Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Proviri baka kroz oblak siv. „Unuče dragi, bio mi živ!“ Na zemlju Mjesec svjetlo toči, poljanu malu zracima tače, a onda stade i širi oči: neki mališan u vrtu plače. Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače.
Pandurović, Sima - PESME
O, kako trunu bedni dani naši U opštoj vlazi što i mene tače, Pri posrtanju napora i volje, Sumraku nada. Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Guka se pomače, pa se ispravi. Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici. Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko, govoreći: „Dobri veče, pane!“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A lješnik mu odgovori: „Otvori me.” Pošto ga otvori, buknuše iz njega žestoke rijeke, te majci put prekidoše. Ali ona tače štapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njima.
Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom. Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita:
Putujući dođu na nekaku | veliku rijeku i nemogu prijeći, tače štapom a rijeka se razdvoji, i pasaše. Idući naprijed nastupe na gomilu vukova, te vuci napanu na njega i na vjerenicu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja sve svoje znanje istrese pred stricem u manje od po ure. Onda se vra tače duše, pa mu sta kazivati glavnije stvari.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Polunaga Naksis o Izosu sanja U to strasno podne antičkoga leta; I, požudna, jednom, kad se tače granja, U crveno cveće sva šuma procveta. J.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Između Kolašinaca i Štavičana Rujo Luković se srete sa buljugbašom i htede da ga razmine. Ali ga Sefer blago tače rukom i izusti: — Povrati se, čiča-Rujo, i ostavi oružje, vjere ti! — Viđi, da ti kažem!
— A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!.. Vidiš li da sam poslednji gost i dužan je svaki da mi učini počast!..
Miljković, Branko - PESME
VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav zašto reče Što nepogrešnom pogreškom steče Kad bljutavi svet s duge strane Tače te da ti ukus zgrane Tu ptica bez ptice drugo posta Reči bez smisla poklon za gosta Što svojom dosadom se zabavlja Svi
sam zabrinuti ljubavnik tog cveta što mami iz mene sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu. Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ha, ha, ha!“ VUK: A Turci? SELjAK: Ili ne hteše, ili ne smeše... Nijedan se ne tače nje, samo je žure da ide... VUK: Nadaju se poteri. GLAVAŠ: Za njima sad! SELjAK: Čekaj, Stanoje!
Bojić, Milutin - PESME
'' Zaćuta, jer pred njim crn se veo smače. Vide Porok kako rog dvogubi drži. I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade.
I jednog dana usred igre lake Ona mu razbi pehar, kad ga tače Najslađu kap da posrče zanesen, I sad, eno ga. Usred Maja jesen! I on kô kepec bludi sam i plače.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, najednom, postaje prozračna i laka.
— Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci.
Šantić, Aleksa - PESME
Uza me, topla, ti se pribi jače, I meni bješe kô da nas u letu Anđeo jedan zlatnim krilom tače. 1911. JUTRO Plavi dim izbija s kamenih ostrva; Po jedrima pada zore vatra prva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Odoh natrag sama, prituljih se uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad meni to brani životvorešti krst Hristov doći k sebi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?... Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!... — E, — uzdahnu Tasko —— toj si je, Jevdo, naš k’smet..
Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!...
— veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem...
„Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč. Ta i sas teb’ i Mitka ti alis ta si je rabota! „More, Tače, reče, ne znaješ moju muku, pa si zboriš tako. A, istin’, reče, ja sam kabaet, mnogo sam, reče; kabaet!
— „Ta što da mu činim? jedno mi je dete, znaš kako je! Kupi mu štifletne a-la-franga... A domakica mi zbori: „More, Tače, ćuti si, pa rekni: Ispolaj na Gospoda kad si doživemo i toj!