Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
rešena da o Tataginoj deci nikome ne kaže ni reči, ali čim uđe u svoju kuću, iz usta joj samo izlete: — Videla sam Tataginu decu! — Koga si videla? — majka u čudu raširi oči. Devojčica preblede. — Ne mogu da kažem! — prošaputa.
Devojčica preblede. — Ne mogu da kažem! — prošaputa. — Zar nisi malopre rekla da si videla Tataginu decu, a znaš da ona nikoga nema? Zar lažeš? — majka se strogo namršti, a devojčica zaplaka, i plakala je sve do večeri.
Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući.