Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Trebala je moju tepsiju sestra moja da je vratila, no ona ne vraća. To je osnov. Inače, ja ću sve izraditi, a ti ćeš samo prepisati i sudu
I, doista, zbog baklave se izlaže ne jedna već dve parnice. Marko pošlje preko pandura sestri Alki promenjenu tepsiju, a svoju zaište natrag. Alka ne da Markovu tepsiju.
Marko pošlje preko pandura sestri Alki promenjenu tepsiju, a svoju zaište natrag. Alka ne da Markovu tepsiju. Tvrdi da je Marko pokućstvo posle smrti materine podelio i za se mnogo više zadržao; ne da mu.
pa reče: „Alka, uhvatio sam te!” Alka u žestini granice ne zna. Tepsiju proda čivutinu budzašto, samo da je Marko ne dobije, ako mu je sud i dosudi, bar te iste da nema.
Čivutin ode u Peštu, pa tepsiju proda. Marko se sa Svilojkosićem svetuje. — Evo, amіce, sve je u redu. Tu su dve akcije.
Pre nego će se dve te tužbe sudu predati, izradi on da se pošalje varoški stražmeštar i jedan pisar pa da tepsiju sekvestira i u varošku kuću donese. Marko je znao da Alka ipak neće tepsiju izdati, pa će se u što treće zaplesti.
Marko je znao da Alka ipak neće tepsiju izdati, pa će se u što treće zaplesti. Doista, Alka uzme metlu pa pisara zajedno sa stražmeštrom istera.
— Na službi. — Pa brat i sestra za takvu bagatelu, jednu pitu, da se zavade! Zašto niste tepsiju vratili? Je li još kod vas? — Nije, prodala sam je uprkos bratu. Neću da je ima, a šta bude ja ću platiti.
Neću da je ima, a šta bude ja ću platiti. Babonja se misli. — Dobro bi bilo kad bi tepsiju kakogod natrag dobili, pa da mu je vratite, jer ona je amanet, pa je može preceniti, kako je već i precenio, na sto
— Jeste, isterala sam ih. Ali, kako mogu oni u moju kuću silom ući da tepsiju otimaju, kad je ta tepsija moja dedovina, — odgovori oštro Alka. — Jeste li nemeškinja? — Jesam.
— Dobro, ali šta mi ono reče za tepsiju; gde ću ja sad tepsiju naći? — Pitaću Morica čivutina kome je prodao, pa nek iskupi. — Gledaj ma kako.
— Dobro, ali šta mi ono reče za tepsiju; gde ću ja sad tepsiju naći? — Pitaću Morica čivutina kome je prodao, pa nek iskupi. — Gledaj ma kako. Tako u razgovoru stignu kući.
Sremac, Stevan - PROZA
Usput svratiše u furundžinicu čiča-Siljana, i Jovan uze česnicu i još neko testo, a polaženiku utrapi tepsiju s pečenim ćuranom, i tako se krenu doma: Jova s testom, a g. Paja s ćuranom.
Na koje se kolega pokloni i utrapi domaćici tepsiju, a ova mu otpozdravi, pokloni se i rukova se s njim tako smerno i stidljivo, upravo mlitavo, kako to samo naše domaćice
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Već je poznavao svaki bakarni kotlić i tepsiju u čitavom kraju, pa kad bi uzeo u ruke takav jedan sud, izlizan ili čak i prošupljen od upotrebe, on bi samo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— neću ni ja! Evo, čekaj! — Pa brzo, hitro, uzimajući tako ozbiljno ulogu domaćice, donosiš ti pred mene veliku tepsiju.
“ — ,,Ah, džan’m, džan’m!“ — Izleti ona iz bašte, ostavi onu s kojom se vitlala, pa uzme tepsiju i udarajući po njoj počne da se previja, trese, igra. Kose joj šibaju, obrazi gore, oči cakle, a ona igra i peva.
Odjednom se razleže pesma: Jovane, prvo gledanje... Nuška skoči. Nije mogla više. dohvati tepsiju i poče da igra. Nikad to neću zaboraviti. To beše nešto!
Kosa joj dodirnu zemlju, prsa odskočiše, rukavi joj se zavrnuše čak do ramena, padoše dole. A ona, presavijena, držeći tepsiju, koja bleštaše od mesečine, poče: Jovane, prvo gledanje!... U to se beše sva unela.
I idući skida tepsiju s glave, da bi je što pre metla na grob, posle još brže odveže šamiju, zabaci krajeve, te joj sine podbradak, lice...
Išli bi natrag kući. Ona nosi tepsiju na glavi. Jednom rukom vodi dete, koje, isplakano i umireno, sada veselo poigrava oko nje, a ona još sva vrela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica 1836, tumačeći: „Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu“, a potom Vuk Vrčević u svojoj prvoj knjizi narodnih pripovedaka 1868.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tako pokrivena tom kolijom, držala je tepsiju u krilu trebeći po njoj pšenicu, a u isto vreme pazeći da u kujni ne iskipi jelo iz lonaca što su krkljali oko vatre.
