Obradović, Dositej - BASNE
Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti? Teška je stvar tuđe blagodjejanije, ali se ne može inače u opštestvu živiti; mi drugima valja da pomažemo koliko možemo, i u
A Greci vele: Tresu se planine, rodiće se miš.| 104 Ribari Ribari, izvlačeći mrežu iz reke, osete da je vrlo teška, počnu vikati i skakati od radosti, ublažavajući dan i sreću svoju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bilo je mnogo jesenjih poslova! Jednu po jednu, iznesem alatke! I lepo mu kažem: Ako ti je ova lopata teška i velika! Ako ti je i ova teška i velika! Ako ti je i ova najmanja velika! Ako ti je i ova najlakša teška!
Jednu po jednu, iznesem alatke! I lepo mu kažem: Ako ti je ova lopata teška i velika! Ako ti je i ova teška i velika! Ako ti je i ova najmanja velika! Ako ti je i ova najlakša teška! Najbolje bi bilo da kopaš kašikom!
Ako ti je i ova teška i velika! Ako ti je i ova najmanja velika! Ako ti je i ova najlakša teška! Najbolje bi bilo da kopaš kašikom! Za radnike su trpezu postavili nasred polja, pod veliki dud!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pa hajde što grabi — neka ga đavo nosi — nek grabi! Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama? Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji.
Eto, vere mi, tako se ražljuti da po dva dana ništa ne okusi od teška derta. Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete.
Siročad Radanova potucaju se po najmu; a žena mu nekako ubrzo presvisla od teška jada... Eto, moj Pajo, kako može čovek da strada!... — Molim, fajerunt!
Odmah ti tu oni zaturiše razgovor. Kapetan se žali: kako je teška služba, kako se mučno živi, kako ga neće da unaprede.
Đoša se, opet, žali: kako rđavo ide radnja, novac ne pada, mušterija nema. Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože ne može nikud...
Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože ne može nikud...
Sad baš dobih poslednji odgovor od načelstva!... Sava i Nikola prsnuše u smeh. Sava samo što nije legao da se valja od teška smeha. A i Simica se zacenio, pa samo cepti. Kapetan u čudu izbečio se, pa ne zna šta da rekne: — No šta vam je sad?.
selo,.. i ljudi, i moja kuća, i sve... Vala, mili mi se više ni živeti. Vide Purko da je Strahinja od teška derta otišao iz Ovčine; da je navlaš navaljivao da čuva zarošku vodenicu ne bi li tu poginuo, i da će odista otići u
— Savu Savanovića! — dreknu Ćebo i sav pocrvene od teška napora. — Znam, deco! — odgovori baba. — Jedva ga pamtim. Bio je to opak čovek! — A gde je ukopan?
Strahinja je naš! — graknuše gotovo svi. — A onaj mu dženabet nije dao ni pomenuti!... Pa čovek od teška derta ostavio i kuću i sve, hoće u svet. — A što si, more, lud! — đipi Ćebo okrenuvši se Strahinji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Stanko i upilji u nju. — Mene ne može niko naterati! — reče ona i sevnu okom. — Ako sam teška rodu, onda... — Onda? — Onda ću kidisati sama sebi!... I što će mi život!... Oko joj se zapalilo plamenom.
Dučić, Jovan - PESME
u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me... Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame.
VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa, Oktobarsko sunce gasne iza huma... A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa.
Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem! Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo?
Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine. Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu struju,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
U sobi dva velika teška orahova šifonira stoje kao dve male kapele, a na njima poređan porculan i tegle s raznim kompotom.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A i kao da behu došla neka naročita, teška, mutna vremena. Govorilo se: kako se to naročito noću osećalo. Kao da više, povrh varoši, po brdima, okolnim selima
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svilokosić je u zapari. Sad je tek među dve stlice, a ne zna na koju će. Nije rad ni da se sa Alkom zavadi. — Teška je stavr za me. Ćirković me nije nikad uvredio, a naposletku ne mogu se potužiti ni na Alku.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Fіnіta Ia comedіa! — Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom! Ali kako u tom momentu naiđoše odnekud ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima, koji su tromo i glomazno gazili sredinom ulice, ono
Ja bolujem od nepodnošljive neodređenosti; dvoumica to je moja teška, fatalna boljka. Jest to pouzdano znam, a drugo: da će ovaj rat pojesti moje nerve do kraja i da se on nikada svršiti
Ali, dok je on. sa durbinom na očima rasejano osmatrao ona ućutkana mesta, dva teška zrna zafijukaše pa se najedanput, sa užasnim treskom srušiše jednovremeno pred crkvenom portom, onda malo zatim, sa
Eto slušam ja i mučim se. Svakoga od ovih ovde raspinje po neka teška i velika lična nesreća, i samo ja ne bih imao nikakve naročite istorije da ispričam, a mučim se.
Afrika
Počinjem da volim ovaj brod, crvenih dimnjaka, koji tako uporno i bešumno plovi po nepomičnoj pučini. Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja.
Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim isparenjima kao
Žena radi za čoveka a čovek je traži samo kad treba da je ponova načini teškom; ona je teška skoro bez prestanka, a za to vreme ni ne sme da ide s njom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, kad je kočijaš ošinuo konje i kad su konji, propevši se, povukli teška kola, gomila je samo vikala za njima, ali ih je propustila. Niko nije potrčao za kolima.
Ruku je bio podigao i uhvatio se za glavu, kao da ga je spopala neka, teška, glavobolja, gledajući put parade, koja se, u daljini, sad opet videla, kao neka crvena, prava linija.
Kola kirasirskog puka, velika, teška, crna, približila su se, međutim, a dva husara su – valjda da izvide – objahala Isakoviče, u karijeri.
Kako ću da ostavim sirotog Trifuna? Šta će on ovde, bez mene? Greh je prevariti čoveka sa šestoro dece. Teška je, dugonjo, materina kletva. Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre?
Nebo je, međutim, iznad Tabana, bilo zatreperilo. Na dnu strme ulice ukazaše se teška, crna, putnička, kola. Prema običaju onog vremena, visila su, na visokim točkovima, kao da se ljudi moraju voziti u
Ali šta će biti, ako Srbe, i u Rosiji, u pehotu budu odredili? Za ovako nešto, što je ovde učinio, kazna je teška u Rosiji. Ima tamo i usekovanija jezika, a neki su i u Sibir otpravljeni, zbog neposlušnosti.
Tog četvrtka – desete nedelje posle Duhova, godine 1752 – u Beču je zabeleženo da je, od ranog jutra, bila teška omorina i velika zapara. Čak je i voda, u šafolju, u kom se Isakovič, dugo, pirkao i prao noge, bila mlaka, kao bara.
koje je na njegovu mrtvu ženu ličilo, i njene oči, koje su bile crne, ali sjajne, kao da gore, a video je i kako joj, teška, bakarno tamna, kosa, niz vrat klizi, kao da je htela da još više na njegovu mrtvu ženu liči.
Ana je pričala da Petar i Varvara idu za njima, sa svega dva husara, u kolima senatora Stritceskog, koja su teška, starinska, pa su zaostala. Varvari je, kaže, na putu, dva puta, pozlilo, ali neće ni da čuje da odustanu od puta.
Ta uvreda bila je teška. Tih dana, na denuncijaciju Horvatovu, protiv đenerala Ševiča vodila se neka istraga, oko neke krađe zobi i sena, i
Sjahali, tek pred neprijateljem, pripremili, pešice, grenadu. To je bila teška operacija. Toga više ni u Rosiji nema. Konjica, koja bi pehoti prilazila, kao ta, teško da bi pobedila.
Kostjurin vide debelog Đurđa, kako se beše digao u sedlu – a guzica mu je, očigledno, bila teška – pa se nasmeja. Đurđe mu se bio dopao, kako priđe, kao zid, grenadirima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Glavni je deo te nošnje teška lanena ili kudeljna košulja, bilo „letošnica“, koja se nosi za vreme radova, bilo „velikdenska“.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ĐAKOVIĆ: Razume se da se da razmišljati i sad uviđate valjda da nisam precenio? SPASOJE (seti se): Ah, da! (Teška srca vadi iz portfelja dve hiljadarke i daje mu ih.
