Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pred Tavnavom bio je knez Stanko iz Bošnjaka; a pred Posavinom knez Teodor iz Žabara, pred šabačkima bio je neki Ostoja Spuž, vrstan čovek. Mačvani su mučni ljudi na vojni.
Čuje za nas Atanasije Stojković i Teodor Filipović (oba Srbi i profesori u Harkovu), i dotrče čisto da nas vide. Grlimo se i ljubimo bolje nego da smo iz jedne
Sedeći i razgovarajući se, i večera prispe, gde zajedno večeramo i razgovaramo se. Teodor Filipović tiho se razgovara i umereno, Atanasije Stojković dosta vatreno.
Sutra dođu oni opet k nama. Kažemo mi, da smo udarali na Harkov i doneli amanet i pozdravlje od naroda srpskoga da Teodor Filipović s nama u Petroburg ide, i da nam bude tolmač i pisar.
Sad rekne Stojković: da Teodor ne može s nama poći jer je u službi profesorskoj itd., no mi reknemo Teodoru, da se on od sodružestva kako zna ište,
, no mi reknemo Teodoru, da se on od sodružestva kako zna ište, pak da idemo. Teodor kad ode, predstavi sodružestvu u univerzitetu i kaže sve kako je; oni mu nimalo ne odobre.
Sad Teodor pun radosti reče: „Dobro će biti”, pak on napisa pismo ovako: „Pozdravlje tebi, brate Teodore, od mene Crnoga Đorđa i
Odma Teodor uzme ono pismo i od svoga sodružestva skupštinu učini. Da im ono pismo te pročitaju, pa onda rekne: „Gospodo moja!
Onda Teodor Filipović rekne: „Ja sam Srbin, gospodo, i ja znam ljubiti svoju srpsku naciju kao i Francuzi i drugi rodoljupci; dakle
Tu čujemo da je Prozorovski blizu Moskve, a i on je jedan od rosijski̓ magnata, te ti ja i Teodor Filipović (koji se kod nas Boža Grujević zvao; to mu je ime dao mitropolit karlovački Stratimirović, kad je Božo iz
Kaže Teodor: „Taki je adet: dokle god ne izvratiš šolju, sve oni doslužuju”. Tome smo se posle i smejali, a i malo bar pameti i obič
) Preberemo sofru, ode Protić sa svojom bundom u karuce i leže, Teodor i Čardaklija po klupama, a ja, prostrevši nešto ćilimčića, baš pokraj furunski̓ vrata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor? E, deda Teodor, kad sa vama uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice, pa kad ih ugleda, onako izgladneo,
– ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor? E, deda Teodor, kad sa vama uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice, pa kad ih ugleda, onako izgladneo, izvadi jednu, pa
Da ga vešate! Gut! Jawohl? A otac? Vater? Šta, Vater? Deda Teodor mi je pričao da smo imali staru čitulju, koja je bila stara nekoliko stotina godina, a u njoj behu imena predaka naših.
Bio je čupav, a dugačkog, crnog, kurjuka. Ljudi su ga se klonili, a žene je tukao. Teodor Filipovič, rođak mitropolitov, bio je, naprotiv, sušta nežnost, mlad, lep, kao što su u crkvi đakoni.
Iz papira Isakovičevih, međutim, ne vidi se jasno, je li to bio Teodor Višnjevski, đeneral, ili Gavrilo Višnjevski, pukovnik. Otac i sin.
A ne Višnjevski. Pavla znaju. Cene ga. A pukovnik Teodor Višnjevski, daleko je pao od svog oca, đenerala. Oni hoće kapetana, da se preko njega kod carice čuju!
Neki pukovnik, Teodor Višnjevski, međutim, sprečavao je to! Isakovič je uzalud molio. Carici se valjda dopalo to, jer mu ponova pruži, na
od onih koji se iseliše, postali đenerali: Ivan Georgievič Ševič, Ranko Rodion de Preradovič, Maksim Teodorovič Zorič, Teodor Arsenievič Čorba. Ivan Podgoričanin postao je grof!
Teodosije - ŽITIJA
bolje — hteo je Bog zbog njega, a zbog poznatog uzroka, da ide u carstvujući Konstantinov grad, u kome je tada carevao Teodor Laskar. A ovaj primi svetoga sa velikim očekivanjem, jer beše slušao o njemu čiji je sin i o doorodeteljnom životu njegovu.
zauzeše i držahu Fruzi, a carstvo se grčko nadvoje raseče, jer nad celom Tesalijom i Ilirijom, u Solunu, bio je car Teodor, koji je pocle od Asena cara zagorskog u bici uhvaćen i oslepljen bio; a u celome Pontu, Galatiji i Vitiniji u Aziji
Primi ga i car Teodor, koga je posle, kao što rekosmo, oslepio car Asen. I on mu ukaza poštovanje velikom ljubavlju i ugošćenjem i darovanjem.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MUŠICKI 106 JOAKIM VUJIĆ 110 MILOVAN VIDAKOVIĆ 112 MIHAILO VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR PAVLOVIĆ 119 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 120 JOVAN ST.
iscrpnije no su ovde uneti i nekoji pisci koji se ne nalaze u školskom izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ.
koji svi nose naziv Račani: Kiprijan Račanin, Jerotej Račanin, Hristifor Račanin, Simeon Račanin, Ćirjak Račanin, Teodor Račanin, Gavrilo Stefanović Venclović Račanin.
