Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
kad se ti pre obuče i obu! — Ne pitaj, moj Strahinja! — odgovori Radojka još tiše. — Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zverajući na sve strane, on protrča pored invalida i zaustavi se na kraju publike: — Pa gde je? — Tata! — viknu vojnik milostivno, okrećući se na jednoj nozi i podupirući se štakom. — Tata! Ta evo me!
— Tata! — viknu vojnik milostivno, okrećući se na jednoj nozi i podupirući se štakom. — Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda — pa onda tresnu o zemlju.
Na! — Hvala, gospodin-kapetane! — reče vojnik, isto onako pozdravljajući kapetana. — Drži, tata! Ja nemam ruke. — Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo, praktikant. — Hvala, braćo!
— Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo, praktikant. — Hvala, braćo! Drži, tata! — Evo ti da kupiš duvana! — reče Marinko magazadžija, i pruži mu nekoliko dukata.
Vojnik, s mukom pridržavajući štaku, skide kapu i podmetnu je magazadžiji da turi u nju novce. — Hvala, braćo! Drži, tata! Blagoje uze kapu u obe ruke, metnu u nju sahat, lulu i dukate. Narod poče redom spuštati u kapu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
u tome se i táta odljutio malo, a i máma se zauzela i umirivala ga spominjući mu iz davnih vremena neke dére i evedre; a tata se seća, pa samo suče zadovoljno desni brk pa veli: »Al’ i jesam bio momak; aj, šta veliš?!
Juco, dete moje, idi u kujnu, još malo pa treba večerati; znaš da tata vole ranije da večera. — Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče
Ne želi baš, al’ ne bi joj ni nepravo bilo. Tako misli, a jednako kopa motičicom što joj je tata naručio kod Orestija kovača. Kopa i misli. Učini joj se k’o da su zalupila baštinska vrata. Sluša. Nema ništa.
Ona je volela svoje piliće i guščiće, i svoju Milku koju joj je tata još kao junicu poklonio, a od čijeg je prodanog mleka spuštala krajcare i seksere u svoju lončarsku »šparkasu«.
A Jula će ga čuti jedina u kući, jer tata joj spava čak u avliji ispod komarnika, a ona s mámom u sobi sa sokaka gde obično sve udavače najradije spavaju.
Seća se kako su dvaput silazili u podrum po vino, i on i Jula. — »Deco, nema vina; dones’te vina! Tata je žedan, a i gosti su!« veli razdragani domaćin. — »Sevaj, Tino, u podrum po vino«, dodaje g.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Kanda ste mi iz usta izvukli! Baš sam vas hteo o tome upitati. Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke?
— Koliko bi' ja hteo iskati, o tom nemojte ni pitati, no samo: koliko se mogu od vas nadati? — Tata je kazao da će pored Savke dati osam stotina forinti, a ja ću joj dati lep štafirung, kanape, stolice, dva šifonjera i
— Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na čemu sam... — Dakle, ja vas uveravam da će moj tata dati hiljadu forinti. — E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati? — Hoću. — I ja hoću.
Gospođa Jelka ga uverava da jeste, da na sve pristaje tata i da ga samo želi videti. Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž.
da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga. Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje.
, a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga. Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje. Ljuba čeka da tata započne, ali kad drugi dan, tata ga još ne pušta, a ovamo ništa ne spominje.
Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje. Ljuba čeka da tata započne, ali kad drugi dan, tata ga još ne pušta, a ovamo ništa ne spominje.
— Drago mi je! Koliko mu je godina? Nešto je slab. — Sad mu je druga godina. Slabačak je, al’ će ga tata na leto u ilidže voditi. Dete ima svoj grunt, a tata mu je tutor, pa neka troši. — Verujte, nije vredno trošiti!
Nešto je slab. — Sad mu je druga godina. Slabačak je, al’ će ga tata na leto u ilidže voditi. Dete ima svoj grunt, a tata mu je tutor, pa neka troši. — Verujte, nije vredno trošiti! Doktori samo svoje teraju.