ĐURIĆ: Oh, to je teška optužba, i to u najgorem trenutku. Stvar „Ilirije” se ovoga časa nalazi pred sednicom ministarskog saveta; svaki
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Osetih kako mi kolena dršću. To je to. To je to, Bože moj! Svi su mi se zglobovi rastvarali, a krv postajala teška i vruća kao rastopljen metal. - Sada više ne! - reče kad pokušah da je poljubim još jednom i nasloni se na ogradu skele.
Govorio je o našoj budućnosti iza smrti, o svemu što ćemo imati kad umremo. Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj!
Htedoh da se javim, ali se setih gde smo i pođoh dalje. Kornjača u zavežljaju bila je teška kao sam đavo. - Da nisi stavila i komad olova pored nje, Rašida? upitah je. Reče da nije. - Samo kamen.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak sjaj što je svetleo u njoj, dok je nosila čedo u sebi. Teška i puna, ludo vesela u tim mesecima, ona je posle porođaja slabila i ružnjala, postajala tiha, a okrutna prema slugama i
Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše. U baruštinama i vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim ispuni svu dubinu nad Dunavom, i posta gusta.
Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala. Teška i krasna, ne znajući možda da on drhti. Bila je lepša nego pre ikada.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁴ „Teška žena“ trebalo bi da izbegava da jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za one o čija se prava ogluše svi, od kmetova pa do cara, čija kletva bude silniku teška po nekoliko teških tona, ma ne bilo duše, ma ne bilo ni boga ni demona.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da ga nose, nisu mogli (bio je krupan čovek, teška tela), pa su tako stajali oko njega, a on je samo ječao, onako položen na komad crvene zemlje koju su prethodno
Uznemirava ih ta teška tišina ispunjena mirisima bilja, vlage i isparenja. Stopala su im nesigurna u razbuđenoj zemlji, tako različitoj od
— Da prošetamo malo? Paralisana strahom, ništa nije odgovorila. Njegova teška šapa spusti se na njenu ruku. Pokuša da je izvuče, ali nije uspela.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom. Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare. Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»bezbožnih i bogomrskih i bezakonih Agarjana« učinila je kraj srpskoj državi u XV veku, i za srpski narod nastadoše »teška i nuždna vremena kada človeci na se smrt prizivahu a ne život«.
«2 Ta vremena »teška i usilna« nisu prestajala. Stanje srpskog naroda bilo je relativno snošljivo pred ratove i za vreme ratova.
da je preko Kopitara u službi katoličke propagande, proglašen je za »antihrista«, agenta kneza Meterniha, i ta teška optužba protiv njega se stalno ponavljala i on se protiv nje sa gnušanjem branio.
U Srbiji, iscrpenoj od tri godine ratovanja, zavladala je teška ekonomska kriza, potom su došle oštre i krvave političke borbe [između dinastije i naroda,] koje su se 1883.
Radičević, Branko - PESME
Odo dole, dole — ali kuda? Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi. Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave!
Sada pljuštu, sada grmu jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!“ divne tice viču, Al' sve malo-pomalo izmiču.
dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri dana. Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!
niko tu ne znao, Sve nestalo, a trn je ostao, Pa zabô se u srdašce moje, Tužni oče, i u ono tvoje; Ljuta nama, nama teška trna, — Laka tebi, brate, zemlja crna! Jedna rečica jošt mi, brate, gudi Iz ljubavni što t' isteče grudi.
Kraj vrata stade, pa u dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne vide nikada.
dragom svojom večerati sede, Ma njima, s' eto nikako ne jede; Sve jedno drugo da privati nuka, Al' jesti ne da neka teška muka; Još šalu češće on zbijati pođe, Ma ova šala od srca ne dođe.
“ 97. Što bi dalje, nije stvari, Zato pesma o svem ćuti, Ona njega baš prevari, Da i mene samog ljuti. Al' takova teška čuda Zbivaju se svetom svuda. 98.
102. Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto muke, Pucaju mu bele ruke! 103.
XXI Mati zaspa. Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je boli? Nojca ide, poju petli, Da l' i broji ona mlada? A zorica veće svetli. Što li čini, de l' je sada?
se: gleda suze, Glenu reku sad studenu I tuga mu srce uze: Kako mučke teče sjajna, Njemu jače srce bije, Kao neka teška tajna Tamo na dnu da se krije, Sve ga jače muči, mori, No sad voda zaviori.
Evo sade godinica Kako mu ne vidim lica; Zlato svoje veče sprema, Njega jošte ovde nema. Niza obraz teška suza Meni jadnoj za njim puza Duša mi se tužno muti, Nije t' veran možda kruti.
Strašni brci pali po rameni, Kânda zbori: „Zdravo samo meni, Zdravo budi, desnico viteška, Srećo moja, turska muko teška! Izdaj, puško, maču, salomi se, — Ti, desnico, samo ne daj mi se!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kalajdžija primi granatu u ruke, odvagnu koliko je teška i preko srca reče: — Sedam banki, više ne vrijedi. Rožljika brže-bolje grabi granatu iz njegovih ruku, kao da bi kupac
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali hvala i snu. Slađe je snevati nego li zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomenâ i teška, hladna, samotna života...
Ništa mi se tada ne dopada. Jela mi postaju teška, ti i majka dosadne sa vašim večitim ugađanjem i dvorenjem. Kao da me je gušilo to vaše negovanje, Ti vaši mili i puni
Ah! I mesto radosti, sreće, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna velika, teška, tuga... Suze mi navreše. — Da li će ikada biti duše koja će me ovako voleti?!
— Unutra! — viknu mati bojeći se da mi se štogod ne desi. Uđoh, stadoh. Čudna i teška tuga obuze me. Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša.
Nisam mogao da se maknem od silna, neugodna, i teška, pomešana sa bolom i saučešćem, osećaja. Ti otvori brzo vrata, još brže ih zatvori za sobom kao bojeći se čega.
Kostić, Laza - PESME
” „Oh šta je! šta je! — ta nevolja je, nevolja teška, samrtni kraj je! da l' učini, starče, ono što ti reko'? da l' ode ko? oh, dal' je daleko?
— Al' kad te kida, kada te treska užasni zveket okova teška, kada te jauk i vrisak cepa — al' si mi strašna, tišino lepa!
Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra. Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Curica joj reče: — Moja tetka, moja, kakva je nešto u tebe lahka ruka, a u moje mame teška. Majci se ražali, sve joj suze svrnu na oči.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Vidim ja moje dobro jutro. Žena vredna i uredna, a kad tamo, na svakoj strani crna šteta. Eno se i daske oglođale od teška trvenja. SOFIJA: Ne možemo sediti u svinjcu. MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao.
(Počivka.) STANIJA: I jošt kako ste? MILAN: Fala bogu! LjUBA: Onu figuru jošt nisam naučila. MILAN: Malo je teška, to je istina; ali je vrlo lepa. LjUBA: Da vidite samo. (Počne po sobi praviti figure iz kadrila.) MILAN: Pa dobro je.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ E, tu se fizikus namučio ko ubogi đavo, scenografija je bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke kao snežne kule od vate „cik-cak“, sve neke jelke čije iglice padaju za vrat, a
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Okolo njega, kroz veo fini, igraju vile na mjesečini. Kad goru oblak pokrije noćni i klanac teška osvoji tmina, dolaze kradom divovi moćni, biju u vrata staroga mlina. „Otvaraj brzo!
II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti. Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba.
Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba. Uzalud zovu daljine drage, starini
Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana. A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka.
Kakav teret! Nije lak! Ubaciše dedu, vraga, a on samo zapomaga: „Došao je svetu smak!“ Što beše dalje, za puta teška, ne priča pilot, samo se smeška, i naš se deda zbunjeno češka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I za tim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom.
ne udara, nit' sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče — Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezir'o sam nasilnike celog sveta.
pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te Preko moga groba Nek' se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za poznije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena.
Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja
Otvr'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata...” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s
Otvr'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata...” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas krepi i odnosi u letu Sa bele tačke trga dobro se vide svodovi Jerusalima zornjača svetli gde je
niti sam vodio njihove vojske njihov je sopstveni jaz što umesto mirenja traže puteve izgnanstva moja pravda im je teška kao neprelazan bedem i svetlost iz oka sunčanog oslepi ih kao strela kraj rata je objavljen iz večitog grada a
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Htela bih da se iselimo, iako bi to tetki i meni donelo teške brige. ADVOKAT: Zar je naći stan tako teška briga? DANICA: Ne to, ali...
” a ti ga kazniš za javno psovanje boga i bogohuljenje; rekne: „Teška vremena, bome, eto ne mogu kraj s krajem da sastavim”, a ti ga kazniš za prenošenje uznemiravajućih glasova; pljune pred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju. Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši. Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe.
Uniforma, onaj čelik... paragrafi... disciplina... smrt, neka osećanja teška kao olovo padala su na duše, zalazila u najskrivenije kute i potiskivala nežne misli o porodici, ljubavne drhtaje i
Žuljila me jaka, smetale mi čizme, teška mi bila sablja, saplitao sam se o mamuze... Ali sa izvesnim ponosom posmatrao sam one dve zvezdice na ramenu, a vojnici
I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?
U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju. A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi. Jedino je Tanasije bezbrižan, objahao lafet i zaglabao klip kuvanog kukuruza
Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava.
Bilo ih je sa polomljenim nogama i otkinutim glavama. Osećao se zadah sveže krvi i teška usparina dizala se iz vlažne zemlje.
Pritiskivala nas teška mora od blizine smrti i potajna radost što smo živi, sve pobrkano sa strahom, da i nas tako nešto ne snađe.
Ono je od neke teške haubice... Tek pred zoru naiđe naš komandir i reče da budemo spremni za polazak. Teška srca pomišljamo na današnji dan. Ali kada vozari pojahaše, naredi komandir da okrenu unazad i pođosmo istim putem...
Vidimo kako priležu. Ah, što ne možemo da dobacimo i do one haubice... Nebo se zamračilo i munje svitnuše. Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom.
A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih uz jednu vrzinu. Teška je samoća i kad život promiče redovnim tokom, a kamoli sada u ratu. Ama da me rane samo!... Šta bih radio?...
Vojnici šapuću kao u kući gde leži težak bolesnik. Davno su oni pregoreli sebe, ali ih muče sada zlokobne slutnje i teška neizvesnost.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli. Neka teška slutnja obladala je njima od jutros, pritisla im dušu, stegla srce, pa ih tako drži, mori ih bez prestanka.
Kako će sad u školu, kako će izići pred decu, a naročito pred ljude, ako naiđu ?... O, da teška srama! Pa još ako je i ona sve to slušala... kao Stojan, jamačno jeste. I sve zbog nje!..
Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze... Kakav će izgledati pred ovim iskrenim drugom ovako sa masnicom na obrazu!...
— Koješta!... Nije to... promuca Gojko, pa se još više zaplete. — Znaš, brate, u jednoj smo zgradi, pa mi je baš teška ova svađa... — Verujem, golubane moj, verujem.. Ha-ha-ha. Zbilja romantično!...
glavu, pa stade ćuteći koračati pored njega, a Gojko iđaše veseo, zadovoljan, jer je danas dobio potpunu osvetu za sva teška stradanja svoja. Pobedio je i njega i nju, oborili su pred njim glavu, ali on ipak oseća neku prazninu u veselu srcu svome.
Ona kao da to ne osećaše, nego nastavi očajnim glasom: — Ne znate vi ko je pred vama. A kad biste znali kakva sam ja teška grešnica, ne biste me ni pogledali. O, teško meni!... i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam.
Direktor naiđe i oštro me kazni za nered. O, kako sam tada stradao!... Da znate kako su teška dečja stradanja, naročito jadne, siromašne, dece, koja su bez zaštite!... Ali moj dobrotvor ozdravi!...
Tresla ga je prava groznica i sve ga nešto vuče da legne, — glava mu teška... vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ko redovi zarđalih kosa kukuruz je na suncu zreo. Teška si bila, vrela i bosa kao snop žita kad se razgrne. Oči ti behu male al crne kao rupice na fruli.
Kao da jauču. U podne, kad je more kao ugrejano ulje, dolazi barka da otplovimo do Novog. To je obična, teška barka, bedna naizgled, opremljena za težak rad. Pod krmom je zazidan običan motor, što se loži petrolejem.
Još samo moje srce slušam kako kuca. Cor meum vigilat. Moja „krivica“ u tom zamešateljstvu nije bila teška. Policija me je, u zgradi nasred Segedina, nemilosrdno saslušavala, ali, sem gurnjave sa detektivima, pri našem
Pored mog imam onaj jednog hrvatskog pesnika (Feldmana?). Atmosfera je teška. Neki među oficirima nose trikoloru kao kokardu na mestu rozete Habsburga; drugi imaju crvene somotske šapke, a za
Ona se trudi da se nasmeši. Otvara se zatim teška, ogromna kapija, ali mi pas u susret ne istrčava. Izleće samo nekoliko golubova.
Oči su mi bile umorne od nespavanja, a obuzela me je bila teška slabost od dugog putovanja. Pomislih: gle, kako nikakvih veza nema u svetu.
Te crkve, tamne, zelene, sa zvonicima šiljatim, kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a pred veče tamna i zelena. Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća.
koji biju od ovih crkava, koje kao da su mahniti zidali, pada na dušu, i glasove sa ulice, koji jedva dopiru kroz teška, crkvena vrata, čujem kao prigušene urlike. Gladan i žedan, sa dršćućim kolenima, idem od zida do zida.
Nebesa, što u proleće dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra. Boje, kao zarđao nakovanj.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Čak i krava, onako teška, glomazna, ma koliko da se opirala, poče da poskakuje i odskakuje, da đipa, da se rita, da se okreće uokrug kao da je
Novaca nije imao niti ga je primao, nego ga se čuvao kao žive vatre. U ona teška i zla vremena on je siromašnom i očajnom narodu bio jedina uteha i radost.
Golgota spava u mraku. Crno je nebo, ni zvezde nema— U grozničavom bunilu drema Planeta stara: Greh na njoj teška krila odmara... Tama je pala...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno. Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa
Ruka mu neobično dršće, jedva drži u njoj cigaru. Da bi olakšao duši, koju neprestano tištahu neka teška osećanja, navali da puši...
Kad naiđeš u njega iz drugih sela, izgleda ti kao da si, posle teška i umorna puta po sunčanoj pripeci, zašao u hladovito osoje, gde ti miris bučja i žubor potočića dušu razgaljuje i uleva
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dogod se ćata izmotavao, držao se Jelesije za trbuh i za kukove od teška smeha, pa samo viče: »Ajao, ajaoooo! Oh oh! Crk’o da bog dâ, ćato! O ko te zaćatio!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A vetar ležaše, ko slomljeno krilo. ŠUMA POD SNEGOM Šuma je teška noga, koju su U nevidljivu sapeli kljusu. ZIMSKI SUMRAK Poslednji zrak, istanjen, Dotiče lakat okuke;
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Tu smo, kod jedne tunare, videli neobičan prizor prikazan na slici; velika ratoborna riba »espadon«, teška oko 250 kilograma, koja se sa neprijateljem i preprekama bori svojim dugim, jakim i oštrim kljunom, udarila je ovim
Rakić, Milan - PESME
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada. To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad
I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu ko crn veo Ogromna, teška senka pada. No ko pauka što za mrežu Vezuju tanki konci oni, Drhtaji tvoji mene vežu Za večni život od iskoni, I u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pa sam stoga na kraj i utekâ, e blizu njih ne bih osvanuo. Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN.
