Obradović, Dositej - BASNE
Da je Veliki Petar hoteo da njegovi Rosijani ostanu kako su im i stari bili, oni bi bili i danas kao Tatari; ali je bogoprosvešteni monarh znao da to ništa ne valja, uveo je nove običaje, nauke i zakone, i zato je Rosija danas
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Komšije su im Kozaci i Tatari. A mnogo su dalje od svoje Servije, nego što su od nje, u Sremu, i na Morišu, bili. Daće svoju krv, pa će, u jeseni, u
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Slovenima koji su zauzeli donjodunavsku ploču pridolazili su jedno za drugim turanski Bugari, Pečenjezi, Kumani i Tatari Zlatne horde, koji su se manje ili više utopili u ovo slovensko stanovništvo.
Početkom XIX veka su Turci i Tatari prevlađivali istočno od Jantre, a gotovo u svima varošima severno i južno od Balkana Turci su bili u većini.
Jakšić, Đura - PESME
tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto
Petrović, Rastko - PESME
mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za dobro upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga divnoga golema čuda svete Bogorodice, kada Persi i Tatari Carigrad oblegoše s velikom silesijom uzimati ga, pak s božijim sudom izarad te im probe, svi izginuše ljuto a grad s
Što se pristoji vojski, to i činjahu tuđinom. A tako s druge strane ujedno Turci i Tatari tom formom činjahu približavajući im se k Carigradu.
vrlo se oslobodiše i svi se poigravajući razveseliše, te svaki dan čete, čete na kapije iz grada izlazahu goneći se s Tatari jurišem. I svakad ih nadbijahu s pomoću presvete Bogorodice s dobitkom vraćajući se u grad.
I Tatari po moru svoje čunove naređivahu tuštene da bi zajedno s Persi morem u jedno dobi i jednim časom grohnuli svi pod grad j
To se zgodi onim hvaliocem, što sa suha bijahu navalili izsobarati gradske stene. A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete vladičice naše
A građani po bedenu stojeći kad i oni videše jer se na moru svi im neprijatelji potopiše i Tatari i Persi, tako s božjom tom pomoću im i presvete Bogorodice s nadgledanjem, vrlo se obsnažaše i svi ostaše veseli da
Toliko je sve to veselo bilo što ne može biti. Tako pak i Tatari sasma preplašeni ostaše ne znajući kud da se podenu, na koju li stranu bežati.
I to za divno čudo s Bogorodičine sile zgodi se videti te i mala deca i žene posuktaše se za Tatari s kamenjem terati ih i š njima se pomešaše tukući ih i goneći.
A nisašta drugoga rasejasmo se na sve strane i razlučismo, preovladaše s nama Turci i Tatari, i svaki razliki drugoverni nepravoslavni jezici gaze i satiru pod noze. Za jedan čpot, rugu i ukor ostasmo pred njima.