Obradović, Dositej - BASNE
Nejma nebu blagovonijega tamnjana ni prija|tnijega prinosa i molepstvija nego kad dobri i pošteni čovek, delajući, Tvorca svoga slavi i o njemu misli, i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara. On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti.
Stanko prinese harambaši žara na jednom iveru, a ovaj iz svog jandžika izvadi zrno tamnjana, spusti na žeravicu pa poče kaditi sebe i družinu. Molitva je bila topla i srdačna.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I to neka mu je s jadom prosto. No taj čovek nagnao njegovu popadiju da napuni kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči tobože da ga