VOJVODA DRAŠKO Bjehu kuće na svijet divota! Ama bješe muke i nevolje: ćeskota ih nesretnja davljaše, smrad veliki i teška zapara, te nemahu krvi u obrazu. VUK MIĆUNOVIĆ A kako te, zbilja, dočekaše?
Pojaš', Marko, tvojega Šarina, od oružja ništa ne uzimaj do tvojega teška šestoperca; njim Aliju zgodi među pleća, pa mu na čast Prorok i hurije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosa je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek osećala kako joj, kad je raspusti po vratu i plećima, lako i senovito leži.
Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teška a snaga joj sva izlomljena. Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna...
do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti? Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?!
Nožnim prstima jače držeći nanule, da joj se slučajno ne iskliznu, uputi se vratima. Prva vrata, teška, puna vlage, stara, pri dnu sva istrulela, otvori joj Ciganka. Ona sa Simkom uđe.
I posle jedva nastade i večera, i to večera odugovlačena, teška, sa svima mogućim zdravicama, čorbama i začinima i tek jedva u neko doba ako se pređe na samo jelo, pravu večeru.
Čak joj se ne učini neobična ni sama kapija. Bila je to velika, teška i jaka kao grad. Više je sigurno koštala nego sama kuća, koju ona poče kroz kapiju da nazire onamo, u kraju, i preko
Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno pomalja svež i ružičast, kao naliven vrat.
Pandurović, Sima - PESME
Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.
Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano. I neki težak miris, teška boja Spomena živih i tužnih što pune Zamrljan vidik, osećanja moja, Mladosti ponos što u meni trune.
Na obmane dana ponosnih i čednih, Samilost i setu osmejaka jednih U kojim je vrednost života nam bila, Sumorna i teška kao crna svila.
NEMIR MRTVIH To je bila teška noć za teškim dânom — Noć uvelih snaga, noć umrlih bića, Noć čudnih vetrova, zaspalih otkrića, Noć strašne smrti u
besni, tutnji, komeša se sad; Gde padaju žrtve, gde se kosti mrve, Potocima gde se krv crvena lije, Gde se zadnja, teška, mračna borba bije I Sloboda gde se s Tiranijom rve.
— mrska posada Slobode naše, što je volela Život bez mržnje i bez nemira — Sve je to beda, moja premila; Društvo je teška, mučna dosada, Koju je hladna sudba spremila Za naša srca, roblje svemira.
Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj. Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje
otrov prelije U trci dana, u lutanju tom; I svet je greha i razvrata dom, Gde vlada lupež, ili bludnica; I svet je teška, strašna ludnica, I bolnica, i tamnica za roblje, I tužno, večno, prekopano groblje. REDOM...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Među mnoštvom ranjenijeh zarobljenika, Njemci povedoše i Jana. Rana mu ne bješe teška, no za dugo ležao pa mu se krv istočila. Pošto se izvida i kaza rod i postojbinu svoju, Njemci ga predadoše u Ćesariju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— (reči kojima devojka tajno zaklinje momka koji za nju ne mari, da bi se njom zaneo). Teška ga rđa spopanula! Usta mu se na zatiok okrenula! Crna mu zemlja kosti izmetala!
— Iz prazne kuće i miši beže. — Vreća prazna ne može na noge. — Sirotinja nema srodstva. — Sirotinjo, i selu si teška, a kamoli kući u kojoj si. — Ne traži smoka gde nije obroka. — Prazna kuća, — luda gazdarica.
— Prazna ruka mrtvoj druga. — Prazna ne pali. — Na siromaha i zec vadi pištolj. — Teška je nemoć šupalj tobolac. — Teško meni i po bratu mome, ako nemam u tobolcu svome.
— Blagoslovena (slatka je) večera s pravdom stečena. — Nije mi žao na mali deo, već na krivi. — Teška je nezaslužena kazna. — Nepravedno tecivo na treće koleno ne silazi. — Gde vuci sude, onde ovce ne dođu do pravde.
je uprti na krkače dragovoljno (jer već njemu i njegovoj kući neće ništa učiniti) i odnese je bez ikakve muke (jer nije teška namalo) kud mu kaže.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona će ti ostanuti teška, i kada dođe vrijeme da rodi, ne zovi | druge babice da dijete obabi nego mene.“ Čoek uzme zapis i da ga ženi da ga
“ Čoek uzme zapis i da ga ženi da ga nosi kazavši joj, kako mu je proročica rekla, te ona te iste godine ostane teška.
Po tom žena malo je kad izvan kuće i izlazila, a ako je kad i izljegla, ostavljala je zapis doma, te opet ostane teška; i kada dođe vrijeme od rođenja, pošlju za ovu proročicu da dijete babi. Kad li evo rodi sina u krvavoj košuljici.
“ | 18. ŽEĐA I VINO. Spopane teška žeđa jednoga seljaka pošto je bio na poklade mesne objedovao, a ne imajući od kuda da kupi, srećom vidi jednoga svoga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
odgovori: „Nije mi, valaj, žâ šta sam ga ubija, ali ne bi nikad prižalija da sam mu krv prolija, jer je njiova krv teška i devetom kolinu...“ Jerkovića se soj razlikuje po mnogo čemu od ostalijeh doseljenijeh i starosiodskijeh bratstava.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I gluv već za reč što lupa U sluh o teška vrata Proći ćeš kroz red klupa Do mesta gde se mrak hvata. Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i
O bolje da si kud bilo Pošao i da je pala Ko druge — zemlji u krilo. Ovako: o tvojoj niti Živeće teška i mala Toliko koliko i ti. SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU Krevet u duborezu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Polazim, a meni, dugonji, korak je kratak. Brzo se širi cvokot leda. Sporije koračam; nisam znao daje brada tako teška, i nisam znao da se sve toliko plaši noža. Drhtavica je sve glasnija.
A u šta će meni da prođe noć! Spavaš i hrčeš, hrčeš.... Više nikad da ne čuje to odvratno hrkanje, teška, nadnese se nad njega, mora, a ne može od zadaha vina, od bola u očima, od krvi što je odjednom stala, i ruke se s
I drugu cigaretu popuši dok Đorđe ne stiže s prljavom platnenom kesom. Đorđe se nasloni na vrata. Kesa je strahovito teška, pa mu drhte ruke, i leđa, i noge. Neće, veljda, pas, brojati. Poverovaće bratu, dušmanin, zlotvor, izelica!
što krivo stoje, ugarci su opet ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška glava žulji mu vrat; Đorđe dolazi sebi: u kafani je, mnogo je pio, obrukao se, muka mu je... — Iko, sve isteraj napolje.
Jedva je stigla da uđe desetak koračaja u njivu, zagazila u tikvine vreže, splela se, zagušila i, teška, smrskala nekoliko žutih cvetova. Kad se malo otreznila, pogledala je oko sebe: kukuruz je bio vran, čađav od mraka.
Idi!“ Čuo je kako trči niza stepenice umočene u zadah rakije, kašlja i galame, osećao njena teška stopala po pršljenovima kičme, i govorio sebi: „Ja sam istinski bolestan. Jesam bolestan.
— Nemam šta da krijem. Sve mogu da ti kažem. — Ona se odmače; sa ramena joj pade njegova ruka. — Teška ti? — Nije. Kaži, šta si hteo? — Zašto me mrziš? — Ne mrzim te. Spava mi se. Sve su žene spavljive u ovim danima.
na majskoj livadi, a zna da čovek nije ni mrav u nogavici ni buba što zazvrnda u žbunu njegove brade pa padne na zemlju, teška kao žaba.
„Lako je tebi da galamiš kad Ti je glava sigurna“, zakrkljala je smrdljiva i znojava pomrčina, grka od žeđi, teška od teskobe. „A što je Meni lako?“ Andra mu je osetio drhtavicu. „Sin će da te iščupa. A ko će nas?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, samo što je Zlatoprsta ušla u dvorac, za njom su se zalupila teška gvozdena vrata. Kada su je uveli u sobu na vrhu kule, videla je da na njene prste čekaju brda konca i svile I shvatila
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja.
Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
„I ti pade, brate dragi!“ - „Nisam, deco, vas dok traje!“ „Je l' ti borba bila teška?“ - „Pokušajte, milina je!“ „Šta si hteo? kud si poš'o?“ - „Tamo kud se stići mora!“ „Zar je vera tako jaka?
tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć' na me... Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame.
VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa; Oktobarsko sunce gasne iza huma; A tvoja je duša puna bolnog šuma, Teška suza stala u dnu tamnih veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao
- davno, prije mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse...
I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom. V. Ilić CIII ZIMSKO JUTRO Jutro je.
Golgota spava u mraku. Crno je nebo; ni zvezde nema; U grozničavom bunilu drema Planeta stara; Greh na njoj teška krila odmara. Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna.
Cvet ne bi klon'o pod korakom njenim, Ni drktala travka kad ona slazi; Al' teška je tuga s plaštom svilenim! Tuga je njena što cveće gazi... Reči su njene k'o tuga crne, Od kojih cveće premire, trne.
„Koleginice! ljupka, mlada ženo! Zašto kopniš tako u odaji sama? Iziđi da vidiš draž aprilske noći! Zar ti mije teška samoća i tama? „Prozori su moji otvoreni vazda. Unutra postelja ugodna i meka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pronašao, nađe i dokaza da svako čvrsto i nešupljikavo telo, uronjeno u vodu, izgubi od svoje težine onoliko koliko je teška količina vode što ju je pri zaronjavanju potisnulo u vis.
„Velika žrtva što je podnesoste za nauku!“ „Nisam se pokajao, i nije mi bila teška“. On ućuta neko vreme, pa onda nastavi.
To udvostručava cenu knjige. Kao što je ovde pred sobom vidite, ona vredi toliko funti zlata koliko je teška“. „Šta tražite za nju?“ „Hiljadu florentinskih zlatnih forinti“. „Vi terate šegu sa mnom!
Oni razgovarahu o dnevnim novostima i o vremenu, ali se u njemu razbukta teška duševna borba. Ona opazi na njegovim očima jasno tu borbu njegove duše.
Za to je i njegova nova aparatura bila nedovoljna. On morade posle dugih muka, teška srca, obustaviti ta ispitivanja i odložiti ih do boljih vremena. Ostao je, bar neko vreme, bez zanimanja.
On me pogleda dobrodušno, očinskim pogledom. „Ali - ne daj Bože da na sebi iskusite - život je teška borba. Tako stoji napisano u knjizi sudbine!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
trgovac, sav crven i posle podužeg i mučnog uzdržavanja kao strahujući da uvreda koja će pasti ne bude i suviše teška. — Ovo su glumci, mora biti.
— Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a... a pojma nemam! Kao ašov široka i teška desna komandantova šaka pljašti po levom, neobrijanom Resimićevom obrazu. — Dede, seti se, seti, dronjo dronjavi! — M...
A, šta znam, možda i nema razloga da sumnja, možda je i ona kao i on ružna, nezgrapna, samo jede i spava, teška neka žena kao vagon.
Sve ogromne prepreke vere pale su. Oborilo ih je hrišćanstvo. Sva teška, nepravedna i nesnosna ograničenja prava ublažena su ili sasvim nestala.
otvaraju i zvuke neke šištave ispuštaju, dok mu ruke besno mlataraju, te se više ne zna da li se još raduje, ili ga je teška neka muka i žalost obuzela.
Eto, sve ovo i ovako padalo je Mitru na um za vreme dok je tamo iza onih duplih vrata teška operacija trajala, a koja mu je ove misli i izazvala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa kad se iz čitave te klin-čorbe koju je oko takvog jednog fantoma čovjek napleo i nabajao izbaci klin, i opet teška srca može da se batali ono što je preostalo.
— Zar ne?... — Doista, ne preostaje drugo!... Učinite tako!... Za čovječanstvo nikakva nam žrtva ne smije biti teška. Čak ni žrtva besmrtnosti. L — Je li moguće da ste i vi bili oženjeni?? — zgranula se moja bolničarka.
Ali tek, dešavalo se tako. Bila to smrt u porodici, neka teška briga, neko mučno strahovanje, uvijek mi je bivalo ušteđeno ono najgore.
Samo polovična, samo dokraja neosvojena iskrenost biva teška: puna, beskompromisna, neograničena iskrenost sasvim je bezbolna.
Prava je radost u stvari bezrazložna. U tom i jest njena čudesna ljepota. Stid od jednostavnosti, od naivnosti, teška je mana. Za čovjeka uopće, a za čovjeka-umjetnika pogotovu. Za ovoga, vjerovatno, najteža od svih.
Ali tuđa žrtva postaje ponekad teška. (Kažem ponekad, jer u drugim slučajevima pretendiramo, naprotiv, da nam se ona prinosi na tasu, s malim kniksom.
Ali u Majinom slučaju neizvjesnost nije dugo trajala. Od samog početka imao sam jasan osjećaj da je stvar izuzetno teška i da će joj tok biti neobično brz.
Bio sam spreman da podijelim s čovjekom tanku koricu kruha, ali sam teška srca dijelio moju sirotinjsku sobu. Kad smo neprestano s ljudima, upoznamo tuđu unutrašnjost kao ponutricu izlizane kese.
Pa najzad odustajem. Nalazim da je jednostavnije zaklopiti oči i čekati. A čekanja, u ovom stanju, nisu ni teška ni duga. Naići će valjda bolničarka, to će i sama primijetiti i učiniti što već treba.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj se misli ne zaustavlja dugo, ona mu je teška ubija mu svako drugo osećanje, izazivajući užasan strah.
— Kad si sam potražio Boga, onda ga bar nemoj odsada vređati. Teška je i strašna kazna Božja za one, koji se titraju imenom njegovim... — Ćuti, pope!
A sad mi je to velika, teška briga na vratu... Ali šta da radim, nauči me, popo ? — Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da
— prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta? — reče ona začuđeno. — Znaš... da si teška... — odgovori on i pocrvene.
Polako obiđe pročevlje, oko koga spavahu čeljad, napipa ključanicu na kućnim vratima, izvuče je i polako otvori teška rastova vrata... Jovo joj nešto reče, navlačeći šarenicu na decu, ali ona ne ču ništa...
Savladan je, pobeđen... I mozak, i srce, i krv, sve se sledilo, umrtvilo... ništa ne oseća, ne misli, ne živi... Teška mòra pritisla mu grudi, stegla mu glavu kao klještima, pred očima nešto seva i tamni se...
Petković, Vladislav Dis - PESME
To je pesma koju rađa mis'o moja i sećanje, To je pesma mojih dana i časova i prošlosti, To je pesma stara, teška, jednolika k'o kukanje, To je pesma sa zgarišta ideala i mladosti.
Smrt vaša teška moj je bio život, K'o ruka kakva bolesna i meka, On pada na vas i sprema vaš ćivot Gde je i moja budućnost daleka.
Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.
1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
žena, retke umešnosti, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro suprotstavljala životnim nevoljama i stekla mnoga teška iskustva. Kada joj je bilo šesnaest godina nekakva zarazna boleština harala je zemljom.
Žudeo sam za eksperimentima, za istraživanjima, i predao sam se sudbini teška srca. Upravo kada sam se pripremao za dugo putovanje kući primio sam vest da otac želi da idem u lov.
nekoliko nedelja ili meseci, moja strast za privremeno napuštenim izumom se vraća i ja stalno nalazim odgovore na sva teška pitanja, gotovo bez napora.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A onda je odjednom odjeknula čuvena pesma nemačkih iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro
Međutim, ispraviti obe te greške nije bilo lako. Moji napori da stišam tu svoju srpsku narav dovodili su me u teška iskušenja. Pokatkad bi poleteo neki dvopek tačno odmeren i udario bi me u glavu.
