Jakšić, Đura - PROZA
Hteo ga je i popa Tanasije oteti, da njime vodicu sveti, ha, ha!... Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kapetan, pak, po imenu Tanasije Jeličić, stajaše gotovo ceo dan na jednom mestu, podbočivši se na sablju. Lice mu beše okrenuto strani s koje lađa
I kapetan Tanasije već treći put uzamance dolazi čak s pozicije na lađu, s teškom mukom izmoljavajući dopuštenje od komandanta, jer mu se
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
OŽALOŠĆENA PORODICA (KOMEDIJA U TRI ČINA) LICA Agaton Arsić, sreski načelnik u penziji Tanasije Dimitrijević, trgovac Proka Purić, opštinski činovnik Trifun Spasić, nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr
AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek. AGATON: Takvi se ljudi ne rađaju dvaput. TANASIJE: Pošten, čestit...
Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek. AGATON: Takvi se ljudi ne rađaju dvaput. TANASIJE: Pošten, čestit...
PROKA: Nije bilo siromaha kome nije pružio ruku. GINA: Pomogao, bome, i levo i desno! TANASIJE: Šteta odista, takav čovek! AGATON: I kakvo je to poštenje bilo! TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo!
GINA: Pomogao, bome, i levo i desno! TANASIJE: Šteta odista, takav čovek! AGATON: I kakvo je to poštenje bilo! TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo! PROKA: More, kako zajeo i oteo; davao je. VIDA: Davao je, bome, i kapom i šakom.
Imalo je valjda odakle da se plati, a pokojnik je toliko zaslužio? TANASIJE: Trebalo je uzeti bar tri sveštenika. VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao.
AGATON: Šta ćemo, tako je pokojnik želeo i tako je naredio. TANASIJE: Bio je dobar i čestit čovek, to mu se mora priznati, ali je nekako izbegavao familiju.
opozicione novine, a ne možeš ti tražiti od opozicionih novina da pišu kako sam ostavio mirišljavi trag za sobom. TANASIJE: Ama, i bez toga, drugo je to, Agatone, upravljati narodom, a drugo je upravljati imanjem.
AGATON: Nije drugo, Tanasije, nije to drugo. I za jedno i za drugo treba imati iskustva i ruku. A deder, kaži mi ga ovde, među vama, ko bi bio za
A deder, kaži mi ga ovde, među vama, ko bi bio za taj posao? 'Ajde reci, je l' ovaj Tanasije? Pa on da je valjao, valjao bi najpre sebi, a ne bi pao pod stečaj. TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?!
'Ajde reci, je l' ovaj Tanasije? Pa on da je valjao, valjao bi najpre sebi, a ne bi pao pod stečaj. TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja?
Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se. Eto, pronašli ti i neko lažno vođenje knjiga. TANASIJE: Ako su i pronašli, nisam ja vodio knjige, nego knjigovođa. AGATON: Pa knjigovođa, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Poljanom se razlegalo: „Ja.... ja“, u raznim tonovima i oktavama, dok se jedan pri pomenu: Tanasije Prvulović, prodra iz sveg glasa i odjek se odbi o zidove štala. — Ti, Taso, kao da si guštere gutao!
Ponoć je bila prošla... Vojnici su se zbili u male grupice i pričali. Čujem kako Tanasije objašnjava da je u turski rat pošao sa jednim dinarom u džepu, a vratio se iz rata sa sto dinara.
Neki, sigurno oni kojima je ovo prvi rat, zapitkuju: kako je to moguće. — Vešta veština i brza brzina! — poče Tanasije da razlaže, ali ga prekide oštra komanda: „Na svoja mesta!“ Vojnici se raziđoše.
A nekad su opet vojnici strogo kažnjavani. Bilo je to u jednom selu pokraj Morave, kada je Tanasije Prvulović izleteo iz jedne kuće sa zaklanom kokoškom, pa je mahao kroz vazduh da bi joj posle lakše perje počupao.
