Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— viknu Stanko. — E, čekaj! — reče Lazar. Pa priđe belezi. Odmeri jednu stopu, izvadi nož iz cagrija, položi mu tiluće na zemlju, a oštricu okrete gore. — Skači! — reče, odstupajući od belege, a oči mu sipahu paklenu mržnju...