Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Druga im sela zavideše, a oni behu ponositi. Nego, u tom ponosu bilo je i taštine. Bili su veoma ponositi svojom slogom, pa su se ne samo dičili i ponosili pred drugim selima, nego ih čak zadirkivali
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I kao talas suho granje, tako njihov zvuk odnosi bolju i pečal, kida uze taštine, a skrušena duša razgovara se s nebom... — Sine, ustani da idemo u crkvu!...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogi njihovi govornici žrtvuju suštinu formi. Ima kod njih, čini mi se, više taštine nego kod ostalih Dinaraca: mnoge sitne lokalne veličine uobražavaju da uživaju veliki glas.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Bitka s đavolom) Pripovedač se osmehuje čoveku iz dobre duše i čista srca: humor je saznanje taštine ljudskih poslova, te, tako, nikad nije bez uzimanja odstojanja prema našim poletima i uverenjima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
manama te književne škole oterao do kraja, pokazavši kako se može rđavo proći sa nešto talenta a sa mnogo spisateljske taštine.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine? - Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni oboce, Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’ joj gledaj
Pandurović, Sima - PESME
Kada padne tama na taštine zemne, Veliki svod plavih sećanja treperi, A moje su želje i nežnosti spremne Da zagrle zvezde prošlosti u veri, U
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jučerašnja sušta pokornost, svesrdna žeđ skromnosti, on se danas ponovo koči i isprsava. Sitni egoizmi i sitne taštine opet ispruže svoje mišje njuškice, i opet diže glavu onaj gnjecani, na smrt unižavani, otrcani „ja”.
Bojić, Milutin - PESME
si miris u kom beda spava Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi U atmosferu oluja i studi, Gde zimske zvezde prah taštine taje!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mnogi iz taštine i oholosti. Zar je neko ovde u potrazi za Bogom? Zar neko traga za njegovim svetom? Zar će ovi izbezumljeni bolesnici,