Obradović, Dositej - BASNE
Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak pa|metno razueli. Ovi razloži sve na tri jednaka tala, dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome ljubi, pridodajući da će on s kojim mu drago talom što ostane zadovoljan
Radičević, Branko - PESME
“ Što bi dalje, to pesma ne znade, Al' i da zna, skratiti valjade, Nje tu nema, a nema ni Tala, Gde su da su — pomogâ im Ala.
Tek Hajkuna što to osetila, Pa od pasa noža povadila, Udri Tala u srdašce živo — Al' mu mlada ne učini krivo, Što tražio, ono i našao, Zaš otimâ što mu Bog ne dao, Ta srce je od
Reče Ajci: „Bežati se mora.“ Što bi dalje, to pevač ne znade, Al' da i zna, skratiti valjade; Nje tu nema, a nema ni Tala, De su, da su, pomogô im Ala.
e mu se podade, Popusti joj malko bele ruke, Al' na svoje i jade i muke: Trže noža od pojasa mlada, Pa udari Tala iznenada S leve strane međ' toke od srebra I međ' ona, brate, vita rebra, Išteti mu ono srce živo, Al' mu mlada ne
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali on ne samo što je uzeo, venčao se s njom, nego, kao u inat braći, kući, kad se odelio, i od svog tala, očevine, nije hteo ništa da uzme, nego sve braći ostavio, a on se digô sa ženom i sišao ovamo dole u „nove male“, gde
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj džin razdrljio grudi, objesio struku niz rame, u lijevoj mu duga puška a u desnoj čibučina kao toljaga budaline Tala. Svojim krupnim grahorastim očima gledaše rasijano; vidilo se da se nešto duboko zamislio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— zadužbinsko dobro (imanje) kod muslimana, zaveštano u verskodobrotvorne svrhe vala(h) — po bogu vala(hi) bila(hi) tala(hi) — turska zakletva: „tako mi gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa vedhe — stare vejka (veja) — grana
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“. „Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Ta brzopletna mudrost Nije propala, Svetu se dopala: Tala ismejaše A brzopletu rekoše: „Ti imaš prȁvo; jeste, tako je!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa mora je dopirao laki vetar, a tala si su šumorili, zapljuskujući obalu... Vojnici su blenuli. Sada će se navesti na pučinu. I radovali se i strepeli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prvijem se čašam’ obrediše, al’ eto ti Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo od Orašca Tala na kulašu konju velikome (zavrgô se drenovom batinom, u batini hiljada klinaca); svaki vodi po tridest Turaka; na selam
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo Tala od Orašca: drže konje dobre za dizgene, beg Mustaj-beg preko krila diljku, Tale drži drenovu batinu u kojoj je hiljada
eto ti od Zadra Todora, s njime ide devet Tomkovića; oni vode Ličkog Mustaj-bega svezanijeh ruku naopako, s njim poredo Tala od Orašca, — sav je Tale u krv ogrezao, jer se ne da savezati Tale, jer je Tale junak na mejdanu; s njime vode
Drugu Mujo knjigu nakitio, te je šalje u Liku krvavu, na Turčina Ličanina Tala: „O amidža, Ličanine Tale, pokupi mi po Lici krvavoj pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred
hiljade žutijeh dukata i četiri groša bijelijeh; i tri dobra konja od Udbinje: prvo — vrančić Poprženovića, drugo — kulaš Tala od Orašca, treće — đogat Hrnjice Mustafe“.
hiljade žutijeh dukata i četiri groša bijelijeh; i tri dobra konja od Udbinje: prvo — vrančić Poprženovića, drugo — kulaš Tala od Orašca, treće — đogat Hrnjice Mustafe. Otkupljuj me, moj rođeni brate!