Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nisu deca ostavljena tuđinu, nego dedi i bapcu. Bapcem je Đurđe nazivao, ljutito, svoju taštu, Agripinu Bogdanovič – čuvenu lepoticu.
Ni Đurđe više nije bio onaj stari, nasmejani, bezobrazni, oficir. Život je, kaže, lud, kad čovek, pored žene, ima i taštu, a još luđi, kad naumi da se seljaka i ode u nepoznatu zemlju.
Pazeći, da ga žena ne čuje, psovao je svoju taštu, gospožu Agripinu, što mu je zadržala decu. Nije on, kaže, bože me prosti, decu, sa taštom, nego sa njenom ćerkom,
Njegove uspomene, na Srem i Neoplatensu, svele su se na psovku, kad bi spomenuo svoju taštu, gospožu Agripinu, koja je babac, a još rađa decu, i smanjuje njegov tal u Aninom mirazu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
znao da ženske trče za bleskom, sjajem i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu, pa će onda đavo biti kriv.
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć. I staće pesma ova. I kad, ko podsmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću — da ti sutra dođem snova..
Pandurović, Sima - PESME
Tebi plovi po života reci Sve; — al’ rado oni što se vole, Što laž taštu života prebole, I junaci, mudraci i sveci.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Još dok ne svane. Sunce daje ne zatekne u njegovoj kući. Klonulost, jača od žele, sprečavala ga da ustane i najuri taštu iz kuće. A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaječaće setne violine U svežu noć, i staće pesma ova: I kad, k'o posmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću - da ti sutra dođem snova! M.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
upališ susedu kuću – i za to ćeš naći u zakonu kakvu olakšavnu okolnost; ali – reći javno za jednu dobrodržeću taštu da je odvratna baba, e, nema toga zakona na kugli zemaljskoj u kome bi se za taj zločin mogla naći olakšavna okolnost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Muškarci se dobrodušno šalili: da je doktor Mirko dobio rečitu taštu, ali zato ćutljivu ženu. Gospodin Joksim, kao uvek, imao je odvojeno mišljenje: — Gle, ode nam Ofelija! Šteta.
A zet je upotrebio to vreme da pročita još neke ateističke knjige, i kad se vratio, presreo je taštu s nekim potpuno besmislenim ispadom protiv Hrista.