Kaluđeri mu čine smetnje, i on sa njima dolazi u sukob. Kada je u proleće28 umro njegov dobrotvor Teodor Milutinović, prekinula se i poslednja veza koja ga je držala za manastir. 2. novembra 1760. on odbegne iz manastira.
bili su nedeljni Serbskій narodnый listъ (1835, 1837—1848) i Serbske narodne novine (1838—1848), koje je uređivao Teodor Pavlović, i u kojima se velika pažnja obraćala književnosti.
U Karlovcu je 1836. dr Teodor Petranović krenuo »srbsko-dalmatinski almanah« Lюbitelь prosvѣšteniiя docnije Srbsko-dalmatinskій magazinъ.
ima više značaja kao nacionalni i prosvetni radnik na opštim poslovima; u književnosti on je bio ono što je za nj rekao Teodor Pavlović: »revnostan slovesnosti srbske uzbuditelj«. ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ Rodio se 10. septembra 1793.
Na tom mestu umro je 6. januara 1831. Magarašević pripada istom redu pisaca u kome su Dimitrije Davidović, Teodor Pavlović, Danilo Medaković, piscima koji su više kulturni radnici no pravi književnici.
dao im široku slovensku i opštesrpsku osnovicu, odredio književno-naučni pravac i prikupio srpske pisce toga vremena. TEODOR PAVLOVIĆ Rodio se 14. februara 1804. u Karlovu, u Banatu.
bio Dimitrije Davidović, oko 1840. Teodor Pavlović, oko 1865. Svetozar Miletić. On je stvorio čitalačku publiku srpsku, bio jedan od glavnih buditelja narodne
ŽIVOT. — Otac Branka Radičevića, Teodor (Božidar) Radičević, carinski činovnik u austrijskoj službi, bio je i sam čovek od pera.
marta 1824. rodio mu se sin Aleksije, koji je docnije svoje kalendarsko ime preokrenuo u narodno ime Branko. Kako je Teodor Radičević, kao činovnik, menjao mesta službovanja, Branko je učio škole u nekoliko raznih mesta. Od 1828.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
RAČANIN: LIPA RAČANSKA 105 KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI 106 DOROTEJ RAČANIN: SLOVO U PČELINjAKU 107 TEODOR RAČANIN: ŽAL ZA DUDOVIM BURIĆEM, KOJI MU SE, PRI BEŽANIJI, ISPAVŠI IZ VREĆE, OTKOTPLjAO U DRINU 108 ISAIJE RAČANIN: ŽAL
) Ljetuju bačve - žuti rakija. Prepisnom knjigom rumenak trne. uz frulu ćuka šušne mantija: monah Teodor razbije grne. O brvno bije sa rečice buk, kao da čita: rci, buki, uk!
Trenutak snolik: gledam se iz groba, a gozba teče - sjaje sveta oba. Uz trmke trajem, molitven u bruju. TEODOR RAČANIN: ŽAL ZA DUDOVIM BURIĆEM, KOJI MU SE, PRI BEŽANIJI, ISPAVŠI IZ VREĆE, OTKOTPLjAO U DRINU Još kotrlj čujem,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Godine 1934, meseca septembra i oktobra, francuski oceanografski brod »Pretsednik Teodor Tisie« prešao je dva puta tu okeansku oblast i pribavio važne podatke o tome transgresivnom kretanju okeanske vode u
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Mirilov, učitelj i aktuar; — u Srpskom Itebeju: Miša Panić, bilježnik; — u Spljetu: Kosto Vojnović, odvjetnik; — u Senti: Teodor pl. Branovački, srpski učitelj; — u Staroj Palanki: Petar Savić, učitelj II.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ime i vospominanije njegovo biće mi, dok sam god živ, drago i ljubezno. Nazivao se je Teodor Milutinović. ZAKLjUČENIJE PRVE ČASTI Pre nego dođem k ftorom periodu moji[h] priključenija, sireč kako sam iz Hopova
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Bio je prepun raznovrsnih sposobnosti! Bavarski vladar, izborni knez Karlo Teodor, kojemu je usput bio pretstavljen, uvideo je te njegove izvanredne osobine i opredelio ga da stupi u bavarsku državnu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
morao sam dati ja stoga što su Solarićevi stihovi (i ne samo ovi) štampani uopšte veoma aljkavo: ovu pesmu na primer Teodor Pavlović je štampao pod zbirnim naslovom Poetičeska sočinenija Pavla Solariča, sa bližom oznakom: (Parče), tj.
kako su se ove pesme prepisivanjem i preštampavanjem iz raznih rukopisnih pesmarica samovoljno menjale i lako kvarile: Teodor Pavlović, koji je u svome Serpskom narodnom listu, povodeći se svakako za ukusom i potrebama najšire čitalačke
” (Navedeno: d-r Marko Maletin, Teodor Pavlović, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, IX, 1936, 293.) Međutim, i sam Pavlović je sa sličnim preinačenjima
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedan nesumnjivo velik fiziolog, redovni profesor fizike na lajpciškom Univerzitetu, Teodor Fehner, napisao je, posle trogodišnjeg bolovanja, jedno čudno delo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VERGILIJA 187 IZ KVENTUSA KURCIJA KNjIGE ČETVRTE 188 IZ CICERONA I TUKULA 189 ALKON KRITSKI 190 SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE 191 AGRIKOLINE LAMPADE 192 LEGENDA O ČETRDESETOJ KRUNI 193 VEČERA VELIKOGA BOGA 194 IZ CESARA
Ništa mu ne bijaše nahudila. SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše...