Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A govorio je skaradno. Već na prvom prenoćištu, u Granu, naterao je Isakoviča da se kockaju i uzeo je nekoliko talera Pavlu, pa se pri tom cerekao. Dovikivao je Isakoviču: „Kapetane, sunce vam jarko, još ja mogu da vežem učkur čvrsto!
Kapetan onda, klanjajući se njegovoj ćeri, otrča za domaćinom i htede da mu tutne u ruku dva‑tri talera. To je, kaže, za prenoćište, i da se kupi poklon, od njega, za gospožicu Valdenzer.
Isakovič onda ponovi što je lakeju rekao, pa dodade da kod svog rođaka, zna, da ima poveći broj talera, koje mu je, iz Hungarije, preko počtenorodnog Rakosavleviča poslao. Mladić se onda nasmeja, pa reče Pavlu da uđe.
se vratila, zatim, da namesti postelju kapetanu, i reče mu da će mu računati terezijanski taler, za svaki dan, a dva talera za svaku noć. A dolaziće kod njega da ruča. Žuri se, kaže, jer joj je puna kuća gostiju.
i viku pri odlasku kockara, koji su odlazili, kad svane, iz kuće gospože Huml, izgubivši ne samo novac, do poslednjeg talera, nego i satove, burmutice, prstenje, pa katkad i dugmad sa kaputa, srebrna.