Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac (još življe): Kaži, ne boj se ništa! David: Ama, kazaću, pa nek ide glava!... Ima li u vas škola što se zove terezijanska? Sudac (govori s pisarčićem njemački).
Nešto sam zaboravio, pa pitam gospodina... Ima, Davide, ima tak'a škola u nas. David: Pa baš ima u vas ta'ka škola terezijanska što se zove? Sudac: Ima, ima.
David: Pa baš ima u vas ta'ka škola terezijanska što se zove? Sudac: Ima, ima. David: U toj se školi vašoj, terezijanska što se rekne, uče barunski, gromovski, a jedan mi gazda reče da se tuj i carski sinovi uče?
Istina je to sve, Davide, pa šta onda? David: A znate li vi čiji se sinovi još u toj vašoj školi, terezijanska što joj se veli, uče? Sudac: Ne znamo. David: Ne mere biti da ne znate? Kako vi to ne bi znali?
Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda
Nego vi odma', ovog časa, udarite tel na carstvo da se ta djeca odstrane iz te vaše škole, terezijanska što joj se veli. Sudac: Ja ovog čovjeka ne razumijem. Pisarčić: Ja bi reka', gospodin sudac, da je on bena.