Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sam cvet kao kakvo živo biće, koje podnosi veličanstveno silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od upornoga rada što je u njemu; od toga drhću i zeleni listovi iznad cveta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i ašikujući sa tihim jesenjim povetarcem, ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što
Rakić, Milan - PESME
Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima. Slična tankoj struni, Zatreperi samo duša moja mlada, I osetim da se u njoj nešto struni, Bezglasno i tiho.
Pandurović, Sima - PESME
Dani su mojih želja ređi, A horizonti misli bleđi; Pauk u svojoj tankoj pređi Na nadama se sunča svelim. Bilo je dobrih, starih dana, Kada je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
onom času punom obaja; Da on se to sad iz groba budi, Pa u toj noći čezne i žudi, Kroz cvetak duše, u zraku snuje, U tankoj magli očaran hrli; Da vlasi ove to njega kriju Dok smrt se kroz njih s životom grli; Oh, šta bi dao, te suze sjajne Da
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegov centar leži, kao što vidite, na ovoj tankoj plavoj pravoj liniji koja spaja centar Zemlje sa centrom Sunca. U ovakvom međusobnom položaju tih triju tela, vide nad
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sklapao sam oči da bih na tankoj kožici vjeđa osjetio te male zapahe ništavila. XII Neke stvari kao da su najbolje, najčistije, najizvornije baš u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog, Dokle bezumlje tešku koprenu Na čula baci žrtve klonule...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja. Sada je stajala lako oslonjena na kameni zid, u tankoj haljini boje ružičastog vina, mlada i bujna, lepa kao greh. Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša.
Dimitrije Zatišje je. Brzan me je za neko vreme ostavio na miru. Ležim na tankoj ponjavi koju sam prostro na patos u ovom tesnom sobičku u potkrovlju južne kule, pod glavu sam poturio dlan i gledam u
Ostajao bih znojav na mrazu od koga puca cerić, u tankoj košulji, sve dok se ne bih smirio, a to je znalo da potraje i da potraje, pa ipak nikada ni kijavicu ne bih zaradio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom. A on je tiho pristupio meki, No tuga beše na licu mu bledom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U tankoj senci osušenog bagrema ispred dečakove kuće — dahtao je pas. Uzalud su se nadali da će nekom u susret potrčati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam jednom ovuda prošao i lomio grozna vinograda, pripazi me Ljutica Bogdane na kobili tankoj bedeviji; ja ne smjedoh ščekati Bogdana, već pobjegoh uz kršno primorje.
Poćera me Ljutica Bogdane na njegovoj tankoj bedeviji: da mi ne bi Šarca od mejdana, doista me uvatiti šćaše; već mi Šarac stade odmicati, a kobila poče ostajati.
Al', tako mi moje vjere tvrde, hoće tebe pobro izbaviti jal' za blago, jali na junaštvo!“ Pa on ode svojoj tankoj kuli, sjede malo te se napi vina, pa pripasa sablju okovanu, i prigrnu ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od
Pobježe mu Vuča dženerale na njegovoj tankoj bedeviji, poćera ga na Šarinu Marko. Brza mu je pusta bedevija, šćaše uteć gradu Varadinu; ljuljnu Marko teškom
Stade jeka bijela Stambola, al' eto ti crna Arapina na kobili tankoj bedeviji, i za njime pet stotina svata, pet stotina crnijeh Arapa: Arap đever, stari svat Arapin, a Arapin crni
šeće: „Kralju Đurđu od Maćedonije, odi, kralju, da se promenimo: daj ti meni dvanaest vojvoda, gole, bose, u košulji tankoj, ja ću tebi tri stotin' Madžara sve na konjma, pod oružjem svetlim, i daću ti šeset Karavlaa, i daću ti na svaku
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Momčina ostavi posao i zajedno s dječacima pope se na zaobljeni vrh brežuljka i zagleda se u daljinu. Na bjeličastoj tankoj traci ceste u polju pod planinom jedva su se nazirale crne bube kako mile jedna za drugom. — Eno ih, ono su tenkovi!