A sutradan, na maršu, vozari su na svakom zastanku brisali oči i grudi u konja. Tanasije Prvulović, telefonista, koji je sam izvukao više batina nego svi skupa vojnici u bateriji, zadovoljan što su ga
Već smo se navikli na sve nevolje ovoga dugotrajnog marša, pa nas je počela pomalo mučiti i dosada. Čak mi se i Tanasije žali: — Mršava posla, gospodine naredniče... Po tri sata maršujemo, dok naiđemo na selo. Stigli smo u Lazarevac.
Vozari su još vodali konje, kad ispade Tanasije i saopšti vojnicima da se sa brežuljka, gde nema žagora, čuju pucnji topova.
A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi. Jedino je Tanasije bezbrižan, objahao lafet i zaglabao klip kuvanog kukuruza koji je digao negde uz put.
Onda se priseti, i okrete se: — Ponesi i te konopce, makar štogod. — Nema za nas hleba — veli Tanasije dodajući konopce. — Prošli su oni kroz sto ruku. Kada pređosmo bateriju, vojnici veselo razgovaraju.
Ali ga već pretresli. E, što nisam pešak! — Zar mrtvog čoveka! — Ih, štagar sam ih opipao za vreme turskog rata! — Tanasije se raspričao kako je preturao leševe turskih vojnika, misleći svakako da to mene zanima.
Pogledao sam u pravcu gde su i ostali vojnici gledali i smeškali se. A iz jaruge se izvlačio Tanasije Prvulović, raskopčane bluze, nakrivljene šajkače, a košulja mu puna nekih stvari, pa mu se obesila kao guša u kokoši.
Pokušavao je Tanasije da se zakopča, prilazeći potporučniku Aleksandru. — Je li, grofe, gde smo mi noćas?... A?... Nama popucaše grbine
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— More ćuti, grade se bez nužde nakarade. Sazdao ih Bog lijepe, ka' što već more biti, a one se same ruže, veli Tanasije Prekić. — Ama jes' čuo, Marko, i vi ljudi!
Nađi i jednu ženu. — Strina Joka će poći i Mićo, Pero i č'a Tanasije. — More, ne poveravaj se čiči! — Ne beri brige, znam ja njega. Ide taj na veselje, k'o slepci na daću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
REKA 37 „MALARIJA NAS SAKUPILA, MALARIJA RAZJURILA“ 53 „HRISTOS VASKRESE“ 74 NA LEĐIMA JEŽA 89 PODNAREDNIK TANASIJE 133 PTIČICE NEBESNE 141 FRONT I POZADINA 158 ARLETA 182 PREKO TALASA KRVI 214 EPILOG 223 GODINA HILjADU DEVETSTO
Osećali smo se kao siročići, bez igde ikoga... PODNAREDNIK TANASIJE Jedno prepodne javili su nam da je eksplodiralo zrno u topovskoj cevi brdske baterije i da su tom prilikom poginuli
Lice mu bilo tamno, imao je malu šiljatu bradicu i zašiljene brkove. Rekao bih da je Tanasije, ali otkuda on sa pešacima, kaplar je, i još pušku nosi. — Ja sam, Tanasije Prvulović. Rukovali smo se prijateljski.
Rekao bih da je Tanasije, ali otkuda on sa pešacima, kaplar je, i još pušku nosi. — Ja sam, Tanasije Prvulović. Rukovali smo se prijateljski. Pitao sam ga zašto nosi pušku.
dobili nalog da uhvate po svaku cenu jednog živog Bugarina, prijavio se kao dobrovoljac da učestvuje u ovom hvatanju i Tanasije. Tada mi je ukratko izložio kako se to sve odigralo. Duvao je, veli, vetar i bila je mračna noć.
Ali kad ga mi bocnusmo, on poleti prvi. Sad ih sprovode u diviziju. Tanasije mi se hvali da ga je komandant puka predložio za podnarednika, za ovaj herojski podvig. —...