Doktori samo svoje teraju. Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati. — Ta kad se ima, neka se troši. Na to dođe i tata, gospodar Peršunović, solidan stariji čovek, kaput mu je do pete, a visok šešir. — Drago mi je, gospodo, dobro došli!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Šta ti je nažao učinila? VUKICA: Nesnosna mi je. Hoćeš li mi verovati, tata, da ni o čemu drugom ne razgovara, kad joj odem, do o prvoj bračnoj noći.
Pravim zbirku mustri materijala za venčanu haljinu; to je moja pasija. VUKICA: Pa što zamerate, tata, tetki? Bolje to no da zbira mačke kô strina Jovanka.
VUKICA (Spasoju): Čuješ li ga, tata, on to naziva krivicom? (Ljubomiru.) To nije krivica, to je zločin. Zanemarivati verenicu kao što vi to činite, navići
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nije potrebno da govoriš kod kuće o tome, znaš. - Znam. Tata će te ubiti kad dođe! - Skupila je usta, a oči su joj postale malo crvene pri krajevima, dok me je gledala kao da me
- Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat! Na njenom okruglom licu s očima kao u lutke javilo se
Mama je ćutala izbegavajući da me pogleda. - Tvoj muž je izjavio da me se stidiš! - rekoh. - Tata je takođe rekao da me se stidi. - A da li se ti samoga sebe stidiš?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, pazi se šta će ono prvo reći: ako kaže mama, dobiće sestru, a ako kaže tata, dobiće brata. U Crnoj Gori „kada je žena bređa, valja pitati dijete šta će roditi, pak ako ono reče djetića ili
Deci svojoj ona će reći: tata vam je to i to kazao... Najčešće ga obeležava zamenicom on“, piše Milićević.³⁵ Na Kosovu za ženu je „ime muževljevo
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako mu nađeno samo prenoći u nedrima ili pod uzglavljem, da se za utaju kazni po zakonu koji kažnjava okorelog tata. O BOŽJEM SUDU Da okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu. Jer njihov tata ili njihov ujak je to i to, čuo si, zar ne? Čuo sam. One mogu da urede da se stvar prevede. Možda bi bilo interesantno?
Ne mogu ništa da obećaju dok ne vide o čemu se radi. Pošalji svakako! Njen tata pripada najvišim... Svakako si čuo? Kako da ne!
— Neću kapu, neću kapu! — vrišti dete. — Ići ćemo tatinim autom. Tata ima auto, znaš? —Taksi, srce... — ispravlja je nežno majka. —Šta je to taksi?
Posle dolazi na red jagnjeće pečenje, na kraju supa, a onda Ljiljanin tata uzima aperitiv. Sve je naopačke! — Ali, kod mog dede se jede obrnuto? — čudi se Makijeva ćerka.
! Nigde nijednog mesta u ulici . . . – Zdravo, deco! – Zdravo, mama! Zdravo, tata! Kako ste se proveli? – Sjajno! Šta ima večeras na televiziji?
Matavulj, Simo - USKOK
Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ! Da oružja i mejdana, ja se nadam! Te će biti kâ i tata, ja se nadam! I osvetit’ tajka svoga, kako treba!...
On sjede i stade vikati: — Ha, udri, za krst časni! Urte! — Tata! Tata! — viknu ga ona. — A, urte, sokolovi!... Ha, Milune! Ha, Krcune!... Udri Mušovića! — Kuku meni!
On sjede i stade vikati: — Ha, udri, za krst časni! Urte! — Tata! Tata! — viknu ga ona. — A, urte, sokolovi!... Ha, Milune! Ha, Krcune!... Udri Mušovića! — Kuku meni! — vrisnu djevojka.
Vidje kako Milica preblijedi, kako joj pod grlom zaigra, ali joj glas malko zatreperi kad reče: — Šta mi to zboriš, tata!? Zašto me tako gledaš!? Zašto misliš da sam kriva? Šta hoćeš od mene? — Hoću čistu istinu!
