Radičević, Branko - PESME
ti pevanja sjajna viso, Ka meni amo kako sjaješ lepo, Mene(k)a oko mlado nije slepo, No vezana mi stoji laka misô; Tebika stiže oka vrli plamen, A prekovana misô je o kamen, O kamen sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je zemljičica
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A on nas tira iz kuće na ovaj način! Mi jesmo u njegovoj kući, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da rečem ništo u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — reče Brne, povrnuvši se maličak. — Tako je! tako!
— Menika je zlo! — reče gvardijan, kome se lice bješe zajaprilo, a vratne žile nabrekle. — Ma, zbilja, šta je tebika? — pita Tetka. — Ja sam, od malo pri... — Zlo mi je, brate!
— veli Dundak svlačeći se. Govedar mu vezivaše haljine na jednu motku. — Tebika je uvik do sprdnje, pijanico — reče Tetka. — A meni je baš za misâ šta je sa siromajom!
A njemu će Tetka: — Moj dragi Brne, od dobra ića jača je krv, pa je jača i bolest. Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka. Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka.
— Ja mislim, da im se prikazuje vra-Pirija! — reče Dundak. — Muči, beštijo, da je to istina, zar se ne bi i tebika javija, ka i pokojni Škoranca — reći će Trtak, namigujući kovaču. — A ko zna bi li, brate?
Bilo je puno refertorije, a on još viče, a — čućeš kako skiči kad govori, i ljudi se počeše krstiti i rekoše mu: „Blago tebika kad si usnija!“ Ti sad vidiš kakva bi se škandala izlegla kad bi ti odbija! Zato sam, brate i došâ!
— A naći će on prima sebi! Ajdemo gori, u kamaru — dodade pošavši ka stubama. — Sve mi znamo o tebi, Ive. Mi često o tebika razgovaramo. Čućeš samo šta moja Cvita o tebi zna... A, zbilja, di si pošâ?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti si nezahvalan, nemaš karaktera. Ali dobro, ja ću poslat’ po lečnika, Pa ako me varaš, taško si tebika!“ Dovedoše sluge lečnika Brovela, I on reče: „Ovde treba brza dela.