sedmi komandir koji gine.
Obuzima me neka muka. Hteo bih da izađem, ali naići ću na Luku. A ja mu se pokoriti neću. Među nama je sve svršeno. Teši me samo što zamišljam da se on sada još više jedi od mene. Ako... Neka ga!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pa eto, našla sam! ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da je prvo tu bilo svršeno. Da je, po običaju, prvo tu, kod babe i matere, njen otac dolazio. I kao probajući, nije glavno bilo taj prosilac, već
Nije hteo ništa da misli. Ne što nije mogao, umeo, već nije hteo. Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj.
Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj. A znao je da kad bi mislio, mislio bi o onome što je već svršeno i sad je nepotrebno, nije u redu, ne dolikuje mu...
Mladen bi uvek gledao da nije tu, već bi ostavljao momku novaca, da mu on, kad ovaj dođe, dâ. ...I kad je sve svršeno, uveče, došavši kući i zatekavši babu oko česme, pozdravi je: — Nane, kaži: dragička! — Dragička, Mladene!
Ali sada — svršeno je. Ona, baba, sutra može da ide, zasedne tamo, razgleda, pregleda, zapoveda kao u svojoj kući. Baba, osećajući kako
— E srećno, prijo!... — veli joj i ljube se. Majka ne može [da se uzdrži]. Kao da je sve svršeno, kao što je zaista i bilo sve odavna, u potaji svršeno, poznato, samo se eto njegov pristanak, volja čekala, odmah se
Majka ne može [da se uzdrži]. Kao da je sve svršeno, kao što je zaista i bilo sve odavna, u potaji svršeno, poznato, samo se eto njegov pristanak, volja čekala, odmah se razleteše po kućama. Čas idu kod nje, čas se ovamo vraćaju.
Kao, sada, svršeno je njeno. Nema potrebe da tu sedi, čuva, pazi kuću, strepi i ne dâ da se propadne, osiromaši. Sutra, zaista na
I što Mladena najviše dirnu, to beše ono njegovo ponašanje čim uđe, pojavi se još na pragu. Znajući da je već sve svršeno, jer čim ga je on zvao k sebi, to se zna [da je za kaznu], on, ne znajući šta će, od srama, stida i bola, zgranu se i,
Dokle to? Hajd̓ odmah! Ona samo klonu. Vide da je sve svršeno. I ne znajući šta više može da radi, sa oborenom glavom, kao presečena, pođe kolima.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Koja devojka takvu j. ugrabi, prva će se udati, LMS, 122, 112). Kad se pojave prvi momci — vesnici da je venčanje svršeno, mladoženjina majka iznosi pred njih j.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Morao sam da zagazim u vodu, pređem potok, uhvatim za ular i snažno cimnem prokletu jogunastu ragu. Dimitrije Svršeno je sa našim blaženim, usamljeničkim životom na Saborištu. Našli su nas.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (gorko): A, ostavi to. Jednom je to svršeno. Ne da me to boli, nego sam srećan što sam zbog toga postao sveštenik.
TAŠANA Ne boj se! Pre će moja nego tvoja! STANA (odlazi). TAŠANA (sama sebi): Svršeno je. Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?...
HADžI RISTA i OSTALI Ne dedo, ne! MIRON Svršeno je. Mrtav sam i idem među mrtve. Vi, tutori, čujte: Ja u ime duhovne vlasti koja mi je Bogom dana, popa Manasiju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ne smem zaboraviti da je ona u ovoj porodici doživela težak slučaj i ponela posledice; ako je ljubav prema Milušiću, svršeno je sve. — Gospa Nola zasuzi. — Sve se razbija.
Ko ti zna, možda je tu bilo i nečeg grešnog. Sve su žene volele Boška grešno, pa možda i ja. Lepota od čoveka, i svršeno. Lep kad je namršten, lep i kad je vedar... Sad da me čuje gospodin Joksim, počeo bi da škljocka.
Svršavajte što pre sa Srbom, kako ćete mi slati onu malu mesečnu platu, a za drugo, kad se vratim, videćemo kako ćemo. Svršeno, ništa me se više ne tiče! Kako znate i hoćete...
Branka nije baš bilo lako očarati. Drugovi su ga zadirkivali. On se branio: — Ne vidim, brate, i svršeno! Ne vidim ni devojke. Vi ne znate šta je to ćorav čovek. Ja ne vidim kako treba ovaj svet...
Za četiri pet godina, ne više za osam nego za četiri pet, sve će biti svršeno, ja ću postati neki prof-Triša, stići ću ih, njih, po izgledu i po navikama, što mi se činilo da ne može biti nikada...
Drugi su sa ironijom dodavali. — Dakle svršeno s pesmama i dramama. — Kršteni kum Pavlov, blagajnik srpske crkvene opštine, reče jednom: — Ama, ljudi, to je sve
lepote, da i lepote je bilo dok je Josif svirao, i Marko, ded njegov, jahao, i svakog obilazio i narodu pomoć delio!... Svršeno! Umro si i ti, Avrame, s njima!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca, pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. — Svršeno! I ja sam otrovan! — rekoh svečano, kao što u takvome trenutku treba reći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Topovi u besomučnom naletu ruše ograde, obaraju drveta, probijaju se kroz vrzine, preko jendeka... — Svršeno je — reče potpukovnik Petar. Bežali smo nizbrdo. Sretosmo naše seize sa konjima.
Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja. Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama...
Sada verujemo da je došao poslednji čas. Čekamo pred štabom puka... — Svršeno je, gospodo — reče pri povratku komandant. — Je li tu ađutant? Htede da uđe u svoju sobu, ali ga neko zapita: — Kako?
Valjda je to bio poslednji odblesak svesti... Majčine oči lagano se sklopiše, a na ustima zamre poslednji dah. — Svršeno je! — reče lekar i spusti ženinu ruku, koja mlitavo pade pored tela.
Iz jednog rova videsmo kako naši iskočiše i na nož dočekaše neprijatelja, u čije se mase brzo izgubiše. „Sa ovima je svršeno!“ — pomislih. Iz jednog, nama najbližeg rova, pešaci se digoše. Momenat kada se oni odlučuju na juriš ili povlačenje.
Petrović, Rastko - PESME
Lepše će biti sada kad zaigramo ćopavi, No ranije kad ni igrati nismo se sećali. Rat, to je svršeno, mehanička snaga mi se dosadila, Nadam se da će sad sve nastati kao na šarenim slikama Poljoprivrednih kalendara, Gde
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kantakuzin je s turskim poglavarom Umur-begom išao tek iza te vojske, i video je da tim prvim sukobom nije ništa svršeno, nego da boj treba tek da nastane, jer je vojska Momčilova samo ustukla ispred sile, ali se povukla u potpunom redu i