Djevojka obori glavu, pokri lice rukama i zajeca: — Tata moj, zar ti meni tako zboriš!? Ti meni!... Ti meni!... Ti meni!...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega? DEVOJKA: Kako kaže mama i tata. PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.
MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao? MATI: Od Marića nema ništa. DEVOJKA: Zaboga, mamo, tako lepa prilika!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu kratku priču o zečjem repu. Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši
Veliki su majstori u šaranju uskršnjih jaja. Među lepše odeljke pripovesti ide onaj u kojem tata-zec išamara psa ukleštenog u jak i visok plot.
Da li je otac tata il’ - sudija za prekršaje? Mene otac stalno ispituje i želi ovo i ono da čuje. (…) I zašto nisam mislila i kako
majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.
i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.
Sremac, Stevan - PROZA
Što je ona ostavila za sina, to će on dobiti, samo sad da ne dobije i ono što je tata za njega spremio! Svrši se večera.
Čiji si bio barjaktar, blago meni? — Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća! — reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— ’Će ideš? — reče on s Mukom i pogleda upitno po ostalima. — ’Oću, ali ne boj mi se ti! Evo mama, tata, svi oni čuvaće te i paziti kao ja... Ne boj se ti...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš? Šta te to tako izuzetno zanima? — A, tu smo dakle! Gospodin tata bi želeo jednu ambicioznu naslednicu koja bi se načisto rasturala od životne energije, je l' da?
Sistem: „Srećnu Novu godinu, a možda i godinu i po, žele ti tata i mama ...“ Pobuna je bila završena. Nekako me je mrzelo da se družim sa bilo kim sem sa Mišelinom.
To ne mogu da dozvolim! — Neka te zove: tata! — Nisam mu je otac! — viknu, ali ga maman ućutka, da me ne probudi. — Opet, ako bude učtiv i hladan, to takođe može
Evo, ja sam kružila pola sata oko vaše kuće i nigde mesta ni od korova! Kola nisu luksuz, nego potreba —kaže tata. (To, njen muž!) čovek je, dok lupiš dlanom o dlan, izvan grada, u prirodi!
Za taj novac „Ford“ je sasvim pristojan automobil. Koliko vaša kola troše? Tata i ja vodimo evidenciju. Aha, evo knjižice! Dakle, ovako: u gradu deset litara, izvan grada — šest!
Do osamnaeste godine tata je radio gimnastiku umesto njega! Da se dete ne zamori, a da ipak ojača! Sem što mi je isponabijao komplekse zbog
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
To ti je vatra kovača Marka, tinja — zaboravljena. LOŽAČ ELEKTRIČNE CENTRALE Moj tata, ložač u elektrani, čarobnjak to je pravi, večeri svake, sa prvom zvijezdom, on mi se s posla javi.
Ubaci ugalj u ždrijelo peći, pokrene moćan stroj, a meni sine veselo svjetlo: javlja se tata moj. Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom
Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom svijetli. Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam
Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad. Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas nad svakim stolom po jedno sunce stvara.
Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno u noćne sate mirne. Ponekad samo zaigra svjetlo kao na vodi čun: to, valjda, tati za vrijeme
MAŠINOVOĐA Moj tata jaše crnoga konja, Arapa, vatru živu, putuje tata gvozdenim drumom, vozi — lokomotivu. Čudan je konjic u tate moga,
MAŠINOVOĐA Moj tata jaše crnoga konja, Arapa, vatru živu, putuje tata gvozdenim drumom, vozi — lokomotivu. Čudan je konjic u tate moga, klizi, ne ide kasom, za sobom vuče stotinu kola
Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri konjic-lokomotiva. Žuriš se, tata? Šta li nam nosi gvozdeni konjic tvoj? — Pogledaj, sinko, pokloni sami! Vozim neviđen broj!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mladić mu odmah viknu, smejući se: — Tata, odi da vidiš jednog gospodina koji te se seća. Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati.