U toku čitanja imao sam utisak kao da se podiže neka teška magla koja mi je onemogućavala da jasno vidim Faradejeve i Maksvelove misli.
Ali koliko učitelja to radi? Koliko mojih čitalaca zaista znaju taj zakon? Pomislite samo kako je to teška optužba našeg sistema obrazovanja kada ne uspeva tolike inteligentne ljude i žene, dečake i devojčice da nauči jednom
Iznenadna groznica pogodila me je kao grom iz vedra neba. Pet dana kasnije, moj život je visio o koncu. Zametnula se teška borba između snažnog srca i teške upale pluća. Srce je pobedilo.
Znao sam to još onda kada sam kao pastir u Idvoru učio da se dojavljujem kroz zemlju. A zašto voda ili čvrsta i teška zemlja bolje prenose zvuk od vazduha?
šezdeset godina i život Ustanove kojaje tada rođena, a živi još i danas, uvek će nas potsećati da je odbrana nacije teška stvarnost i jedna od naših najsvetijih patriotskih dužnosti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lijeno pogleda uokolo, a kad pogled zaustavi na silesiju mravi što pred njim za poslom žure se, vukući za sobom teška bremena, uozbiljivši se reče naglas: —Baš su lakomi i drpe se kao i ljudi, kao da neće nikada poginuti!
„Snaći će me zasigurno teška kazna božja”, strepeći je mislio. Da ubije u sebi glas grižnje, poče da čita. U čitanju knjiga saznade da ima i takovih
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
se malo pa gotova stvar; a šta je ljubavnik – iskompromitujete se malo pa gotova stvar; ali bridž je, verujte, vrlo teška i komplikovana igra. En že komplike me tre distenge.1 ŽIVKA: Ali ja bih, gospodine, želela da ostanem poštena žena.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
uostalom, da se junakinjini prvi utisci pri ulasku u mladoženjinu kuću odnose na opažanje srazmera: prvo kapija, „velika, teška i jaka kao grad”, a odatle, „kroz kapiju”, ona kuću tek „nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog dvorišta”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada.
Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći... Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da
S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje.
Miljković, Branko - PESME
Ne kuni vodu izgoreti neće, Udahnuo te kamen krilatice. TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim.
Ružu nutrine nude bezazleno Promuklom dodiru dana da ga svlada. Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku.
li moći da platimo noć ljubavnika Ne, mi ćemo se zaustaviti Pred njihovom pišljivom ružom Mi ćemo postavljati teška pitanja njihovom Suncu Ili će odgovoriti ili pasti Jedna noć drugoj noći put Dodirnut ciljem svetlosti Mrak cveta u vrtu
Dušo, životinjo koju prati seta, Upoznaj nas s mrazom koji piše pesme; Šumo teška rimo nakraj bela sveta, Zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme Pred novim zlom koje počinje da cveta?!
Krakov, Stanislav - KRILA
Još su dve takve žute t dovale u vazduhu. — Kakav smeli viraž... Odjednom se huka istopila. Tišina teška, strahovita. Čulo se kako zviždi i krckaju veze na aparatu. Motor se Elisa se ugasila i od čarobne postala vom.
Staza je sve strmija. Na oči se obara san, na pleća umor i teška ratna sprema. Useca se koža uprtača i kajiša u meso. Sve ćuti, samo gde gde gunđanje i šapat.
Tišina koja nastade bi mučna i teška. Oseća se da se tamo nešto dogodilo. Vojnici uznemireno podižu glave. Najednom tu odmah preko kamenitog sedla počeše
Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu.
Najzad se platna šatora stadoše da bele i postaju vidna. Ona su bila teška, puna noćne i jutarnje vlage. Čulo se kako u daljini grmi. — Kajmakčalan...
Svuda se nad zidovima nadnelo drveće i njegova senka je bila teška n hladna. On se plašio drveća, ali je voleo žuto lišće plećatih platana. Pod platanama još niko nije poginuo.
Još je ovaj dan bio njegov. Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake n logore. Teška zelena kola se tresla i engleski vozari su pozdravljali odsečno kratkim bičevima. U Mikri su stovarili hranu sa brodova.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Počinjem da volim ovaj brod, crvenih dimnjaka, koji tako uporno i bešumno plovi po nepomičnoj pučini. Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja.
Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim isparenjima kao
Žena radi za čoveka a čovek je traži samo kad treba da je ponova načini teškom; ona je teška skoro bez prestanka, a za to vreme ni ne sme da ide s njom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Baca pušku dole.) I ti si teška kô od olova! Radače!... Vuče!... Gde ste sad?... (Radak, Vuk i Isak ulaze.) RADAK: Šta je, Stanoje?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Današnji dan osvanuo je neveseo. Na Aleksincu se opažala neka teška sumornost. Čaršija je bila većinom zatvorena; samo su još radile kavane, mehane, furundžinice i prčvarnice.
(Više vojnika mučno bi i stalo u šanac). Još je šanac bio naoružan sa četiri četvoro-funtova teška topa. Prostor pred šancem, koji ga odvaja od šumatovačke koce što dominira šancem, bio je iskrčen da ce otvori polje
Kad su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački rov, gde su bili Turci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali najviše jada zadavali su im naši rovovski topovi. Posmatrao sam sa zadovoljstvom kako se teška bomba izvije u visinu, pa odozgo sune naniže. I nama se kosa diže od straha, jer sve mislimo, sad će među nas.
Potom zabaci glavu unazad i s noge na nogu... — Kupamo se u zno-ju lica svog! — duva „Fikus“. — Teška s-služba. — Onda se obrati Sergiju: — Dorogoj brat Serjoža Nikolajevič... daj pocelovać ćebja... Ti moj brat...
Naši su na otvorenoj poljani, svi živi, a Turci u rovu, i svi mrtvi... Kipislcauf! Iz doline gađa teška francuska baterija, i granate preleću iznad naših glava. — Uh, ala vuždi kao mečka!
— reče tiho. A to isto vele i neprijateljski vojnici. I, prizivajući istoga Boga, međusobno se koljemo. Teška haubica grunu i granate zaparaše vazduh. Kao da čujemo kako od one strane dopire jauk i škrgut. Zvono se više ne čuje.
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar
— Vojnici!... Hrabro, u ime Boga. Napred! — i komandir prvi pođe. Ostao sam poslednji. Glava mi je teška. Kako bih sada rado spavao, tu na zemlji, ma gde bilo.
— Ali sutra ćemo smrsiti konce i nemu. Zakazano je reglažno gađanje, pomoću aeroplana. — Vala, ako ga nađe ona teška francuska baterija, ni koščica im neće ostati. — Ali iz početka, polako. Ne izostavljaj nijedan detalj.
Ceo se front utišao. Tako je uvek pri zalasku sunca. Iščekuje se noć i teška smrtonosna iznenađenja... Sveži povetarac pirka. A sunce zalazi lagano iza Dobrog Polja, kao da nam pokazuje put...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Crna teška zemlja duhove ne gnječi: I tljeneni čovek samo pod njom ječi. Oj, putniče svaki, pred spomenom kleči! Obožavaj stalne
njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom mladše srce svoje krepi I odlakša puta teška breme.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Za alem ovaj? Zar od alema misliš to je sjaj?... Suza je raje to, rajin uzdisaj! To je nasilja ona teška pot Što s tužnog čela roblja žalosnog Trostrukim bičem goni besni skot... Naše je to, naša svojina!...
(Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i strašno prokletstvo minulih, sa'ranjenih pokolenja.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Stavlja je na dlan i uznosi kao da bi hteo da joj odmeri težinu.) Šta misliš ti, gospodine Vićo, koliko je teška ova depeša? VIĆA: Bome! JEROTIJE: Ako hoćeš da joj izmeriš težinu, treba da znaš šta nosi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Austrijske vlasti namerno nisu dopuštale štampanje srpskih knjiga, što se pokazalo kao teška greška. U ulozi zaštitnice pravoslavlja pojavila se Rusija.
Jakšić, Đura - PESME
dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je. U crnom plaštu nema boginja; Slobodne duše to je svetinja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Posle babe, dolazio je otac. Sirov, krupan čovek. Lica zatvorena i više natmurena. Troma, teška pokreta i koraka. Još tromija govora.
Pošto probudi slugu koji tamo iza magaze spava, čisto lako diže s njim teška krila od vrata i nosi ih, slaže ukraj. Posle postane viši, tanji, kad počne da izdiže ćepenke, podupire ih, i pošto
Nije smeo dole k njima da siđe jer, bojao se, zaboraviće se i čisto bi je tukao, toliko mu ona dođe teška, mrska sa tim njenim naricanjem, kuknjavom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Seme se najpre okadi, pa se metne u torbu, i za nju zaveže parče olova (»da p. bude teška kao olovo«) i po koji novac (»da p.
muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u ustima kada je žvaću), »i Bog, kad čuje p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, ustavivši svoje oči na njoj, opazi u njenim plavim očima nešto teška, olovasta, mutna i duboka, kao kad s gaza gleda u zamućenu rijeku. —Mašo, — trže se — junak si!
— Ponesi ga natrag, Mašo! Tebi isto fala! — smislivši reče Rade odlučno. — Ponesi ga natrag, molim te! — Zar sam ti teška, Rade? — izgovori žena, problijedivši i sneveselivši se. — Nijesi, Mašo, kao ni ona, — i pokaza rukom na Božicu...
On hodaše polako putem. Oko mu se dragovalo u plavetnilu i zelenilu. Nikakova teška misao nije ga morila. Ako bi katkad koja sumorna navrla iz prošlih uspomena, lako bi se rasplinula, kao da je preveć
— Bog nas neće zapustit', — javi se i djevojka. Ivo nije znao što da reče, a tutnja mu bijaše teška. On prevrnu razgovor: — A je li ocu bolje? — Uvik isto — odgovori djevojka. — A biće i gore! — nadoda brat.
Ide i misli: „Kako da njih ne može da hrani, njih koji je mukom obrađuju i najmanje za život od nje traže?!” A teška zemlja mrtvo se odmara u podzimnjemu danu i njemu se pričini kao da žali što je se odriču njena djeca i bježe u tuđe,
A puno sam žudila! I to me mori. — A poznajete li ga vi? — Poznam, lijep mladić! — Nosija je u sebi ništo teška; naoko bija je ka tromast, — proslijedi Kate, s očitom voljom da o njemu priča. — I zamišljen je bio...
I sada kada ih se sitim, lipo im čujem glas... Čini mi se da ga vidim, onako umorna, teška pred sobom; zapahnjuje me njegov muški zadah... I onda nisam gospodarica od svoga života.. Ma pustite! Stid me ja!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine. Kirča Zima je bila duga i teška. O Božiću je padao sneg tri dana i tri noći bez prestanka. Debljina smetova ponegde je bila svrh čoveka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Iz tanke polutame Strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom Tresao prozore mutne i teška hrastova vrata, Zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom. 1885.
munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta, I u duši prezirô sam nasilnike celog sveta.
„Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge.
Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina kô najmlađeg svoga brata ...“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s
Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina kô najmlađeg svoga brata ...“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
Preko moga groba Nek se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za pozinije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena.
Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu. Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na
On vide da nije vajat no čardak na kome leži, Oseti nekakvu studen, a koža čisto se ježi; I glava teška mu zdravo. Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u tu zgradu uveden je 21 juna rečene godine Galileo Galileji, pod jakom stražom. Teška kapija se za njim zatvorila da niko, pa ni sama istorija, ne dozna šta se onde dešavalo noću između 21 i 22 juna.
“ - „No, isto tako kao i te planete.“ - „Ali, sinko, te su planete laka eterična tela, a naša Zemlja je teška, troma, ogromna. Zar možeš zamisliti da se ona pokreće?“ - „A zašto ne?
„Bože blagi!“ reče on, „da saznam da mi pretstoje teška vremena, ne moram ni da pogledam u nebo, dovoljno je da zavučem ruke u svoje prazne džepove.“ Mi se nasmejasmo.
„Mnogo, vrlo mnogo od onoga što si pretskazao, ispunilo se na dlaku, no nešto ipak ne. Tumačenje zvezda teška je umetnost, a čovečji razum je ograničen.
“ - „Vi nam rekoste maločas,“ obrati se domaćin Tihu, „da nam ta knjiga pretskazuje teška vremena.“ - „Ne mogu da poreknem,“ odgovori mu Tiho, „tako je. Idućih godina doći će do kobnih susretaja zvezda.
Varićak i ja prihvatismo, iako teška srca, takvo rešenje. Matura je bila dovršena već početkom juna, a u Beč je valjalo poći tek početkom oktobra, zato je
Ono izgleda, otprilike, ovako. Crna ploča našega Meseca, koji je zaklonio Sunčev lik, kao da lebdi, teška, u prostoru.
Ali tada buknu Svetski rat, a ja padoh, iznenađen tim događajem na mojem imanju u Slavoniji, u ratno ropstvo. Teška gvozdena vrata zatvoriše se iza mojih leđa.
Jedan poznati istoričar Zemlje je, još pre tridesetak godina, rezignirano uzdahnuo: „Moraćemo, iako teška srca, napustiti nadu da geološke događaje poslažemo po godinama, vekovima i milionima godina.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!
Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada vredna mrava vidi! MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je
Stanković, Borisav - TAŠANA
Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone, majstore, to je teška stvar. Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa. Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice.
Pijaca, i sudija, gospodin Đurić govori narodu: Objavljujem sa žaljenjem da se posle mnogo godina otkrila teška zabluda i nepravda. Sava Mrasić, osuđen na robiju za paljevinu tuđeg imanja, i lišen sveg svog imanja — nevin je bio.
Županija ga za to odlikovala medaljom. Beše to neka teška emaljirana ploča, čitav tanjirić. Gos-Toša je kao malo navijao da odu da zahvale lično i on i žena.
Sirota gospa Nola! Nije slutila kako je teška i velika stvar biti mati do kraja. Desetak dana kasnije, pred veče, gospa Nola sedi u svom „knjigovođstvu” i računa.
Ja mater vrlo volim, ali je to čudna i teška žena. Uvek nezadovoljna, brižna, uvek u nekoj raspri sa svojom savešću. Sve se nešto kaje i kara.
— Branko srete gospodin Joksima, i s njim nastavi razgovor. — Teška je stvar sačuvati našeg oca od svakog uzrujavanja, kad niko od nas još ne može da ga zameni u domaćim brigama.
i prohujale godine, i svu svoju prohujalost, i čini im se: maturanti, su, i negde ih čeka neko veliko iznenađenje. Teška bolest suzi bolesnika. A briga i ljubav za osuđena čoveka, proširi život dobrog stvorenja.
Ne znam kako i vi, čika Avrame, ne osećate šta je s nama. — Preživela je Leksa u samoj svojoj porodici dva teška sentimentalna poraza. Nekada je svoga kasnije preziranog oca, ludo volela i cenila.
Voleo je doduše što ima i „devojčicu”, ali najstariji sin, Žarko, sušta slika gospa-Filina, bio je teška konkurencija Kodi kao detetu i kao devojčici. Vijuškast i gizdav, kao majka, i još, brate, pravi „artist”.
U prizemlju, samo poluga i katanac, a na spratu jedan od najprijatnijih, najprostranijih stanova cele okoline. Teška velika kapija, uvek zaključana; pa, po vojvođanski, dubok „ajnfart”, prohladan i polumračan zbog dubine, gde stalno
— Strašno je to, doktore. Za Soku, onda, veliko bi dobro bilo da otac nju preživi. — To je teška reč. Ali možete imati pravo. Ja, lično, mislim da takve zaključke ne treba praviti.
