Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
na obraščić, a ona veselo maše ručicom i smeje se glasno svojim nevinim, anđelskim smehom, gledajući neobične, ljubavne tetine oči. Otad joj je, svojim vazda ozbiljnim, natmurenim pogledom retko privlačio pažnju. On je nigda nije pomilovao.
Očajno, konvulsivno bacanje iz kraja u kraj... i opet vrisak bez suza... Roditelji već pomišljahu na lekara... Ali tetine blage, kao melem reči, uveravanja, zakletve, učiniše svoje... Poče dolaziti mladoženja.
Ah, kad bi nekako tetica htela, pa da voli i nju i njega zajedno! ... Jadno dete! Sad bi joj i deoba tetine ljubavi dobro došla. »Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
zgranu se i, pokriv lice rukama, odjednom, mesto da nazove boga, progovori ma šta, on, kao dete, grunu u plač: — Tetine, tetine!...
se i, pokriv lice rukama, odjednom, mesto da nazove boga, progovori ma šta, on, kao dete, grunu u plač: — Tetine, tetine!...