Proveli ste noć na Ostrvu. — Kažu mi da vam je Pipo bio bolestan. — Dolazim od njega. Danas je ipak malo ustao. — Tata, on je i danas tražio mesa a Lonja mu je dala. Zašto čine to, kad je doktor dozvolio samo supu?
On je bio mažen sin, i, kao što je Pipo onda rekao, čovek koji voli svoj zanat — vedri ribar: — On neće da ti je sin, tata; kaže da piješ suviše i da te više žene ne vole!
— Šta to kažete? — upita starac, zbunjeno što je prekinut. — Gospodin hoće da vidi Pipa, tata. — Pipa? E pa hajdemo odmah — sigurno da još nije legao. — Ja se bojim da ga to ipak ne zamori.
— Sećaš se, tata, kako je poklonio barku na kojoj je njegov Kampos lovio? — O, govorilo se da Kamposov duh sedi svake noći u barci.
Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas. Ali mlađi brat poskoči: — Tata, zašto otvaraš prozor, kad može nazepsti? — Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć.
— Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć. Ozepšće, tata, bolje zatvori. — Dobro, dobro, evo zatvaram. Ali pametnije bi bilo da ima vazduha a da ne jede još mesa.
Možda ga je odjednom zavoleo zbog toga svežeg talasa vazduha. Zbog njega mu odjednom sve oprostio. — Tata, opet si srušio tu ciglu; sasvim ćeš mi razrušiti peć. Neću imati na čemu da kuvam.
Sem ako ne čekaš Pabla! — Mogu doći za vama kad obiđem najpre maloga Pedra; on se rasplače ponekad u mraku i tata se onda ljuti. Hoćeš li ti, Ivona, da me pričekaš časom, a onda ćemo sići zajedno, ili silaziš odmah?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Malo, popločano dvorište, jedno drvo, i... Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
polusvesno, kao i do sada; ali odjednom joj zasvetli u očima živa radost, ona skoči veselo, uzviknuši: — Gle, tata !... Otkud ti po ovakom vremenu?!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne.
Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica. — Bosa !... uzviknu ona, po ovakoj lapavici. Za Boga, tata, šta radite ?...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odjednom se otvoriše vrata, tata utrča ljut, surov, strašan kao što obično izgledaše poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu...
»Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem... »Udri!« — odgovara tata... Mama raširila oči, gleda uplašeno, pružila ruke unapred, kao da se zaklanja njima... teta potrča s nožem, zamahnu...
mamo!... ubiće me tata!... Oboje kao po komandi, pojuriše k detetu koje se već u pola diglo s postelje, pa ih gleda jadnim preplašenim očima..
vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga... Mama poče da plače vrlo često; tata stade dolaziti ljut, namršten... Pa onda poče svađa, najpre u drugoj sobi, a posle i pred njim, i tako sve gore...
Kad li će mama doći... ili možda neće više ni doći ovamo, nego će sad njega odvesti k njoj. Ali kako će onda tata?... Kako to... da ne budu svi zajedno jednako?... Kako će to biti?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
mehanu u selo) zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika, mladi telegrafista, a posle i tata mu, sam glavom okružni načelnik.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kući. Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta.
VI U pola dana Sve se smračilo I izopačilo Fino, bez plana. VII Mali Steva nešto zgrešio A tata se kobajagi nasmešio: „U ime roditeljskog zakona i prava Imaš da pojedeš dvanaest baklava!
KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti. Sa svoje strane, tata je dužan da bude dobar tata, Da se nađe detetu u bolesti, Da mu kupuje cipele i šal za oko vrata...
KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti. Sa svoje strane, tata je dužan da bude dobar tata, Da se nađe detetu u bolesti, Da mu kupuje cipele i šal za oko vrata...
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.
— Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti. Poneko dete misli da mu je tata najgori: Prgav i ljutit; tuče, ali ne tuče prutem.
Ali ložač se prene, ne da joj ni da trene, Ko tata kad je ljut zamrači mu se lice: Hoćeš li, možda, limuna? Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!... I razgrnu pred njom
Znaš šta će biti. Ali ja, tata, ako bude sudbina da ti to budem, imam | pre svega nešto da te molim. Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no
Istina, za sada tata nema takvu kuću kakva treba za tebe, ali će to tata tebi... Glas mu je bio takav, da Sofka oseti kako joj kroz grlo,
Istina, za sada tata nema takvu kuću kakva treba za tebe, ali će to tata tebi... Glas mu je bio takav, da Sofka oseti kako joj kroz grlo, čak na dno srca prodire. Ali i ona se pribra.
Marko se zaradova usled te njene pažnje a i uplaši, da se zbog toga drugi gore ne probude. — Ćuti, ćeri! Sada će tata da se vrati! Idem, da naredim kod kuće. Morao je to.
Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš
I Sofku već stid od tolikih darova i čisto poče da se i nećka: — Dosta, tato! — Sve će tebi tata! I sa njom poče da se penje, pustivši da ga ona vodi.
On, potresen, razdragan, samo promuca, hrabreći je: — Ne boj mi se, Sofke! Ne boj mi se, kćeri... Tata će sve... Čaršija, kojom su silazili, sve se više ispred njih širila I gubila, pošto se tu i završavala.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu.
“ sokoljaše on nekoga, a obrve mu se nabrale, a lice mu trzavica spopala i nekoliko krupnijeh kapi orosilo mu čelo. „Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu.
„Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu.
“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu. „Tata moj, neka!“ viknu djevojka i potrča k njemu.
Serdar se u taj mah odiže; grčevi mu lice skupili, a poblijeđele usne razjapile se. „Tata moj, što ti je noćas?“ zavapi Stana. Serdar ljosnu plećima na pustinu, kao mrtav.
„Nekate ljuđi, prebrodio sam ja sve!“ prekide serdar, pa odmah viknu: „Milice, kamo ta rakija već!“ „Ta evo je, tata!“ odgovori Stane začuđeno, jer već počela bješe obređivati. Svi to vidješe osim njega.
“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata! šta ti treba?“ pridade ona.
“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata! šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi.
Vidjela je sve to cura, jer se ni njoj ne spavaše, a može biti naslućivala je i uzrok očeve brige. „Ma tebi, tata, ne spava se?“ poče ona. „Bogme, dijete, ne... Jadi ga znali, nešto mi se razbio san... Da ako sad zaspem!
A ostavimo pa ću u jutro s Jokom...“ Tako se serdar ščinjao, a cura, uprav kao navlaš, njemu će: „Bogme, tata, ni meni se ne spava!“ „Hm!“ reče serdar. „A što? kakve su pa tebi brige, da ne sniš!
Videći e joj je zaludu otimati se, prisloni glavu na očeve grudi i briznu plakati, rekavši: „Tata moj, šta mi to zboriš?“ Suze je zagušiše.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
zlatni i lijepi prsten, uzme ga te stavi na prvi prst od desne ruke, i pružajući ruku put svoga oca reče mu: „Viđi tata, kako mi lijepo stoji.
Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: „Tata! vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa
ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve mimo i šta na svijetu lijepo, još se većma zaljubi i ocu reče: „Tata! ja hoću vjenčati ovoga mladića.
