Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njegovoj sablji ne izmiče niko: Što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire: što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače.
pije Starina Novače u zelenoj gori Romaniji; s njime pije brate Radivoje, s Radivojem dijete Grujica, sa Grujicom deli-Tatomire i jošt više trideset hajduka.
Pa dovati laka dževerdana, pođe pravo drumu u busiju, a za njime mladi Tatomire, a za đecom Novak pristajaše. Kad dođoše drumu širokome, Novak stade drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto
Turke juriš učiniše, razdvojiše Turke u buljuke, pa nagoni jedan na drugoga: što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire; što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače.
57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA Vino pije Starina Novače i sa njime deli-Radivoje, među njima deli-Tatomire; služi vino Novaković Grujo: kako kome čašu dodavaše, tako njemu doslužuje vinom, a kad babu čašu dodavaše, tako čašu
pod hajdukom, u goru ga noge zaniješe; vikom viče Novaković Grujo, vikom viče po gori zelenoj: „Đe si, brate, deli-Tatomire? Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo!
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj
Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!“ Reče njemu Grčiću Manojlo: „Bliže k mene, deli-Tatomire! Bliže k mene, da se udarimo, kaio sam mejdan dijeliti!
Bliže k mene, da se udarimo, kaio sam mejdan dijeliti!“ Tu dopade deli-Tatomire, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu sablju salomio, na
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!