Jakšić, Đura - PROZA
Oh, ta samo jedanput iz one tavne šupljine da zasvetle dva crna oka, da vide užas bezobrazne gledalice, koja se ne stidi s podsmehom posmatrati od pre
Gusti, sivi oblaci prekriliše horizont, jedan drugog potiskujući izgledahu kao kakve tavne slike nemirnih sanova il’ kao crne senke gorostasnih planina.
Oh, ta on mi beše miliji nego hlebac gladnome želucu! „Grlice“, reče mi, „i tvoje je lice uvenulo, i tvoje su oči tavne, upale...“ I ja sam videla kako mu krupne suze teku niz blede obraze.
Pa kad sam u mislima dovršila te moje crne dvorove, onda sam se mislila: koga ću da smestim u te goleme tavne svodove?... Zar moju ljubav?... I njega, moga ljubavnika?... Tako sam u mislima i zaspala.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali to nije glas ni čovečji ni životinjski... to je glas tavne noći: dubok i tavan, i neodređen i silan, i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se
Radičević, Branko - PESME
ih dva-tri puta, Tad se pruži, pa šičući, Ode svojoj ladnoj kući, Tamo, deno stena puče, Približi se i zavuče. Tavne, tavne beli dvori, Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako
Tavne, tavne beli dvori, Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi,
Zar već zora zori?“... Tako Mile misli u sebeka. Ujedanput... i topot i j eka: Jedan konjik posred noći tavne Goni amo konja preko ravne... Već je blizu... od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
54. ZEC I LISICA: Zabeležila Leposava V. Obradović iz Tavne i objavila u Bosanskoj vili za 1912, str. 204. 55. NEVJERA STRADA: Zabeležio N. N. Hercegovac (Stevo B.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
III Teskobno je. Krik u distih: Čarnojević, trešnje - triptih! Izvan kobne patetike žiži rubin tavne slike. uz kube se pali ječam. Zvecne metal: Prizren, Zvečan. Kamenolom koji leti, arhanđeli to su Sveti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...
A čuju li dah Božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni? Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva.
ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do tavne noći.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M. Jakšić CVI ZIMSKA IDILA Zimi je pokrila snegom doline i polja ravna I tavne visoke gore.
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne. Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera Sa nestrpljenja, bola, očaje, Isplakan pogled tavne zenice Dršćućim glasom gore dižući Molio ljubu moje mladosti Za kaplju vode... ili otrova, ...Ili?... O!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...
U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati stade. Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i kad lagano pirne, i tiho zatrese listak.
I sada se živo sećam na tihotno jedno veče: Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče. Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni vetar duše sa visova Himalaje.
glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će ikad više moći Čarobna senka tavne noći U zagrljaju naći nas... I sve to zašto? Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san.
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog
A čuju li dah božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni? Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. 1892.
A kada ga samrt stigne, kô ledena suva proza, Sklopiće mu tavne oči kakva Julči ili Roza. 1891. III PASTIR Tihano se nojca na zemljicu svija Pa lagano živo koprenom uvija.
Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman! Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač!
O, istočniče živi Srebrne gorske struje! U žarko podne tu je Tražio odmor blagi Moj neljubljeni dragi. Tu sam, u tavne noći, Mamila pesmom njega, I tužna, u samoći, Spustivši ruke svoje Na svoja bela krila, U tvoje bistre vale Biserne
A dotle oluja stade, I jedan svetao zračak kroz tavne slojeve pade I polja obasja sobom. A ozgo, s visina tavni', Ravni udari zvona tonjahu u mirne ravni. 1893.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko