Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Idući tako po svijetu dođe na konak nekakome terziji. Kad poslije večere terzija uzme svoj posao i stane šiti, gost mu se potuži kako ga mori móra, „Nego, — veli, — dok ti
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ep[iskop]: „A kad kupiš kakvu lepu i skupu materiju za napraviti [h]aljine, bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i drži u ruku veliki aršin i makaze, a ne zna ni krojiti ni šiti?
Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji? Možeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluđeri davno i predavno istrebili.
za svoje pastire; ako vi poznajete da kaluđeri nisu od potrebe, učinite s njima kako je arhimandrit odsudio lekaru i terziji; narod u tom nema nikakva posla. Episkop: „Nije tako, moj Malenica, nije!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa gazdom nije imao nevolja sve dok nije počela 1804. godina. Terziji Mehmedu se dopadao ovaj mladić zlatnih ruku, pa ga je dobroćudno nagovarao da se poturči: onda bi mu on dao (kao u
Kondu su odneli u Aganlijin konak a Mirko je, obuzet nekim predosećanjem, žurio terziji Mehmedu, u radnju. Izgledalo je da je stigao u pravi čas, jer su dva bećara taman htela da ubiju terziju i da mu orobe
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ne razbira se kakav mu je život, nego to pitaju kakva mu je majstorija, je li dobra i lepa i na taj glas svi k terziji trče praviti sebi odelo.