Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je li, čovječe!... A ko ne bi pucao kad mu odnesu ono što je krvavo takao?... Ja ne znam kako ti sudiš, ali ja — a ja sam i pametan čovjek — ja bih onako isto učinio kao i Lazar!...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Niko je nije takao. Novčanica je ležala na stolu čeznući da je neko podigne. Ali niko je nije uzeo. Sedeli su ćuteći. – Koliko je sati?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
dubokim srećnim uzdahom kojim kazuješ da si narastao do neba, da si stigao do posljednje mlake loge u ovoj noći, da si takao tvrde prste cure žetelice. A otkud bi sve to išlo i slatko bilo bez kamarata?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.” Pa iziđe u konjušnicu, kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on kazao; za to odmah isprati šuru neugošćena da ide od kuda je
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda starac reče: — Dobro, da vidim i ja. — Pa iziđe u konjušnicu. Kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on kazao; zato odmah isprati šuru neugošćena da ide otkuda je i
Miljković, Branko - PESME
Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noći kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj pišu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Još nisi čula — ne znaš pakao? A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tu vile za noći punog meseca, nage i raspuštenih kosa, igraju kolo oko nagog mladića što još nije takao ženske puti. U pećinicama izbušenim u steni čiste sige što se okomito spušta, kao ljudskom rukom zasečena, nad pitomu
Onaj je nije ni dotakao, kunem se u sve što vidim i ne vidim, taj je prstom nije takao, ni pogledao je nije ravno u oči, muški i krvoločno kako ženu valja gledati, nego se ustezao i snebivao, smeran kao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ej, crni Sivče, zar ne nađe boljeg doručka?! Kad bi sad kazali da se Sivac pravdao i kleo kako nije ni takao šešira, to ne bi bilo istina, nit bi nam ko vjerovao.
— zinu Nikolica. — Pa čitav četvrti razred zna da je on pobjegao kroz prozor prije nego ga je učitelj i takao prutom. Stric izbulji oči i od čuda zabaci šešir na potiljak. — Au, au, pa ja se toga dosad nijesam ni sjetio!