Kad ih otac dovede usred šume, reče im: „Sedite ovde malo, sad će tata doći.” Deca sednu, i on se tako ukrade od njih i otide kući, a deca čekajući onde oca ogladne, i kad bude pred noć, ona
“ Ona stane plakati i moliti se: „Jaoj tata, kako bih ja za oca pošla!“ A car je onda izvede na sud pred ministre, i oni još jednom reku da može otac uzeti kćer
Stanković, Borisav - JOVČA
Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata. JOVČA Da nisi što strašno sanjala? VASKA (trza se): Eh, ništa to! JOVČA Da nisi bolna? Da ti nije teško?
mu da je gleda takvu, hoće da je obraduje i ukloni, da bi ostao sam sa mislima koje ga spopadaju): Da vidiš što ti je tata doneo! Idi materi. I odmah da ti kroji, odmah, da...
Ustaj! Tata došao i... (Prijateljima koje propušta u svoju sobu, pored Sofije koja podiže sveću uz vrata i krije lice): Sad će ona,
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se. „Tatina.“ — „A, kako ti se zove tata?“ — „Šta se tebe tiče?“ Nikad seljačko dete nije tako bezobrazno kao ova gospodska napuža, mislio je brzo odlazeći, a
Zato sam se toliko zadržao. Sve sama poluranka. Kad njih uhranimo i prodamo, tata će ti iz Beograda doneti nešto. Neću sad da ti kažem. Pa neću, kad ti kupim, onda ćeš da znaš.
Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače. „Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.
Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.“ Đorđe zavuče ruku pod čergu, miluje mu nogu, otkriva je. I ona je modra! Ima li te gde, bože?
dosipao hladnu, nisam spavao kad su ti zubići izbijali, dovozio sam doktora nekoliko puta, a kad si ti prvo izgovorio tata, a ne nana, zemlja me nije držala od radosti. Jeste, Adame.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam velika Slobodanka Nikole Glišića. Moj tata je u ratu, a ja stanujem u Vatrogaskoj ulici. — O, — rekoh brišući oči — Boba je već velika! — Jest, matorka...
Jadni tata, šta će biti s njim; oh, dobri Bože, šta ćemo posle?“ I svu noć, cele bogovetne noći, jecamo tako na platformi vagona,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je moj tata odbornik, bilo bi drugo...
što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako... Nemoj, bolan!... Moj tata veli... — Idi ti to pričaj Milevi — prekide ga Stanka — ona se nešto češće pogleda s tobom. — To, vala, nije...
A šta ono drugo beše, ono lepo što sam mislio ?... Oblak pliva... ide u raj, a jest, o raju. Ko li je tamo ? — Moj tata izvesno, a i svi stari Dražovići... Istina jest, više nema nas Dražovića.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: — Tata, vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa
ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve mimo išta na svijetu lijepo, još se većma zaljubi i ocu reče: — Tata, ja hoću vjenčati ovoga mladića. Na ovo gar pristane, a ni mladiću ne bi žao te stvar pogođena: vjenčaju se po zakonu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Stari profesor, koga sam nazvao Tata Neptun (ovaj nadimak mu je posle i ostao), u početku je bio protiv takve kombinacije, ali je malo posle dao svoj
krstile, pa je sedeo u čelu stola i sa takvim dostojanstvom predsedavao, da je u punom smislu reči zaslužio nadimak ”Tata Neptun”.
njemu i njegovoj veseloj vojsci, kada glasnici prenesu vest o tome da njihovim vodenim carstvom pobedonosno prolaze ”Tata Neptun” i njegove lepe ”nimfe”.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
XXIII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (uleti): Mama, znaš šta je novo? Tata je postao ministar. ŽIVKA (ljubi ga): E, a ko ti je kazao, čedo.
RAKA: Jaoj, da znaš, mama, što volim što je tata postao ministar! ŽIVKA: E?!... A zašto? RAKA: Pa, odsad, kad me tata istuče, ja samo skupim demonstracije, pa se
RAKA: Jaoj, da znaš, mama, što volim što je tata postao ministar! ŽIVKA: E?!... A zašto? RAKA: Pa, odsad, kad me tata istuče, ja samo skupim demonstracije, pa se razderemo: dole vlada! ŽIVKA: Pregrizô jezik ti, dabogda!...
