Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
20. OSVETNICI Hajduci su nemo ćutali kad ovi stigoše. — Svršiste li? — upita harambaša. — Svršismo — reče Stanko. — Onda sedite. Oni posedaše. — E, Stanko, dete moje, — reče harambaša — glavne ti krivce predadosmo..
Ja im reko̓ šale radi: „Vezujte se!” a oni, valjda se nisu naučili šaliti, pojaseve pa jedan drugog za mišice! I svršismo posla onako, bez muke. A onu dvojicu uze, opet, ti sam na dušu... Ja sam mislio da će mi šara zarđati!...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.) PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo! MATI: Samo sreću od Boga! OTAC: To i ja kažem. MLADOŽENjA (provodadžiji tiho): Novce, zaboga!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: E, 'ajde, 'ajde! GRAĐANIN (ode). XVII SPIRA, JEVREM SPIRA: Jedva, jedva svršismo! JEVREM: Šta je? SPIRA: Prebrojasmo. JEVREM: Pa? SPIRA: Ne zna se, ništa se ne zna.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dva i po veka iza današnjeg dana pijančio si po koji put na zemljištu ovog istog gradskog bedema“. Kad svršismo sa ručkom, moj novi poznanik mi reče uznemireno: „A mog oca još uvek nema! Sam Bog zna kada će doći.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Svršiste li? — zapita on bojažljivo, a iz pogleda mu se videlo da očekuje nepovoljan odgovor. — Svršismo, ali Mita plati glavom. — Ih, bolan brate! — odgovori Vujo, ali mu nestrpeljiva radoznalost ne silažaše s lica.
— A-a... a ja rekoh da nije i on ostao kao Pantovac. Svršiste li? — Svršismo. Plaskovčanin ode s ranom, a i gazda će imati da se poleči. — Hajdemo unutra — reče Vujo i okrete se da pođe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Niko od vas slepaca ne smede da mu pogleda u oči i da ga zapita kako to da najednom prezdravi, i to tek onda kad mi svršismo njegov posao. Dadara Izjutra, na Mitrovdan, Andrija ponovo ode Jeleni. Skočim, osedlam konja i žurno izjašem napolje.