Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ (ode za njima). ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i svirka aga koji prolaze pored kuće Tašanine. Tašanina soba. U veliko dan. Po sobi posluje Tašana.
MARA (vukući ostale za sobom): Ama hajdete! Ne bojte se! JEDNA DEVOJČICA (odupirući se i uplašeno gledajući u Tašanine sobe): Nemoj, nemoj, Maro. Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo. MARA Ama, nije ona tako strašna.
Otac i majka nisu kod kuće. Otišli su na čivluk. (Pokazujući glavom na Tašanine sobe, sluškinji): Baba je gore? SLUŠKINjA Gore. MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće. Već ga i nema.
SLUŠKINjA (uplašeno): Pa što ga sasvim čupaš? (Pokazujući na Tašanine sobe): Pa posle možda mene da grdi. MARA Kaži da sam ja. SLUŠKINjA Pa idi joj ti kaži.