Dučić, Jovan - PESME
Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom. I nemo i sporo osluškuje tada Neku tamnu jesen u duši, gde tako Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako... I čujem, u meni list za listom pada.
A sve možda zato što ljubim kô prije. RASTANAK Opet sam te sreo tamnu, punu sete — Braniš nevidljivoj suzi da poteče; Kô sen beznadeždni, tako, jadno dete, Ti beše pored nas celo jedno
Moju ljubav tamnu kao mrak u česti, Ja ispunih mržnjom, kajanjem i strahom — No žeđ za izdajstvom pretvori se mahom Sva u novi zavet i
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo, Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari; I kao da svemu ti beše poreklo, Sunce što mi
Njena svetlost je bila tolika da taj čovek nikad u životu nije znao ni za mračnu šumu ni za tamnu stazu. SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je šarena gomila prateći jednog čoveka
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali snu ne zapoveda đeda, niti se on boji njegove kletve! Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj se nešto prevrte u grudima.
Seljaci slegoše ramenima i, sami ne znajući zašto, dadoše se u nekaku tamnu slutnju. Drugoga dana izišao učitelj u mehanu. Sjedne sam, namrgodi se, pa ćuti. Poruči štogod da jede, pa opet u školu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ruku, osećao kako munjevito nestaju sve one ružne, nedostojne sumnje što su na putu bezdušno ubačene u onu njegovu tamnu dubinu duše.
Afrika
da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
, toliko mi je isto bio malo simpatičan i Pebenjani. I jedan i drugi, šakali u otimanju o ovu tamnu afričku savanu. Jedini prijatelj koga sam imao ovde usred divljine bio je Mej crnac Baule, koji mi, videvši da sam
Ja sam pisao na kolenu, u noći, tamnu senku reči, pesama koje su jedino želele da se njima dopadnu, ali koje su odjednom i samog mene oduševile.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
već pri prvom zaokretu, Pavle, preneražen, oseti kako im se obrazi, grudi, lica, dodiruju, i kako mu usta kliznuše, u tamnu dolinu njenog korzeta. Odskočio je kao oparen. Vikao je, da on nije vičan takvoj igri, i molio je da ga izvine.
Na vidiku. Zelenilo šumaraka bilo je, tu, gusto, i sve je češće skrivalo kola, u neku brdsku, tamnu, hladnu, senku. Pored puta, u visokoj travi, sve je bilo zaraslo u mirisno cveće.
izide, u mislima, na osnovu tog brbljanja, Tekla, kao neko vitko, vanredno, mlado stvorenje, koje ima lice lepo, a kosu tamnu, kao crnu grivu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odmah potom utonu glavačke u neku bezdan žutu, zelenu tamnu, pa sasvim mračnu i ledenu, što se sklopi nad njim. Kad se opet pojavi, u svetlosti nad vodom, među konjima pobesnelim
Igrajući se malim, zlatnim krstom, tako da je njegove poglede privukla, u ružičastu i tamnu dolinu svojih grudi, ona ga upita da li su njena putnička kola, sa mladim grafom Patašičem, koji će je pratiti do
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Doručak je na stolu. Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine. Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela. Niko ne spominje onu devojku koja je otišla ko zna kud?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim njivama rade pri fenjerima.
Da te koji nije uplašio, šta li? — Ništa! — muca ona. — Kako ništa? Ne boj se. Ništa nema. — Pokazuju joj na mirnu, tamnu noć, kuću, dosećajući se za njene noćne snove i priviđenja.
Kostić, Laza - PESME
Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima.
