Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Odrešiše šajke, i voda ih ponese... Strašno izgledaju na tavnoj noći te drinske šajke, jer one plove poprečke, pa izgledaju kao neke grdne tičurine sa raširenim krilima...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni se U dubokoj, tavnoj gori. Al' kad topli, blagi vetrić Sa žarkoga juga pirne, I zableje beli janjci Kroz doline naše mirne; Od mirisnog
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ govori Jovo kapetane: “I moja je draga na daleku, Al’ kad meni na um padne draga. Ja ne gledam tavnoj noći doba, Nit’ moj konjic mutnoj vodi broda: Putem idem, za njim praha nema, Vodu gazim, za njim brčka nema.“ 137.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Starac sjedi pod voćkom, pokrio se obojkom, založio brabonjkom. 120. Sto orlova jedno jaje snese. 121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete. 122. Tanjir do tanjira čak do Varadina. 123.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pokašto bahat se čuje: To straža liktora bludi, i kliče po tavnoj noći. Stubovi Kapitola, i gordi Panteon s njima, K'o crne ogromne mase dižu se u nebo gore, I Tibar jasnije šumi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori. Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu
Kad mudruješ, Tad luduješ! Od nas bežiš! Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže.
Jakšić, Đura - PESME
Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad. No ti, kojoj sam pevô mlad, U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke, Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke Za pokoj umrlog znanca?
Samo Dunavo šumi u mraku i samoći, Il' katkad odjekne zvučno protegnut, jasan glas; To ribar ribara kliče po tavnoj dubokoj noći, I njihov surovi usklik doleće čak do nas.
O, srce, i ti se smiri! Večiti sklad i pokoj nek blaže nemir tvoj; I duh, zapojen njima, da krila slobodno širi Po tavnoj noći toj. 1888.
Čuj! u daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe. U slavu sutrašnjeg dana, o gromovniče Krone, To
se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori. A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. 1890.
3. Ah, šta sam puta u julijske noći Bludio samac kraj pustih obala, I slušô pesme po tavnoj samoći, I šum i žubor razigranih vala...
Pokašto bahat se čuje, To straža liktora bludi i kliče po tavnoj noći. Stubovi Kapitola i gordi Panteon s njima Kô crne ogromne mase dižu se u nebo gore, I Tibar jasnije šumi.
A prošle snivaše noći gde, s Kićom, lutaju sami Po tavnoj dubini šumskoj. I u toj prohladnoj tami Oni se igrahu dugo, dok vihar odnekud stiže, I s njenih detinjskih grudi nenadno
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vij