Dučić, Jovan - PESME
Triput besne konje obukoše tade, Pod teškim oklopom u srebrne pene; I kad caričina rukavica pade, Vojnović je kopljem diže sa arene.
Radičević, Branko - PESME
Osim drugog ovde svega Mene stvori iz ničega, Duom svojim ti podunu, U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu nešto dade, Ta i moja pesma ova, I nju meni ti darova.
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak sam u duši dana čekô, Večernji jošte preumilni lad: Tad itio
“ 11. „Kod mene kad si, milo zlato moje, Golemi tade vas imadem svet, daleko kad je, dragi, lice tvoje, Zaludu nebo širi zvezda splet, Krasote zalud lisna gora svoje,
No kad je njegov dišljaj onde nestô, I ja sam begô njegov tade kraj; On meni dalje ne bijaše mio, Ja ne znam zašto, kao što je bio. 35.
47. U lovu šta sam tade zadobio, To ne čekajte, mili, od meneka, Divjači koliko sam porušio, Da ovo znadeš, našto je tebeka?
49. Tavnina zače begat od izoda, U mračne dve se točke on sabija, I u dva jošte umiljata svoda Nad ovima se tade on savija; Tavnina jošte zatim od zaoda Zače se viti kano kaka zmija, Od više svoda dole ti se prosu I lepu divnu
mileno; Ne moga se više protiviti, Ja poiti ka njojzi itreno, Da obuvatim telo milo njeno: Rukom nebu ona pokaza tade, — Ja se probudi, a sanak nestade. 55.
Ma tog boja ne bijaše E četrest, manje-više, S dve tisuće tu s' poklaše. Hej Košute, de bi tade, Da Srbinje gleneš mlade? 22.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako. I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Kmetice!“ reče joj smešno, „Kako se, onako, imaš?“ I onda podmignu grešno. Kmetica zaturi glavu i zasmeja se tade, Pa gurnu kravara tako da ovaj na zemlju pade I čisto riknu od sreće...
Idući bodro i lako, Odeven u selsko ruho kravara pogleda tako Da ovaj pretrnu samo. Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči.
uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim nego pet stotina. (Smrt vojvode Prijezde) Kako tade, tako i danaske: nijesu se nigda umirili, niti mogu krvcu da umire, no i danas tu prosiplju krvcu.
Kako tade, tako i ostade, da i danas onđe ide rana: zarad čuda i zarad lijeka, koja žena ne ima mlijeka. 4 ŽENIDBA KNEZA
đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu. Tade će se Bogdan zamisliti čim će tebe, Lazo, darivati, te ću njemu onda pomenuti za Milicu, ćercu mljezinicu“.
Kad su bili kraljevu šatoru, reče tade Vukašine kralje: ,,Blago mene do boga miloga! Eto mene moga sina Marka: On će kazat na mene je carstvo, Od oca će
“ Šuti Marko, ništa ne besjedi, na šatora ne okreće glavu. Kad ga viđe vojevoda Gojko, tade Gojko riječ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On će kazat na mene je carstvo.
Kako tade, tako i danaske: nijesu se nigda umirili, niti mogu krvcu da umire, no i danas tu prosiplju krvcu. 52 SMRT JOVA DESPOT
Kaži, sine, kaka t' je nevolja? Kaku sam ti žalost učinio?“ Reče tade Novaković Grujo: „A moj babo, Starina Novače, mene jeste golema nevolja: ti si, babo, društvo iženio, iženio mlađe i
Nema nama druga najboljega, nema nama od Senja Tadije! Bogme nam je Tade poginuo“. Onda Stojan iza glasa viče: „Đe si, brate, od Senja Tadija?
na drum pred Turcima, posjekosmo tridest seratlijah, i otesmo tridest jaganjacah, te dadosmo ovcama jaganjce“. Tade paša govori Mihatu: „O Mihate, turski dušmanine, đe se muka kod glave nagnala, pa ta muka glavi ne pomogla, i tu muku
Lov lovio tri bijela dana, lov lovio, ništa ne dobio; a kad treći bješe oko podne, tade dobar šićar zadobio, uvatio hajduk-Vukosava od Primorja, mjesta pitomoga.
Nevjesta mi stade večerati, svijetli joj Bojičić Alile... Kad svanulo i sunce granulo, tade uze svijetlo oružje, i posjede konja golemoga, pa otide na tamnička vrata.
Kulu gradi od dvadest tavana Tavnava — Tamnava, predeo u slivu reke Tamnave tavni — tamni tavnica — taminca tadaj, tade — tada taze — svež taindžija — onaj koji se stastara o vojničkom hlebu taki — odmah: Kako s konja, taki za trpezu