Stanković, Borisav - TAŠANA
A kako li će još lepša da bude kad i ova druga kuća bude sasvim gotova. Tata kaže da ćemo onda i šedrvan odavde uzeti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav. A tata će tvoj, evo, skoro lipsati! I treba.
Inače je čika Sava stajao ustrašen i od čudnog grada, i od strašne klinike. — Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom kaputu, i nosio evo ovakvu iglu da se drugima ubrizga lek... lek?...
Josif udara po onom pustom klaviru kao da je pomahnitao, a tata žmuri i budan spava. — Nemoj, Lekso, tako, Josif divno svira, zar ti to ne čuješ, i zar ne mariš?
Provuci samo kroz vodu, a Erža će već uštirkati i popeglati... Treba valjda i tata da se malo odmori i vidi od tebe vajdu.
Mi deca ne damo da Erža ostane kod nas i da sluša, i izguramo je iz sobe... Onda čujemo kako zveckaju čaše, kako se tata i mama smeju, i lupaju po podu kao da igraju ili se vijaju, i onda ništa više...
I vrlo se prijatno uzima. A ovo, rekao mi je doktor, utiče na zakrečavanje o-odlično...” Ali moj siromah tata jednako kašlje, i grudi da bole, i jauče kad ga niko ne čuje. — Soka briše oči. Odmah briše oči i Jana.
Lorfe! Sve bi htele da budu maćije... Agnica bi ih valjda sve i volela... Ja, ja.. Ali kako samo može moj tata da nikada ne spominje moju mamu! Moje mame je i kuća u kojoj sedimo... Ništa za to ne mari gospa-Jelka...
Moje mame je i kuća u kojoj sedimo... Ništa za to ne mari gospa-Jelka... I kad tata kaže, i čika-Miša kaže da bi mene trebalo voditi u Beč, zbog ovoga što se krivim u leđima, o n a okreće razgovor na
sve, kazaću da o n a voli i čika-Mišu, i učitelja klavira, i velikog kalfu, jeste, voli ih, ja znam, ja vidim, a moj tata... — i udari u plač, histeričan. Drugarice ćute, ne teše je, vide da Soka govori laž i glupost.
Jana ga je jednom zapitala, čisto po spoljašnjoj pojavi njegova držanja: — Da li tebe, tata, oči bole, kad uvek žmuriš i gledaš u zemlju? — Ne bole me oči, nego se stidim pred svakim živim stvorom...
Kad ju je jednom Soka iz svojih uvek jasnih naslućivanja zapitala: „A da li tebe tvoj tata voli?” — odgovorila je Jana sa finim izbegavanjem, ali ipak pošteno prema svom iskustvu i sudu.
” — odgovorila je Jana sa finim izbegavanjem, ali ipak pošteno prema svom iskustvu i sudu. — Moj tata ne voli mene da vidi svaki dan, jer ima mnogo posla i mnogo da čita, ali u neku subotu...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako i moje prve izraze: „du, mu, gu, do, po“ itd. moja je majka prevodila i tumačila kao da tim hoću da kažem: tata, mama itd. Stoga ja i ne beležim ta kreštanja kao prve reči.
— Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako? — Tata kaže da je tebi izvetrio mozak. Razume se da su mi posle ovakvih mojih, inače vrlo iskrenih izjava odmah zadigli
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Mamin. — A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano. Onda najednom postavi pitanje: - A zašto ovaj nema pušku?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Gnjavi me mokro Kad pada kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je širok Ujna je bujna Gnjavi me mama Gnjavi me tata Svi samo mene A niko brata Gnjavi me medved Jer hoće meda Gnjavi me pčela Jer mu ga ne da Gnjavi me deda Pa me
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ima to i u pjesmi, ja sam čitao! — požuri Đoko Potrk. — Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk. — I meni je tata pričao jednu takvu priču. — Pa da se zakunemo — progunđa Stric i prestade da štrpka svoju kuruzu. — Hoćemo li odmah?