Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svilokosić — još i sad đavolan, uživa kad se njih dve taru — rado ode tamo, pod vidom da još naknadi i, ma docnije, patrona čestita. Sad tek poče Alka Micu pretresati svakojako.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sa izlizanih ploča, o koje godinama taru pantalone, starci mogu lepo da vide oba kraka ceste: onaj ravni, što dolazi iz belog sveta sa severa, prav kao strela,
Radičević, Branko - PESME
pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ni postojale ili su, u najbolju ruku, bile nešto na formu dosadnih, vječito prisutnih mačaka: motaju ti se oko nogu, taru o kožuh, mijauču i grebu, a bez njih ipak nije nijedna kuća. Šta ćeš, božja kazna, trpi i ćuti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KRLETKA Ko u krletku neku staru Uvlačim se i s pesmom novom: O vazduh mi se ruke taru, Svijam se ko pod niskim krovom. I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji.
Ćosić, Dobrica - KORENI
obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona pliva u beličastoj izmaglici, možda je moje, staje. Sluša. Hoće da veruje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
onom običnom, prosječnom, svakidašnjem čovjeku, koji tvori bazu ljudske piramide i koga takve istine-zubobolje najviše taru i pogađaju. Jer i time on biva prikraćen u onom osnovnom ljudskom pravu: u pravu da mu se bar prizna njegova nesreća.
gajitelje svilenih buba, vlasnike malih tkaonica, solidne gazde koji se mnogo znoje i koji novim, još krutim maramicama taru od sunca opaljeno čelo i preznojenu kožu svojih zelenih šešira.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ne riču nam više sa plandišta zadrigli bakovi niti nam bodu čeljadi; ne taru nam više silne volovanice plotova i ušjeva kô u ono staro, blentavo, tursko vrijeme.
Petrović, Rastko - PESME
Eskimoski čamci, koji klize niz vodu, Otprate me svojim tokom do bolova - nebesima; Šesnaest hiljada robinja taru velikoga boga uljima, Na dlanu mu engleska flotila njiše se: Admiral, veći od palca, harangira Napoleona, Vasiona