Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako su nastale razne dečje pesmice, kao: tašunjaljke, cupaljke (ili ljuljanke, kao ih naziva Đuro Deželić), uspavanke, molitve (pre spavanja), rugalice, zaricalice i
tvorevinama koje nisu samo deci namenjene, kao što su to: pesme o životinjama, ređalice, lagarije, i naročito rugalice. Tašunjaljke su takve dečje pesmice koje se kazuju detetu, dok mu se ručicama udara dlan o dlan.
Obično počinju sa „tašun, tašun, tašana“, po čemu ih i nazivamo „tašunjaljke“, ali mogu da započnu i sa: „Tapši, tapši, tanana“.
2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama. Ko tašuni ’leba da, Rodila mu šenica I vinova lozica. 2 Tašun, tašun, ta