Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
vide da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već naročite, Tatagine! Glasovi su im zvonili kao srebrna zvoncad, a u sobi je vrilo kao u školi.
Na prstima, sva ošamućena, izađe devojčica iz Tatagine kuće u blistav, beli, snežni dan. Po žbunju i po stazi bleštale su pahuljice jasnije od zvezda.
Ali u svetle mrazne večeri, kada je sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju zbijeno jato raznobojnih zvezda i jednu krupniju kako se penje uvis.
svetle mrazne večeri, kada je sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju zbijeno jato raznobojnih zvezda i jednu krupniju kako se penje uvis.