Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Lopov se Žderko u jami smeška: „O, počuj, beli svete, pazite samo ovoga čuda, tri mi pospanca prete! Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama.
Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja.
VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio, a Vidran Vidrić, lukava zverka, svunoć u reci ribu lovio.
VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio, a Vidran Vidrić, lukava zverka, svunoć u reci ribu lovio. Stradala mnoga štuka i mrena, mladica jedna, četiri klena.
Miljković, Branko - PESME
nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov povratak njihova noć sa našim danom meša se ne