— A zašto si pustio bradu? — Za priliku... Tako, kako je kad zgoda. — Tanasije izvadi iz džepa francuski bere i natuče ga na glavu.
— Kad pođem u Solun, za naše straže ja sam Francuz. Kažem samo: „že Franzez“ — i prolazim svuda. Tanasije pozdravi i veselo odskakuta za svojim drugovima. — Šta da se radi! — reče komandir i mahnu glavom.
— Alal ti vera, druže! — dobacio sam mu. — Tako Tasa pegla! — odgovorio je onaj ispod džaka. Gle, Tanasije!... I uvek on. — Znaš li ko te pita?
— Bravo... Ti guraš, Taso! — „Ki“ mećava, gospodin potporučnik. Priča mi Tanasije da je na starom položaju živeo ne može biti bolje. — Kod oni Bugari, što gi ufatismo, nađosmo dve „iljadarce“ u france.
Za njima je žurio i jedan bez puške, mali, šepav, u čizmama... Tanasije. Pred ostacima rovova zastali su, zverajući na sve strane. Nekolicina priđoše obazrivo... Za njima su išli ostali...
Preskočiše rovove neprijateljske... Vraćali se i nešto zagledali... Pošli zatim levo i desno, duž rovova. Tanasije se ispravi: — Braćo, svi su mrtvi... Hajte brže!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Čak i najistaknutiji među pesnicima Čedomir Minderović (1912-1966), Tanasije Mladenović (1913) i suzdržaniji liričar Dušan Kostić (1917) nisu sa čisto književnog stanovišta značajni po onome što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Zar me ne poznajete? Ja se sećam jednoga takvoga lica, ali taj je... da, da, komandir mi je pričao da je Tanasije poginuo. I ja sumnjivo zavrteh glavom. — Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ.
I ja sumnjivo zavrteh glavom. — Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ. Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno.
— Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ. Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno. Smeje se i Tasa, pokazujući svoje bele zube.
Tek kada je nastao prasak pušaka, Tanasije se okrete i vide kako jedan Bugarin protrča pored zemunice. Shvatio je odmah.
I našao se tako Tanasije usamljen. Ali on se svije uz neke druge jedinice i prilikom opšteg povlačenja i on je išao sa njima, ne znajući gde mu je
— Isečem ja na kriške, pa ispod koporana. Tada su baš odabirali bolesne vojnike. Priseti se Tanasije da bi se i on mogao javiti. Ali nije imao ko da ga prijavi.
Ugledaju ga Englezi onako jadna i odrpana, odnesu u svoju komandu i dobro nahrane. Tu je i spavao. Uvideo je Tanasije da mu je ovde mnogo bolje nego u logoru, i onda se napravio vredan i počeo da pomaže Englezima oko čišćenja automobila.
Englezi, videći ga onako iscepana, dadu mu jedno novo odelo i nov šator. Ali Tanasije digne sutradan šator, razume se, i proda ga nekim našim oficirima.
što je sa Englezima govorio mimikom, tako se isto sporazumevao i sa srpskim oficirima, i oni su bili u uverenju, priča Tanasije, da je on „pravi pravcati Englez“.
— Duša ni iska! — veli Tanasije da je rekao Englezima. A i ti Englezi bili neki siromašni ljudi, a njihova Engleska bogata zemlja, te se jedan prisetio
Englez da izvlači iz magacina, a Tanasije da prodaje. Posao je išao ne može biti bolje. Naročito su mnogo tražena šatorska krila. — Ih, gospodin potporučnik...
— Ih, gospodin potporučnik... Nemam pusto ovde Englesku, pa celu da je prodam... Ali jednoga dana doznao je Tanasije da je pristigao i njegov puk. Napustio je odmah svoje Engleze i pošao da se prijavi u bateriju. Dočekali su ga radosno.