— poče je žuriti mati. Dok je Sofka išla putanjom pored bunara ka kapiji, da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rekao Ciganin kad su ga osudili na vješala. Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu. — Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ti me žališ? Ona sagnu glavu i naže se nad tepsiju s krompirima, nastavljajući da im ljušti meku, zemljanu kožu. Ja samo sebe žalim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne brini, za minut će biti gotovo... Dok treneš... — odgovori Mitar. Jedan pandur unese celu tepsiju bureka, a drugi za njim čuturu vina i staklo rakije. — Poslao ti Mitko i pozdravio te.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu, — pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Vratio mi je sve. I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš! — Reče mi: „Bog turska duša“... — Ne, ne!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ostavi me na miru! odgovaram ja. Strpa tepsiju sa testom u peć, sad da vidim šta je u Sedmici — — — — — Moglo je ono testo izgoreti, ja sam ga zaboravila!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da bi se koren uhvatio, treba ispod njega postaviti bakrenu kalajisanu tepsiju — da ispadne na nju kad pri otkopavanju počne da beži sve dublje (SEZ, 65, 1952, 250, Popovci, kod kojih se okoločep zove
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Poturio si mi pod nos uglačanu bakarnu tepsiju i rekao: „De, pogledaj se!“ Matija Desno od Vampirskog zuba stoji, poput košnice vrškare zaobljene odozgo, Đavolji
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Zato uzme koji čegrtaljku, koji kotao i tepsiju, koji bubanj i trumbetu (egipetsku, naravno), i tako u bas i u diškant taku harmoniju udese da se sva okolina sa
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U jedno se veče sastanuli na prosidbi lijepe đevojke: starac daje hiljadu dukata, i suviše od zlata tepsiju, — na tepsiji ispletena guja, na glavi joj alem, kamen dragi, prema kog se može večerati u po noći kao u po dana; Zuko
Ono, joldaš, po nas dobro nije“. Pa od jada svi sedam dahija načiniše od stakla tepsiju, zagrabiše vode iz Dunava, na Nebojšu kulu iznesoše, navrh kule vrgoše tepsiju, u tepsiju zv’jezde povataše, da
svi sedam dahija načiniše od stakla tepsiju, zagrabiše vode iz Dunava, na Nebojšu kulu iznesoše, navrh kule vrgoše tepsiju, u tepsiju zv’jezde povataše, da gledaju nebeske prilike, što će njima biti do pošljetka.
dahija načiniše od stakla tepsiju, zagrabiše vode iz Dunava, na Nebojšu kulu iznesoše, navrh kule vrgoše tepsiju, u tepsiju zv’jezde povataše, da gledaju nebeske prilike, što će njima biti do pošljetka.
Kad to viđe sve sedam dahija, potegoše nadžak od čelika, te razbiše od stakla tepsiju, baciše je niz bijelu kulu, niz bijelu kulu u Dunavo, od tepsije nek potroška nema!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— povika Stric. — To te već sutra čeka. — Ih, nek me samo Paprika jedanput kljucne, eto me tebi u Tepsiju pa makar se odmah u njoj ispekao. — Primam te, dobar si drug.
— kažu i šta su ručale, i šta su vidjele, i šta su čule. Za pola sata sve bi selo saznalo za našu Tepsiju. — Tako je, bogami. — Djevojčice meni trebaju za nešto drugo.
— A gdje je to? — Da, zbilja, nijesi mi još ni kazao. Gdje je? Kad mu Stric ispriča za Jovančeta i za Tepsiju, Đoko samo veselo podvrisnu i stušti se putem u pravcu Prokina gaja. — O-op, juriš u hajduke!
Eto me sutra u Gaj. V UProkinu gaju, u logoru male družine, Đoko Potrk, zahuktan kao ždrebence, optrčavao je poljanak Tepsiju. Stric je dokon jahao na grani stare bukve, a Jovanče i Mačak su vodili ozbiljan razgovor.
— A šta ćemo kad udari kiša? — sjeti se razboriti Mačak. — Zar ne vidiš ovu bukvetinu nad nama, zaklonila je čitavu Tepsiju. Mačak diže pogled, ozbiljno osmotri moćan zelen svod nad glavom i uvjerljivo reče: — Prokisnuće.
Kad su se vraćali natrag u svoju omiljenu Tepsiju, prvi se javi kolovođa Jovanče: — Sad smo tek prava družina, prava četa.
XIV Sljedećeg jutra nestrpljivi Jovanče prvi je stigao u logor Tepsiju, a kad se uskoro kroza šumu ukaza i Lazar Mačak, on mu potrča u susret.
— Mačak, mačak, mačak! Kad su se vraćali natrag, u Tepsiju, začuše u blizini logora nekakav neobičan žagor koji je dopirao odnekle s visine, iznad šume. Mačak se trže.
Dugonogi Stric marljivo je kupio bjegunce, vodio ih u logor Tepsiju i referisao: — Jovanče, evo još jednog, nov novcat.