Radičević, Branko - PESME
Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo Hajci, — vesela mu majka!
Obazre se — vesela mu majka! To je Tale, i sa njime Hajka. Ona Talu srce je ponela, Al' ga. neće evo Hajka bela, Njeno sunce ostalo nazada: „Puštaj, puštaj!
Oh, Tale je štono vidiš tuna, Što s' otima, divna je Ajkuna. Ona Talu srce je ponela, Al' ga neće evo moma bela, Njeno sunce ostalo odzada. „Puštaj, puštaj!“ viče moma mlada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa je petu knjigu nakitio, te je šale Liki i Krbavi — na koleno Ličkom Mustaj-begu i do njega od Orašca Talu: „Eto knjiga, dvije četobaše! Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe!