Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jovica pritrča Ibri, a Jovan za njim kao senka. — Stoj, zulumćaru! I svukoše ga s konja. Turčin se ne može maći. Oni ga napadoše noževima, sekući mu ruke i noge.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pokatkad bi samo neko promrljao, nešto kao »zapelo je, otkini ga!« ili »podigni joj nogu!«, ništa više. Najpre joj svukoše sako, a zatim jednim pokretom potrgaše bluzu, čija se dugmad otkotrljaše preko haube na šljunak. Nije nosila grudnjak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali one mogu i sada naići. Svukoše me s konja. Narod me grli, žene kite moga konja peškirima, pa i meni vezuju marame oko naramenica.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A kad to svrši uze vino, cijev, i „fitilj“ (tako zovu taj drenaž), pa se uputi k odru. Janka otkriše, svukoše mu košulju, pa ga obrnuše na bok.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čineći to govoraše nješto talijanski fratrima, koji s velikom mukom obrnuše gvardijana potrbuške i svukoše mu gaće. Da je ko rekao Bakonji da će se toga crnoga dana još čemu moći začuditi, Bakonja to ne bi vjerovao, ali kad
Ćipiko, Ivo - Pauci
Došavši k moru, svukoše se razgovarajući u zaklonici između škrapa na pijesku. Ivo uđe prvi. Živo, veliko more ugrožavaše ga svojim uvalama i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatim ga svukoše i ogrnuše skrletnom kabanicom. Potom spletoše krunu od trnja, staviše mu je na glavu a u desnicu mu staviše trsku.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Prepadoše se so toga čuda i prestaše fućanjem se na njih. A zimno bijaše ono vreme. Pak svukoše ih gole i pometaše svezane u jedno jezero ledeno noću, gde jedan vrlo bi slab i plah sobom drug im.
Putujući mu skroz gore i pustinje, upade među haramije. Svukoše ga do košulje, sve mu dobro uzeše, i vođahu ga u dolaču da ga poseku. Mobe mu ne slušaju. Nigde nikoga nejma da ga otme.
ILI MILOSRDNI SAMARJANIN Čovek putovao od Jerusalima do grada Jerihona i na tome putu dopade među haramije, kojino ga svukoše do košulje i do smrti ga izmlatiše. Ostaviše ga jedva duhata i odoše.