Pokazuju mi oružje, pričaju o skitnicama i o lopovima i o švercerima i špijonima... tuže se da je policiska služba teška, da je njima često glava u torbi. I zato, kažu, moraju pomalo i piti...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja
Mati mu se teška da mu, nije što zlo. Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
času nešto vrlo krupno kazao, kao da sam izvršio izvestan prelom u životu; kao da sam, posle mučnih napora, otvorio teška gvozdena vrata, kroz koja ću sad stupiti u nove, nepoznate predele, kao da sam zakoračio prag iza kojega nastupa život.
zazorno, jer čovek stupanjem na univerzitet postaje „građanin“, a biti „građanin“ koju godinu više ili manje nije nimalo teška stvar. Često puta, čak, bolje je biti građanin univerziteta no policijski pisar u Arilju ili suplent u Brzoj Palanci.
koji nam je bar sedam puta pročitao pesmu „Marko kazuje na kome je carstvo“ i koji je u svojim lekcijama bacao teška prokletstva na Vukašina. — A je l' tebi poznato da je Vukašin ubio Uroša? — Jeste!
Inače, to vežbanje za pozdravljanje ne spada u teška vežbanja u vojsci, pa ipak su mene pojedini propisi bunili. Jasno mi je bilo kako treba da pozdravi prost vojnik, ali u
Razume, se, teška je to stvar obratiti se svakome pojedincu, ali kada bi se obratili pojedinim profesijama, ja bar mislim da bi njihovi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Svakome je određen suđeni čas, Lukijane. — Ja se staram da ne dođe tako brzo... Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas. — Kako, kako?
Gr-u! Gr-u! Gr-r-r-r-ru! Kovitlaju, prašte, riju granate oko nas. Ah, najteže je kad zaurla ona teška. Gr-r-ru! Očni se kapci grčevito zatvaraju. Gr-u! A od prenapregnutog iščekivanja u ušima nešto bubnji. Eto je...
ZAROBLjENI Iako neprijatelja nismo čestito videli, osetili smo jasno da se za nama valja nešto veliko i glomazno. Teška artiljerija rila je zemlju vulkanskom snagom, i pred neshvatljivom navalom čelika prskali su naši razređeni redovi kao
Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo... Teška vremena su nastala za našu zemlju. Neprijatelj je navalio sa svih strana da porobi našu lepu otadžbinu.
Nad nama su baš tada leteli nemački aeroplani i teška artiljerija počela je dejstvovati. Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se.
S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože. Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo. Neki rekoše da sada nailazimo na staru granicu nekadašnje Srbije. Ovaj se nagib naziva Prepolac.
Nepovratno?... Budućnost nas i ne zanima toliko, jer je sadašnjica suviše mučna i teška... komandir prevuče prstima preko ovlaženih očiju. — A sad? — Dodeljena mi je nova baterija...
Muževna stremljenja nebrojenih generacija su kroz stoleća bila usredsređena na njega. Teška tragedija ponirala je u duše, prenosila se s kolena na koleno kroz nebrojene decenije, kao neko večno stradanje, sveto
Bar da možemo baciti poslednji pogled!... Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji
Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“... Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi...
Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi... A opet, u zemlji su ostali stari roditelji, deca. Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim.
Dokle se okom vidi. Dimovi od mnogobrojnih vatri se mešaju sa izmaglicom dana i kao teška magla pritiskuju zemlju. Koliko da se duša još više zamrači.
Petrović, Rastko - PESME
kokoš prženu na kajmaku, Kamo l' zvezdu da porodi Budućim junakom za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja je teška u prostorijama, Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon: Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja, Drhće u Zodijaku
zavrće u ciklon: Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja, Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja); Toliko je teška, teška, i to od skora! Teži je jedan Šarlo no sva kozmička mora; Nikad njenog porađanja dočekati neću: Umreću.
u ciklon: Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja, Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja); Toliko je teška, teška, i to od skora! Teži je jedan Šarlo no sva kozmička mora; Nikad njenog porađanja dočekati neću: Umreću.
Zatim se probudi, pogođen od udara Mesto utroba da ga obvija, eto sudar: Teška misao, tek dovršena u njegovoj glavi, Stade da, nedonošljivošću svojom, umara.
BITINSKI PASTIR Iznad ovaca samo teška planina, Bitinija sa svojim bregovima, Veliko veče Azije koje ih koso preklopi, List knjige koju vetrovi čitaju, Daleki
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Baš je teška starost!« — pomisli Lepotica, gledajući kako se bakica ustrašeno pribija uz zidove, dok su prolaznici, žureći, kao
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Naučila si je? SALČE (zaradovana): Zna, hadži, zna. (Sećajući se): Ama, teška je i stara ta pesma! TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo.
Oh, toliko je ono toga bilo puno i željno da će mi mrtvome zemlja biti večito teška. De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra voda«...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na Kosovu, a nije poginuo u kosovskom boju; vlada njegovog sina Đurđa Brankovića, sa raznih razloga, bila je izuzetno teška narodu; najzad, za vlade Brankovića srpska država konačno je propala.
Ta činjenica, posle sto godina, negde između XV i XVI veka, kad je turska vladavina već postala teška, mogla je da bude sasvim dovoljna za pripisivanje izdajstva Vuku.
Dok svi svatovi piju, Marko, koji je poznat kao „teška pijanica“, ne okuša ni vino ni rakiju, trezno razmišlja o latinskim zamkama, i savetuje svoje društvo da sedi pod
Iz svake reči bije teška zbilja, svaka je pesma jedna velika tragedija, sve pesme ukupno čine neprebolnu tragediju čitavog naroda.
A besedi Kraljeviću Marko: „Ostan' me se, Turčine prokleti! Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!“ Pa potrže teška buzdovana, te udara Kraljevića Marka, udari ga tri-četiri puta; nasmeja se Kraljeviću Marko: „Oj junače, Arapine
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada! Kukavico, rano je ne budi, neka s mirom u zemlji počiva!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Marka A možda im je bacanje koplja Trening za vezivanje snoplja U okolini Slankamena Bacaju kamena s ramena Ta ljubav teška Možda je istorijska greška A možda je nekoliko gamena Uvelo modu bacanja kamena U okolini Siska Bave se bacanjem
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Slažeš li se, Nikolica? Mališan zabrinuto pogleda kuju, pa logor, pa Jovančeta, pa opet kuju i odvrati teška srca: — Pa nek ostane.
Uprav toga trenutka s najdeblje od tih svijeća otkide se teška vodena kaplja i s čudnim zvukom probi tajanstvenu tišinu: štrop! — Šta je to? — lecnu se Mačak. — Kaplje!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta njihova mučiteljska oruđa, čimno muče ljude, sasma su teška i zla, debeli nokti nepregibati, zli bičevi, crna klokoćuća smola, smradljivi zadah, kreveti žeško ugljevlje, nezagašen
druga ti nisko gledanja svoga ukora, a onu pak natrag ostajuću, jedva se vukući ne zarad slabinje pravde, nego li izarad teška na koli tovara, grdinje, dmenja i veličana svoga ti.
Tako i sve neprave, nemilokrvne, ponosne, gordeljive sudije skoro s jednoga siromaška teška uzdahnuća nizlaže, a prave i sklonite, krotke uzdiže.
Bolje bi bilo i goveda pasti, svinje li čuvati, te otuda svoju hranu sticati bezgrešno, nego li toga se teška bremena neknjižnu ni oštroumnu prtiti.
Koja im je teška muka, ko li što od njih pita i isteže da im je nesnosni jaram o svetskome staranju? Jedna glava, jedno grlo, suretina
Ko da zna čoveka kakav je iznutra? Visoko su nebesa, A teška su naša telesa. I videćeš grešnu dvokolicu Da pretiče svu pravicu. Ni za pologu papučnu nisu vrsni.
Pomrčina teška, ama đavoli su onde i vrlo svakom viđeni pred očima... Druga ljudska smrt gnjevna i grotlo puno gnjeva božija, širinom,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
berberskom sapunjavicom, gde dostojanstveno, okružen nekim tetkama i strinama, gêga u proševinu, a uši mu se crvene od teška stida. Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije.