Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe više nije mogao da spava, na majorši, ali je ležao, noću, na tatarskim jastucima, na zemlji, kod ženinih nogu, kao da mu je, bože prosti, mati.
Sa psima trgovca Žolobova – koji su Isakovičima bili, u kući, ostavljeni – kod svojih nogu, Petar je ležao na tatarskim jastucima, sa glavom dignutom visoko, kao mrtvi. Imao je, međutim, širom otvorene oči.
Đurđe zatim obode konja i odjaha, ne osvrnuvši se. Kad je mala karavana krenula, sa tatarskim vodičima, uz lavež pasa, iz avlije trgovca Žolobova, među onima koji ostadoše u Kijevu, najveselije je, Đurđa,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
o Dabiši u Dubrovniku, Larensi u Konstantinopolju, Malveriji u Solunu, blizancima u Novom Brdu, a ostaloj deci u tatarskim zemljama, Ugarskoj, Soli i gde sve ne, ni imena izgleda nije znao.