Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mi smo u satrulim ponjavama, ugušeni smradom, vrućica nas ispija, bunilo nam brka misli. Smrt se ceri, tajnovita i okrutna, omamljiva kao dubok san. Gledam ove ljude kako se prestravljeno i panično s njom suočavaju.
su uz put pošlamile po kamenjarima žežene sunčeve pecke, vrcave iskrice s otrulih panjeva u dubokim mračnim šumama, sva tajnovita svetlucanja sa bilja, buba, kamenja, vode i vijugajući odasvud kao šarke dogmizale ovde i izbljuvale to zrnevlje, okamenjena