— čuje se nečiji glas kao urlik. Kroz prozorče na štitu, prema mesečevoj svetlosti, ugledasmo tamnu, iskrivljenu siluetu mosta. Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast, polako, u umiranju smiri, i čula upokoje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ćuvi!... drekne uplašena buljina i zamaše nezgrapnim krilima kroz tamnu grobnicu od bučja i grmevlja... Tada naiđe povetarac i zanjiha uspavano bučje, te mu šapat pretvori u brujanje; bučje se
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Posle trodnevnog putovanja, pred veče, ugledali smo u daljini dugu tamnu siluetu najbližega od Azorskih ostrva, koja se gubila u retkoj plavičastoj izmaglici i koju smo, zbog pomrčine što je
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Ne bi hteo da sam u njenoj koži! IKONIJA: Šta ćeš ti ovde, crna nesretnice? GOSPAVA: Sprovode me u tamnu kuću, na robiju! MILE: Mnogo joje grbava situacija! GOSPAVA: Ikonija, kumim te Bogom, probudi me!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Umesto da sa tobom plivam I ronim, prskam tvoje lice: Za mramorom se tvojim skrivam. U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vidim ono dete, ćutljivo i poslušno. Onog vrednog dečaka sa živim očima... Vukašin na njemu vidi istu kratku bradu, tamnu, koja ga je uvek podsećala na kupinov list prikačen da skrije lopticu podvaljka, vidi i prljav kožuh, onaj isti kožuh
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Moju ljubav, tamnu kao mrak u česti, Ja ispunih mržnjom, kajanjem i strahom No žeđ za izdajstvom pretvori se mahom Sva u novi zavet i slast
-------------------- Vetar me hladni do kostiju probi Na toplom suncu vedrog letnjeg dana. ...Al' sliku tamnu moje mračne kobi Odagna odjek klika razdragana: To seljančicâ u šarenu ruhu, S rukama punim ivanjskoga cveća, Gazeći
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sunce se približavalo već uveliko zenitu, a senka držalja zastava suzila se u kratku tamnu mrlju kad me propustiše kroz kapiju i izvedoše pred Rehmozisa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Istoga trenutka dohvati nož, kojim je sekao hleb, i diže se od trpeze. A Miloš ugleda pred sobom samo neku tamnu, nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča
U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se... A oči se uprle u crnu, tamnu noć, kao da u toj surovoj, nemoj crnini traže objašnjenje neke strašne misli, koja se rađa u zanesenoj glavi, ili bi da
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada zatvorim oči, ja neizbežno prvo vidim ujednačenu vrlo tamnu, plavu pozadinu kao što je nebo u vedrim noćima bez zvezda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Žene klekoše, a Marko časom zastade na nogama u tragu sunčeve zrake što se ušuljala u tamnu crkvicu kroz otvoreni prozorčić išaranih stakala.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
/ zabrežja i reka, / susrećem, / kao u snu, / umorne misli, / svoje”; (2) „A, / nad trešnjama i mladim višnjama, / tamnu i dugu maglu, / što se, / svuda, / širi, / u život pred nama, / gde se strast, / polako, / u umiranju smiri, / i čula
Petrović, Rastko - AFRIKA
da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
, toliko mi je isto bio malo simpatičan i Pebenjani. I jedan i drugi, šakali u otimanju o ovu tamnu afričku savanu. Jedini prijatelj koga sam imao ovde usred divljine bio je Mej crnac Baule, koji mi, videvši da sam
Ja sam pisao na kolenu, u noći, tamnu senku reči, pesama koje su jedino želele da se njima dopadnu, ali koje su odjednom i samog mene oduševile.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Izdigao sam se malo, još malo. Nazirem splet od žica, i ispod njih kao da opažam neku tamnu zmijastu prugu. — Eno ih! — pokaza mi vojnik u jednome pravcu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Onaj srebrnasti svetiteljski sjaj koji je oblio tamnu Mesečevu ploču zove se u nauci Sunčeva korona; ona je tajanstvene, verovatno električne prirode.
ste kadgod posmatrali sićušna zrnca prašine kako se kovitlaju i trepere u sunčevom zraku, propuštenom kroz pukotinu u tamnu sobu. Naše sunce je takvo zrnce u prašini vasione. Prašina od deset hiljada miliona sunaca!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku. — Kod prvog topa!
Kao hteo bih da stane... — Jaoj, ne dajte me! — viknu neko iza mojih leđa. Ja se upola okretoh i videh samo jednu tamnu masu, koju voda valja. I nehotice zaustavih konja. — Terajte, što stojite! — viče sa obale poručnik Kosta.
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg. Posmatrali smo zanemeli.
Petrović, Rastko - PESME
I provlače se lagano, fosforno ponorne reke, Tankim mlazima sjaja, ruke koje su ljubile, Kroz tamnu ponoć zemlje, izmeđ žilica smreke, Ispod toliko bila koje su svud sadile.
Kao dva bela labuda ruke jedna ka drugoj plove, dva jedra po moru mešajući tamnu bledoću, Spustite l' svoje ruke u srebrne virove, I ubrusa spremite im mekih s aromatima čistoću.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla crno ocrtavaju. Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma.