Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ići ću krijući. Ta, valjda, neće ni ovako doveka ostati!... Kad se Turci dignu, rasteraće ih kao vrapce... Teškao se tom mišlju, i ona ga malo umiri.
— Pa? — Pa?! A puške, a barut? Kad to pokisne, šta onda misliš? Misliš valjda s vrljikama na Turke? — Neće, zar? — teškao se jedan na drugom kraju. — Nismo se ni mi na boga kamenjem bacali!... — More, ostavite se takog razgovora!...