Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ramena o kajišu visila, pa veli Devi: — Hajde da pijemo daću onome na zelenku, što je usturio čalmu te mu se sija temenjača kao bakrena tepsija i... onome lepom, crnomanjastom Turčinu do njega. — Hajde! — veli Deva. — E... đavo ih odneo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I pravo, ničice, još s praga sobnjega licem pada i rasprostire se po zemlji. Samo joj se temenjača beli. Žene, plačući, teše je, dižu i unose u onu drugu sobu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi temenjača. Na ulici, komšije, takođe svaki sa nekim kao sažaljenjem, javljali bi mu se: — U dućan li, Mladene?