Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne da ćerku! A traži da Đurđe vrati miraz koji je dobio! Đurđe se siromah kolebao. Priznavao je tastu da se ni njemu ne ide u Rosiju, ali, eto, zarekao se bratučedu, a potpisao spisak Ševiču, pa mu je teško.
Dolazi, kaže, svaki čas, sa ženom, u Budim, tastu, bogatom Despotoviču, voskaru, jer je uvek dužan i predužan, na faraonu.
“ – ali je bilo jasno da se šali. Pavle je, uostalom, navaljivao na Petra da se pokori tastu i da, ili odustane od selidbe u Rosiju, ili da ženu, do proleća, ostavi ocu.
On se bio, kao baba, uplašio da će ga stići tastovo prokletstvo. Sad je rešio da ćuti, i da tastu pokaže da i bez tasta, sa svojom ženom, u Rosiji, i kao lajtnant, može živeti, sretno, i lepo!
Taman se spremao da pošalje epistolu, tastu, u Novom Sadu. Žena će mu svisnuti, kad bude čula, da joj je otac, u daljini, u samoći, umro. Pokvariće joj se i mleko.
Svojim je laktom, toplotu crepa, ispitivao. Kao da je naslutio, šta će Petar imati da čuje, o tastu, Pavle je nekoliko puta, pri tom povijanju deteta, mrmljao, nežno, kako jedni Isakoviči umiru, ali se drugi rađaju.
Sudeći prema pismima Đurđevim, tastu, Mirgorod je tada morao biti lepo i prijatno mesto, sa svojim drvenim crkvama, utvrđenjima, barakama, i Komandom,
Teodosije - ŽITIJA
Kralj se zbog ovoga veoma obradova, i poslavši najčasnijega od svojih blagorodnih ljudi k svojemu tastu, caru Asenu, javi caru svoju molbu u pogledu svetoga, pa ako zapovedi — da se ispuni.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tomča navodadžije dočeka ne može biti bolje. Ali tastu, efendi-Miti, posla „lakat“ i sa njim i taku neku | sramotnu reč, psovku, da se po tome videlo, kako se on sasvim
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bi[h] se služiti mu ne godinu ili dve, no toliko godina koliko je sveti patrijarh Jakov za prekrasnu Rahilu Lavanu tastu svome služio.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I obećô sam duždu, tastu mom, Hiljadu dece gorske poslati, Da mu u veljoj bedi pomognu Ugnjetatelja srpskog pobiti. — Pa pristajete l’ na to vi!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
zabodenu na grančicu sa tri kraka u tri pravca (»konjče«) i »načičkanu sitnim iglicama«, pa tu j. mladoženja baci prema tastu, provodadžija je baci pod devojačke noge, mladoženja je dohvati, tašta je pospe rakijom, i posle toga ta j.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš
Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako je.
Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu Jug-Bogdanu, ka šureva devet Jugovića; tazbina me ta željkuje moja“.
No da vidiš što sam neveseo: stiže knjiga od malene Banjske, baš od moje ostarjele majek“. Kaže jade tastu na uranku: kako su mi dvori poharani, kako su mu sluge razagnate, kako li je majka pregažena, kako li je ljuba
vranac konjic svezan, sitna mu je zopca ustaknuta; pred njim sjedi dijete Maksime, na koljenu sitnu knjigu piše svome tastu, duždu od Mletaka, a dvori ga zlosretna đevojka; na mezile knjigu opravio: „O moj taste, dužde od Mletaka, kupi vojsku,